петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:04
ТРАДИЦИЈА

Бели лук спасава село Врбицу

Ознаку географског порекла у Србији носи чак 57 производа, али у процесу добијања европског сертификата за сада су само три: ариљска малина, облачинска вишња и пиротски сир
Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 02.11.2019. у 12:00
(Фотографије Бранко Радуловић)

У селу Врбица, код Чоке, на северу Баната, Миклош Арпад с братом улази у малобројнију групу становника млађих од 50 година. Пре две и по године вратили су се на имање и с оцем почели производњу аутентичне сорте белог лука – врбичког пролећног.

На једном хектару, током зиме, од краја децембра до половине јануара, ручно саде зачинску биљку баш као што се радило пре 100 и више година. Лук продају као конзумни, прерађен, уплетен у венце.

Заштићено порекло

У селу са стотинак житеља (према попису из 2011. године било их је 238) узгајањем јединствене сорте лука бави се још шест, седам домаћинстава. Ипак, од 2017. врбички бели лук понео је ознаку производа са заштићеним географским пореклом (ГИ) у Заводу за интелектуалну својину.

У Србији 57 производа носи ознаку ГИ. Међу њима су сјенички и златарски сир, лесковачки ајвар, сремски кулен, ваљевски дуван чварци, футошки купус, петровска кобасица, ужичка говеђа пршута, ђердапски, фрушкогорски липов мед, вина, пива... Међутим, у процесу добијања европског сертификата географског порекла за сада су само три: ариљска малина, облачинска вишња и пиротски сир.

– Географска ознака је признатост једног аутентичног производа. Одличан алат у савременом свету да се нешто позиционира као бренд, помогне у промени на боље радно окружењe мање развијених средина – рекла је Драгана Тар, директорка СЕЕДЕВ-а на недавно одржаној радионици „Јединствено, ал шта вреди” коју су организовале ова организација и НАЛЕД, у оквиру пројекта Подршка праву интелектуалне својине и производа с пореклом.

Концепт ознаке географског порекла присутан је широм света и постоји више хиљада производа који га носе. Добија се у националним и међународним оквирима. Сви знају да фета може да буде само из Грчке, шампањац из Француске, италијански или швајцарски сиреви, само је једна врста ариба какаа из Еквадора или специфична лимета из области Пике у Чилеу која се разликује од других агрума.

Међу првим производима који су посегли за ГИ у некадашњој Југославији била је ужичка говеђа, па потом свињска пршута, с краја осамдесетих и почетком деведесетих година 20 века, па сремски кулен, ртањски чај, хомољски овчији сир...

Храна је наше благо с којим можемо освојити свет

Ове ознаке неком производу дају префикс места или предела. Уједно су гарант квалитета јер се прави, узгаја на старински начин, од сировина које се налазе само на тој локацији, у специфичној микроклими. – То је репутација данас тако потребна производима на тржишту, али уједно и и шанса за развој села, смањење броја незапослених, спречавања миграције младих, истиче Драгана Тар.

Зашто у Србији нема више производа с географском ознаком, а богати смо аутохтоним производима?

Разлог су недовољна повезаност произвођача, малих породичних газдинстава и великих индустријских играча, локалних самоуправа и трговинских ланаца и недовољна информисаност.

– Потрошачи препознају да су то изузетни производи и спремни су да за њих плате вишу цену. Међутим, произвођачи нису мотивисани да уђу у процес сертификације, сматра Стевица Мраковић из Удружења Лесковачки ајвар и председник Оригинала, Савеза произвођача традиционалних производа Србије.

Трошкови за сертификат

Према његовим речима трошкови сертификације годишње износе од 250 до 300 евра.

– Ево примера из нашег краја. Зашто би неко гајио традиционалну лесковачку паприку чији принос по хектару буде од 15 до 30 тона док принос хибридне сорте по хектару иде од 80 до 100 тона. У њиховом удружењу је десетак произвођача. Боре се за нове чланове, против фалсификатора. Добар пример међутим је у Футогу. Од када је тамошњи купус добио ознаку ГИ број газдинстава која су затражила ознаку географског порекла се дуплирао од 20 на четрдесетак.

Бранислав Ракетић, руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, најављује да ће производи који су заштићени географским пореклом и поседују сертификате бити одвојени од оних који су заштићени, али немају сертификате. Ако се у прелазном периоду од седам година не јаве заинтересовани произвођачи, конкретан производ биће брисан с листе заштићеног географског порекла па их неће бити колико их има сада. С друге стране појавиће се можда неки нови.

Примера ради, данас у Србији само једно удружење жена из Пирота тка ћилиме који носе ову ознаку.

Ознака географског порекла

Означава посебну везу произвођача, локације и рецептуре, односно начина узгоја или израде, што све даје предност у односу на друге, сличне производе. Примера ради, липов фрушкогорски мед у себи има више од 80 процената полена липе док други у свету по концентрацији онај из Немачке има око 50 процената липовог полена у себи.

Пустоване лопте, сувенири од ручно ваљане вуне

Чувари националног идентитета

Осим прехрамбених намирница, ознаке географског порекла могу имати традиционални занатски производи, рукотворине, грнчарија, текстил... За сада у Србији их има смо четири: пиротски ћилим, сирогојно ручно плетени одевни предмети, бездански дамаст и шабачки пешкири. Како каже Виолета Јовановић, почасна председница удружења Етно-мреже и извршна директорка НАЛЕД-а, у току је процес добијања сертификат за још два производа старих техника ручног рада.

Сорта стара 300 година

Врбички пролећни бели лук гаји се у атару од два километра около села. Вади се од маја до средине јуна.

– Наша земља је ритска земља, специфична. Кад има пуно кише постаје глинаста, а кад је суша онда је као камен. Сорта врбичког лука је издржљива, опстаје ту већ 300 година, не сметају му ниске температуре, прича Миклош Арпад.

Можда ће малобројни житељи Врбице, с повратницима, издржати уз помоћ лука и спасити Врбицу да не доспе на листу села којих више нема у Србији.


Коментари0
83daa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља