петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:03

Мода за Дан Музеја примењене уметности

Аутор: Милица Димитријевићсреда, 06.11.2019. у 11:36
Модна илустрација, „Die Modenwelt”, Берлин, 12. мај 1895 (коришћена као „мустра” у кројачкој радњи Матилде Калеф у Београду)

„Мода у модерној Србији у 19. и почетком 20. века” тематска је изложба којом Музеј примењене уметности у Београду обележава свој рођендан. Поставка се отвара вечерас у 19 сати – кустоскиња Драгиња Маскарели одабрала је 81 модни предмет из музејске Збирке текстила и костима, праћен репродукцијама грађанских портрета и документарне грађе из различитих јавних и приватних колекција.

Период о којем је реч представља доба у којем су се у Србији одиграле велике промене у политичкој, друштвеној, културној и привредној сфери, подсећају из ове куће: устанци против вишевековне османске власти 1804. и 1815, довели су до доношења два султанова хатишерифа, 1830. и 1831, и стварања аутономне Кнежевине Србије, као и до коначног стицања независности на Берлинском конгресу 1878. и проглашења Краљевине 1882. Прелазак са феудалног на капиталистичко друштвено уређење, пратила је изградња нових културних модела с локалним специфичностима и усвајањем утицаја грађанске Европе. У том светлу, мода добија важну улогу у визуелној репрезентацији и конструисању идентитета појединаца, припадника владарских породица и грађанске класе тадашње Србије.

Анастас Јовановић, „Кнегиња Љубица Обреновић”, 1851.

Током изложбе биће организован пратећи програм, чији је део и виртуелна поставка „Добрила Стојановић: четири деценије стручног и научног рада у области текстила и моде”, ауторке Андријане Ристић. Биће могуће погледати је у Дигиталној библиотеци ове куће, са идејом да се подсетимо богате кустоске каријере Добриле Стојановић (1925–2018), првог кустоса музејске Збирке текстила и костима, који је поставио темеље музеализације моде у Србији.


Коментари0
932b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља