петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:03

Мисаони експерименти – калоричан оброк за мозак

Нови педагошки метод подстиче машту и критичко размишљање ученика, а мозгање не престаје са звоном за крај часа
Аутор: Дарко Пејовићпонедељак, 04.11.2019. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Применљиви су у настави свих предмета у вишим разредима осмолетки, средњих школа и гимназија. Код ученика буде радозналост, критичко мишљење, подстичу на осмишљавање убедљиве аргументације. Толико су интересантни да ђаци на њих могу да се „навуку” као на електронске игрице или друштвене мреже.

Побројана чудотворна својства приписују се – мисаоним експериментима. Семе те егзотичне биљке за овдашње педагошке прилике прилагодили су др Машан Богдановски, предавач на Филозофском факултету у Београду, и Иван Умељић, руководилац Сектора за издаваштво и медијску продукцију у Центру за промоцију науке. Њих двојица су одржали десетак семинара широм Србије, посвећених примени мисаоних експеримената у настави. Одазвало се више од 300 наставника, вољних да код ученика подстичу стваралачку имагинацију. Како истичу аутори семинара, прве повратне информације с терена су охрабрујуће.

– У времену када свој ум углавном хранимо у експрес ресторанима електронских медија и друштвених мрежа, мисаони експерименти су здрав, калоричан оброк за мозак – оцењује др Богдановски.

Како се, дакле, спрема тај оброк сазнања који поједемо с апетитом, а иначе бисмо га без „кулинарске” обраде тешко загризли, а још теже сажвакали?

Пресудни су зачини и начин сервирања. Сложени етички или научни појмови, теореме или принципи излажу се у пријемчивој форми – кроз кратку причу која често има именоване актере. Радња се одиграва у фиктивним, маштом обликованим околностима, али се завршава конкретним питањем, од кога почиње активно укључивање читалаца/слушалаца у ментални експеримент.

Осим у кратким формама које су филозофи и научници смишљали од античких времена до данас, мисаони експерименти су укотвљени у многим књижевним делима и филмовима. Нарочито у утопијским или антиутопијским визијама будућности. Кроз причу о свету какав би могао да буде или какав можда никада неће бити, у лабораторији ума промишљамо наше време и његове вредности, домете, дилеме, перспективе. Као што то каже Тамар Гендлер, професорка филозофије на Универзитету Јејл, „размишљање о ономе чега нема и какве ствари нису, помаже нам да нешто научимо о ономе што јесте и какве ствари јесу.”

– Тако је осмишљен и наш семинар. Полазницима прво изложимо опште принципе на којима почивају мисаони експерименти и то илуструјемо најзначајнијим и најутицајнијим примерима из историје филозофије и науке. Затим им укажемо на друге креативне области у којима овај метод егзистира. На крају их поделимо у групе од три до пет чланова, по сродности предмета који предају, са задатком да конципирају кључно питање за мисаони експеримент применљив у настави – каже Иван Умељић.

Према његовим речима, за почетнике је захвална „а шта ако” форма мисаоног експеримента. На пример, „А шта ако би одједном нестале све пчеле на планети”, или „А шта ако би ова просторија у тренутку остала без ваздуха”, или „А шта ако бисмо се пробудили у телу слепог миша”. Делује помало уврнуто, али ова питања воде до важних сазнања, која надрастају зацртано наставним планом и програмом. А уз то је забавно, везује пажњу, а „мозгање” се не гаси са звоном за крај часа. И дуже остаје запамћено, као и све до чега се дође кроз искуство и самостално закључивање.

– Мисаони експеримент не захтева инвестирање у опрему, јер се све одиграва у нашем уму. Али тражи много креативног улагања, у чему наставници треба да предњаче. Ово је радикално другачији приступ методици преношења знања: нема недвосмисленог наравоученија, нити једнообразних закључака – напомиње Богдановски.

Дрво мисаоног експеримената подједнако рађа разнородне плодове: сазнање, сумњу, прихватање, оповргавање, збуњеност, преиспитивање... А све то „воће” је она добра храна за мозак. Гледано на дуже стазе, много кориснија од високе оцене у дневнику.

– Мисаони експерименти не почивају на пасивном усвајању градива, већ на критичком закључивању. Они подразумевају моменталну реакцију у виду хипотеза које се потом претресају и гранају у различитим правцима. Тако да је исход интелектуалне авантуре непредвидив. А ако већ мора да се одреди који је ученик у том задатку био најбољи, одговор је: онај који је био најмаштовитији – закључује др Машан Богдановски.

Битлси у лабораторији ума

Џек је неуспешан музичар, чије песмице, и поред труда и жеље за успехом, не налазе пут до публике. Једне вечери, услед необјашњивог поремећаја у Универзуму, нестају делови људске историје. Џек спознаје да је једини који се сећа да су постојали „Битлси” и који зна све њихове песме. Изводећи их као своје, постаје музичка мегазвезда.

Да ли је Џек плагијатор, ако човечанство не зна за постојање оригиналних аутора? Да ли је он крадљивац плодова туђег талента или херој који је за поколења сачувао музику Битлса?

Изложени сценарио мисаоног експеримента о важном етичком питању, заправо је сиже овогодишњег биоскопског хита „Yesterday”, што показује да овај метод може да се примени и на романтичне комедије, а не само на смртно озбиљне ауторске филмове.  А сад, питање за мисаони експеримент вишег нивоа: колико би данашњи свет био сиромашнији без заоставштине генијалне ливерпулске четворке...


Коментари6
4cc2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
u drugom razredu iskusni pedagozi uce decu da misle a ne da reprodukuju.tablicu mnozenja proveravaju tako sto pitaju:59:9 koliko je i koliko ostaje?naravno to se nastavlja uprirodnim naukama kroz celokupno skolovanje.srecnici koji su imali takve ucitelje postali su najsavrseniji intelekrualci pitajte to decu danas.odmah uzmu mobilni da vam kazu.to govori da decu ne uce da misle.glavu imaju ,a mozak im je u mobilnom,racunaru.vlastodrsci teze mase da dresiraju,za svoje potrebe,ne daju im da misle
Vladislav Marjanovic
Potrebno je deca nauce da misle, naravno, kriticki. Medjutim, da bi za to bila osposobljena, ona moraju da poseduju odgovarajucu kolicinu cinjenica, odn. znanja. A solidno znanje je nemoguce steci u savremenim modulnim programima i radom u grupama, vec u - svidelo se kome ili ne - frontalnoj nastavi odn. kontinuiranoj usmenoj i pismenoj proveri gradiva. S druge strane, mladima nedostaje zrelost za sagledavanje slozenosti i isprepletenosti pojava. Za to su potrebni iskustvo i vreme.
Zorica487d2
Retko ko shvata koliko je ovakva edukacija potrebna ljudima u Srbiji. Kako deci tako i zaposlenim odraslima...To je pravi nacin na koji zapocinju promene na bolje.Promeniti nacin razmisljanja. Nazalost....mnogi nas vracaju unazad
Једна мама
Када би се нешто наше применило и у нашем школству. Као рецимо нтц метода или ови експерименти. Важно да смо туђу Болоњу усвојили на кеца.
Из угла
Само напред!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља