субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Свет и време Слободана Јовановића

Поводом 150 година од рођења овог истакнутог правника, академика, књижевника и политичара у Галерији САНУ вечерас ће бити отворена изложба посвећена његовој пребогатој биографији
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 05.11.2019. у 11:01
Марко Мурат, Портрет Слободана Јовановића (из периода када је био ректор Београдског универзитета)

Истакнути српски научник, правник, историчар, књижевник и политичар, академик, ректор и вишедеценијски професор Универзитета у Београду, рођен и преминуо у емиграцији, једна је од најзначајнијих личности националне и регионалне друштвене сцене прве половине 20. века. Пребогата биографија Слободана Јовановића (1869–1958) уклопила се у изложбени простор Галерије Српске академије наука и уметности тако да ће бити подједнако интересантна и онима који о њему не знају много, али и онима који су више него упућени – од вечерас у 19 сати па до 27. новембра велики број разнородних артефаката умрежених називом „Свет и време Слободан Јовановића” биће пред публиком.

Замисао др Бориса Милосављевића, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ, аутора ове изложбе којом се обележава 150 година од рођења Јовановића и пратећег каталога, одмотава се пред посетиоцем попут документарног филма – у распону од уметничких садржаја, преко папирне грађе, обиља фотографија, информативних панела и комада покућства, па до ретких приватних снимака који Јовановића приказују у интимнијем светлу и који сада могу јавно бити виђени први пут. Поставку отварају два портрета, први, који је насликао Марко Мурат у време док је Јовановић био на челу Универзитета у Београду, и који се ретко виђа будући да се налази у Свечаној сали Ректората, одакле је позајмљен за ову прилику, и други, који је потписао Урош Предић, а затварају је ретка два филма и серија слајдова из породичне заоставштине путем којих упознајемо Јовановића и као великог хуманисту и љубитеља животиња. То потврђују и писма која је слао својим сестрићима и у којима је, у виду басни, говорио о бројним догодовштинама његових љубимаца, поменуо је пред новинарима Милосављевић. Он је нагласио да је истраживање Јовановићевог дела и живота најсличније анализи српске државе од почетка 19. па све до шездесетих година 20. века.

– Ту су коментари његових савременика, што је веома битно, јер је тешко разумети да је неко ко се налазио у средишту културног и интелектуалног живота једног простора био после тако лако заборављен. Подсетили смо на цитате Јована Скерлића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић. Изложени су Јовановићеви документи који говоре о његовој дипломатској каријери и професорском раду. Поставку чине и дела која су утицала на Јовановића, па ће тако моћи да се виде и књиге његовог прадеде Константина Маринковића, међу којима су и важни преводи попут оног под насловом „Откриће Америке” који се чува у Народној библиотеци Србије. Ту су и фотографије његовог оца Владимира Јовановића који је био последњи председник Српског ученог друштва и његове мајке, рођака, породичне куће у Симиној улици, а успели смо да добијемо и оригинално кућно канабе које је његова сестра продала непосредно пред рушење тог објекта шездесетих година прошлог века и које се као вредан експонат чува у Музеју примењене уметности у Београду – испричао је Милосављевић.

Јовановић је, поред свега поменутог на почетку текста, био и председник Српске краљевске академије, уредник „Српског књижевног гласника”, а био је и сарадник „Политике”. Школовао се у Минхену, Цириху, Женеви и Паризу, био је оснивач и председник Српског културног клуба, у Балканским ратовима и Првом светском рату био је шеф Ратног пресбироа Врховне команде. Учествовао је у раду четири наше владе, два пута као председник и два пута као потпредседник. На политичком суђењу одржаном јула 1946. осуђен је у одсуству на двадесет година робије с принудним радом и конфискацију целокупне имовине да би био рехабилитован 2007. године, док су његови посмртни остаци пренети у Београд 2011.

Научни скуп који се унутар наше академије одржава 7. и 8. новембра и монографија о Слободану Јовановићу, која ће бити објављена, употпуњују ово академијско подсећање на њега.

Први Слободан у Срба

Академик Коста Чавошки подсетио је да је јунак ове изложбе први човек који је понео име Слободан када је реч о Србима.

– Његов отац Владимир био је велики поклоник Џона Стјуарта Мила па је у његову част, односно у част слободе свом првенцу дао име Слободан, а кћери име Правда. Занимљиво је да се његово име врло лепо примило међу Србима, па данас има много Слободана и Слободанки, али име Правда није, можда и због тога што је у Срба основно начело и вредност слобода, док се до правде много не држи. Јесмо слободољубиви, али нисмо правдољубиви.


Коментари3
ad090
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Najveći srpski pravnik, i istoričar, za koga do skoro srpski pravnici nisu znali ništa.
v stepanovic
Pitanje je koliko godina od smrti cuvenih Srba treba da prodje, da bi politicka klima bila 'podobna' da zvanicno objavimo postojanje tih osoba, a da ne pricamo o proslavi njihovih dostignuca? Nacionalna tragedija!
dvadest prvi vek
Nista se nije promenilo, i danas ima puno nasih skolovanih i cenjenih ljudi po svetu, koji se ponose svojoj domovinom, i na najlepsi nacin je prestavljaju. U Srbiji se zna samo za ove druge "sposobne," sto su zaradili milione avijone, pa ce ostaviti svojoj deci da se troskare po svetu.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља