Краљево – Врњачка Бања се убрзано развија, граде се нови хотели, спа центри, паркови... Број посетилаца расте из сезоне у сезону. Милион ноћења забележено је прошле године, а ове, за девет месеци око 700.000 људи одсело је у неком од пансиона или хотела. Због свега, поносан је Бобан Ђуровић, председник врњачке општине. Он наводи да је у последње две године овде саграђено осам хотела с велнес и спа програмима. Очекује се да ће ускоро бити отворено још три, па ће, изражено у новцу, улагања у хотелске капацитете износити око стотину милиона евра, а у друге капиталне објекте око седамдесет.

Здушно је такав развој помогла и држава и помоћи ће, тврди Ђуровић, реализацију нових пројеката, попут недавно најављене градње панорамске гондоле, како би се туристичка понуда обогатила садржајем на оближњој планини Гоч.

– Ове и у првој половини наредне године, у разне садржаје на Гочу, попут градње стаза здравља, авантура парка, боба, мини зоолошког врта и слично биће уложено око 80 милиона динара, половина из државне, а половина из општинске касе. Све то чинимо да се просечан број дана боравка у бањи продужи на седам и више – истиче Ђуровић.

Он разговор наставља причом о изградњи панорамске гондоле до Гоча, до свих поменутих туристичких атракција, али и до скијалишта, које ће, уз приватно партнерство, бити модернизовано новим успињачама и опремом за вештачко оснежавање скијашких стаза.

– Гондола дужине 4,8 километара радила би 365 дана у години, а у реализацију пројекта неопходно је уложити око осам милиона евра. Била би то атракција и врло исплатива инвестиција, коју ћемо, највероватније, брзо реализовати. Већ смо у преговорима с потенцијалним партером из Кине, одакле нам долази све више туриста.

О градњи друге гондоле у овом делу Србије, од Јошаничке Бање до туристичког центра на Копаонику, говорио нам је недавно и Игњат Ракитић, председник рашчанске општине. Ракитић није желео да открива детаље, осим да постоје почетни разговори с потенцијалним инвеститорима, а према понуди, „они градњу гондоле, а ми њима плац и инфраструктуру за нови бањски комплекс”. Иначе, и у ову бању у последње две, три године уложено је око милион евра, наравно уз помоћ државе. Обновљени су бањски објекти, па се овог лета тражио празан кревет, за разлику од пре пар година, када је, упркос природним ресурсима, ова бања остала и без статуса бањског лечилишта.

Некако на средокраћи пута између Врњачке и Јошаничке бање, у близини Краљева налазе се две познате бање – Матарушка и Богутовачка. Насупрот две поменуте, ту нема развојних планова ни активности. Већ скоро пет година све је закатанчено, затворени су хотели, бањска лечилишта... Ове две бање чекају власнике, а одавно најављену продају из стечаја понешто увек кочи. У последње време та кочница, како дознајемо, јесте нерешено питање повратка имовине бившим власницима, што у објектима што у земљишту. Већ годину дана чека се решење од Агенције за реституцију за четири предмета, а после ће се одлучити: да ли ће се обе бање продавати у комплету или посебно.

Истина, пре стечајa обе су, у пакету, нуђене на продају, али су очигледно услови за потенцијалне купце били неприхватљиви, па су петнаестак пута ти покушаји пропадали. Било је раније и амбициозних планова за развој ових бања. Локална власт у Краљеву је својевремено платила и елаборат за спас и, према том документу, који је урадила београдска фирма „CTD3”, дефинисано је да се Матарушка бања простире на 1.369 хектара, где је и 12 хектара парка. Саставни део тог елабората је градња нових и реконструкција постојећих вила и хотела. Циљ би био капацитет од око хиљаду лежајева, требало би градити и апартманско насеље високе категорије, а предложена је градња голф терена са 18 рупа, подизање омладинског кампа, спортско-рекреативног и забавног центра с природном плажом на Ибру, планинарског и ловачког дома…

Све је то остало само на папиру. У Матарушкој и Богутовачкој бањи је тихо и празно, као никада раније. Новог власника чекају не само гости него и становници ових места, надају му се и бивши радници, њих осамдесет и деветоро, који би од продаје требало да добију заостале плате од октобра 2012. до јула 2015. године.

А и даље се тврди да је кривац за пропаст ових бања светска и домаћа економска криза. То је пре стечаја наведено као објективна околност. Али како се да видети, та иста криза није важила за бањска места у комшилуку, подно Копаоника и Гоча.