уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:26
СВЕМИРСКА ТЕХНОЛОГИЈА

Лифтом до Месеца

Наса и свемирске агенције Јапана и Кине увелико раде на развоју технологије и нових материјала од којих би био направљен кабл који би спојио Земљу и њен природни сателит
Аутор: Александар Тодоровићпетак, 08.11.2019. у 20:00
(Фото Твитер)

Идеја о изградњи лифта којим би путовали до свемира стара је готово 60 година. Руски инжењер Јури Арцутанов изрекао је 1959. године невероватну идеју о изградњи свемирског лифта. Идеја која је тада могла да буде инспирација за снимање научно-фантастичног филма, у будућности може да постане стварност. Принцип изградње није компликован – од екватора до орбите био би развучен кабл, на чијем крају би се налазио сателит који би имао улогу контратега.

Кабл би стaјао усправно уз помоћ центрифугалне силе, која би омогућила да возило преко кабла отпутује до свемирске станице, преносе електронски медији.

Наса и свемирске агенције Јапана и Кине годинама раде на развоју технологије свемирског лифта. Циљ им је да до 2050. године остваре своју идеју, чија би реализација коштала око 90 милијарди долара. У недавно објављеној студији с Универзитета у Кембриџу и Колумбији истакнуто је да је могућа изградња лифта, и то од материјала који се данас користе у развоју свемирског програма. Научници у студији тврде да ће кабл моћи да се развуче од површине Месеца до Земљине орбите, 35.000 километара изнад површине Земље. Овако би кабл био заштићен од налета сателита који лете у ниској орбити Земље. Кабл би био израђен од карбонских влакана и повезао би Месец с високом орбитом Земље. Изградња би коштала милијарде долара.

Један од проблема на који ће научници наићи јесте онај који се тиче материјала за израду кабла. Он би морао да буде невероватно јак. Каблови од карбона, састављени од веома танких влакана који су сто пута јачи од челика могли би да одговарају, али данашња технологија још нема одговарајућа решења. Други проблем је како избећи свемирски отпад, којег је све више и више и који може да постане опасност по кабл уколико удари у њега.

Пре 20 година око Земље се окретало око 350 сателита, данас их има пет пута више. Само прошле године лансирано је 400 нових сателита, а у будућности се очекује око 17.000 сателита који ће се кретати у ниској орбити. Када престану да функционишу, крећу се око Земље без контроле, док се не распадну.

Према прорачунима научника, изградња првог свемирског лифта могла би да кошта 800 милиона долара, а трајала би од седам до 12 година. Изградња кабла била би знатно скупља. Ипак, била би веома исплатива, јер би се значајно смањили трошкови летова у свемир.

Стварањем „директне” везе до Месеца почело би експлоатисање разних руда и минерала којих има на његовој површини. Временом би била изграђена и већа свемирска станица која би омогућила астронаутима прављење свемирске луке за пристајање летелица. То би омогућило прављење летелица у свемиру које би одатле ишле у дубљи свемир, ка астероидима и другим планетама.

Иако се идеја о изградњи свемирског лифта граничи с научном фантастиком, није искључено да ће једног дана вртоглав развој модерне технологије наћи начин како да се пређе с речи и лепих жеља на дело.


Коментари6
c196d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Inženjer građevine
Svemirski lift je opisao Artur Klark u svojoj knjizi Rajski vodoskoci. Lift bi išao do geostacionarne orbite ( cca 36000km) a nikako do Meseca, jer, između ostalog, udaljenost od Zemlje do Meseca nije konstantna. Karbon, kako ga vi zovete, se na srpskom kaže ugljenik. Japanska kompanija Obajaši već godinama radi na razvoju svemirskog lifta.
Paor
Čak ni vaš predlog za lift u dva dela nije moguć. Jedina centrifugalna sila koja bi se mogla iskoristiti da zategne kabal pričvršćen za površinu Meseca je ona na daljoj strani koja nikad nije okrenuta ka Zemlji - Mesec ne rotira oko ose koja prolazi kroz njegovo jezgro već oko tačke koja je između njegovog i Zemljinog jezgra pa tako smer vektora cf sile nikad usmeren ka Zemlji; drugim rečima, kabal pričvršćen za površinu Meseca ne može biti sa strane okrenute ka Zemlji.
Боба
Mесец није на 35000 км већ десет пута даље отприлике. Будући да мења положај у односу на Земљу могло би се једино говорити о лифту у два дела, прво од Земље до геостационарне орбите а онда преседање до Месеца. Засад су све то само спекулације јер не знамо да ли човек уопште може да издржи радијацију ван Земљиног магнетног поља.
Александар Живановић
Биће то мало теже реализовати, пошто наш сателит има проградну орбиту око планете чија револуција траје измећу 27 и 30 дана у зависности од релативности посматрања. С тим у виду, нећемо моћи поставити лифт у Орашцу и пењати се константно, већ ће морати нека динамична лансирна рампа бити у употреби.
Deki
A ko će imati pravo korišćenja rudnog bogatstva meseca?
Zoran Markovic
Pa Amarika, naravno. A ako neko postavi pitanje "Zasto samo oni?", tome ce se prvo uvesti sankcije, a zatim ce biti bombardovan za "svoje dobro" i radi "uvodjenja demokratije". Vec vidjeno?
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља