уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:59
ТВ БАРОМЕТАР

​Како безболно преживети Београд

Аутор: Мери Билићпетак, 08.11.2019. у 22:30
(Фото А. Васиљевић)

Да ли се у савременом Београду могу срести Славујка и Баки из „ББ шоуа” Бориса Бизетића са, рецимо, ликом из „Ђекне“ ? Могу у серији „Преживети Београд” (ТВ Пинк, субота у 21) аутора Ђорђа Милосављевића. У фокусу су млади људи, бруцоши, али то захтева велики опрез и добро познавање система вредности, околности, расуђивање и понајвише специфични језик којим комуницирају младе генерације а који се брзо мења. У овој причи о студентима који су дошли у   Студентски град, и који се суочавају са замкама и лепотама велеграда, Београђани, уколико их у серији уопште има, су приказани као прилично застрашујући сој људи: Жанко, који живи на Дедињу, има оца алкохоличара а за друштво наркомане и дилере, асистент факултета иза младића који труби из аутомобила поручује студенткињи: „Кажи твом шабану да овако може да се понаша у својој селендри”. Студенткиње „часте” једна другу онако како се некада подругљиво говорило: „Вири јој празилук из ...!”, а тешко је поверовати да деветнаестогодишњак баш сваку реченицу почиње са „крста ти” или „крста ми”... Неуверљиво је и претерано кад девојка из Београда, која због баналног неразумевања са мамом и татом постаје илегалац у Студењаку и каже: „Нацисти су били куце и маце према мојим родитељима.” Велика опасност за сваког глумца представља играње с акцентима и често се  из претеривања  роди карикирање. Пример су Витомир, дорћолски Лесковчанин, и Гаги очигледно једини таксиста у Београду који по читав дан вози и то по сниженој цени главне јунаке серије. Лик Гагија тешко може да одбрани чак врстан глумац попут Игора Ђорђевића.

У истом дану прилог о младом човеку видели смо у јутарњим програмима РТС-а, Прве, у емисији „Међу нама” и прочитали у неколико дневних новина. Није ни спортиста, ни глумац, ни музичар, већ, како би то његови колеге у жаргону рекле, „врти ђеврек”. Он је Љубомир Маринковић, возач ГСП-а: насмејан, љубазан и одлучан да путницима олакша и улепша дан. Лавину је покренула објава на друштвеним мрежама у којој је описано како преко микрофона пожели добар дан, пријатну вожњу, замоли да се уступи место, направи шалу...

Момо Капор је писао: „Највише што захтевам од људи јесте учтивост. Код нас живи врло мало лепо васпитаних људи па се увек озарим када неко уме да се осмехне и каже – добар дан...” Љуба Маринковић каже да воли свој посао, а осмех и љубазност су начин да одаје почаст покојној мајци.

Љуба и њему слични, добронамерни, фини људи су доказ да неразумевање и неосетљивост за друге нису преовлађујући образац понашања.

И да се уз мало добре воље може преживети Београд!


Коментари6
889b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovana
Serija obiluje negativnim stereotipima o Beogradjanima...mladi Beogradjani se predstavljaju kao neozbiljni, opsednuti drustvenim mrezama, neosvesceni i naravno studiraju na "neozbiljnim" fakultetim.
Вукица
Овакве приче о Београду и његовим житељима, "старим" и "новим", ме увек подсете на приче о последњим српским династијама и "плавој крви" Обреновића и Карађорђевића. Окрени, обрни, од празилука се у Србији нико довољно не може удаљити, ма колико се трудио, јер ће се увек наћи нека "стринка" или "тетка" Дока, која ће му напоменути "кој' му отац беше...", или деда, прадеда...Зато-будимо (само) људи! (И биће довољно.)
Walachian
Двадесет и три година је прошло откако сам се доселио у Београд као тринаестогодишњи дечак из провинције, без родбине и пријатеља у граду. За то време, упознао сам много дивних људи, што рођених овде, што придошлих, стекао солидан круг пријатеља и познаника, исшколовао се, запослио... Наилазио сам спорадично и на намргођене типове, лоше људе, агресивне и бахате, али су они увек били у мањини. Београд има тај свој специфични шмек, мешавину велеграда и касабе и то је оно што га издваја, тај дух.
Kaludjerica
Beograd je presek Srbije - samo jos gori (na kvadrat).
Slobodan - Boda
Beograd je divan evropski i civilizovan grad. Nazalost, kao i svi gradovi ima stanovnika koji su jos daleko ispod nekakvog osnovnog nivoa kulture i obrazovanosti, a i oni eto cine taj grad. Ipak, divan grad, pun kulturnih spomenika, aktuelnih dogadjanja, bogate oslobodilacke istorije. Retko ko, ko dodje u Beograd, ne pozeli da tu i ostane, da se druzi sa divnim ljudima, da seta ulicama, da zivi zivot u Beogradu.
Препоручујем 13
Petar
Beograd je bio presek Jugoslavije, evropski grad, samo još bolji ( na kvadrat ).
Препоручујем 26

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља