субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Одрицање од ћирилице данак „братству и јединству”

петак, 01.11.2019. у 15:28
(Новица Коцић)

Диван је текст „Ћирилица и ми” судије М. Благојевића, објављен 31. октобра у „Погледима”. И ја осећам потребу да изнесем своја запажања о нашем „нихилистичком односу” према ћирилици. Морали смо да платимо цену за то што је Београд био главни град СФРЈ. Због тога на РТ Београд није могло ништа да „иде” на ћирилици, јер то не би преносили остали студији у тадашњој држави (Љубљана, Загреб, Сарајево). И у мом Љигу већина фирми написана је латиницом, кафу пијем у „Башвуду”, а сваки дан пролазим поред бифеа „Елефант” (за оне који не знају енглески, на излогу је нацртано слонче).

У бившој ЈНА користила се искључиво латиница, чак и у Македонији, где је, као и у Бугарској, у употреби искључиво ћирилица. Био сам војник далеке 1966/67. у Штипу. Када сам пред демобилизацију казао свом другу писару у канцеларији командира батерије да ми карактеристику у војној књижици напише ћирилицом, доживео сам да ме командир пита: „Шта ти изиграваш?” Одговорио сам му да хоћу да ми то прочита отац кад дођем кући.

Александар М. Миловановић,
Љиг


Коментари36
24eb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
@Драгољуб Збиљић -- на жалост, лингвисти знају да је овај данашњи прешминкани "српски" српскохрватски -- званични хрватски (од 1836) који су Вук и Даничић у Бечку 1850. прихваитли -- на латинци као "наш језик"! . Језико заједништво које, Д. Деметер (1852), један од потписника договра, примећује да тај језик нема "никакове разлике" с хрватским.
tja
Mozda vi hocte cirilicu. Ali izgleda da cirilica nece vas.
Дејан.Р.Тошић
Уколико је Српски ћирилични језик исти језик писан Словеначко Хрватском абецедном Гајицом тада нека неко наведе речи из Кајкавског, Чакавско и Шћакавском Словеначко Хрватском дијалекта које се налазе у писму и језику Срба. Словенци и Хрвати су заштитили своје народне речи и језик Кајкавски, Чајкавски и Шћакавски писан на Гајевој абецеди. Потребно је да Срби заштите своје речи и језик на штокавско дијалекту (и) јекавског наречје на Српској азбучној ћирилици. Што су Вук и Даничић учинили 1847.г.
Џејми Шеј
Mnogi komentatori izgleda nisu primetili da SFRJ ne postoji. Uveliko se podmece da je Srbija ustvari Jugoslavija i da mora da kopira iste "uspehe". SANU to takodje nije primetila pa se bavi "srpskohrvatskim" jezikom, koji niko ne priznaje sem njih. Vlasti nece da sprovedu Ustav ove zemlje za jezik i pismo, jer su okovane jugo-evropejstvom za svoje NVO (evroatalantske) ciljeve jer su se pokazali uspesnim istrebljenju svega srpskog u bivsim bratskim republikama a sada hoce isto i u Srbiji.
Рада Милановић
Није проблем да се учи и зна и хрватска абецеда, али Срби не смеју и даље да своје писмо у свом језику замењују хрватским писмом. Има разлога да Срби знају хрватску латиницу да могу читати оно што пишу Хрвати, јер им је данас језик исти. Проблем је данас код Срба што српске државнее институције и језичка наука и струка неће да спроводе обавезу из Члана 10. Устава Србије, а народ је због фаворизације хрватске латинице већински заменио своје писмо и зато је ћирилица све више на издисају.
Дејан.Р.Тошић
@Рада Милановић/Поштована Радо, нисте у праву. Уколико Срби примене Устав и Закон о употреби свог писма у својој држави за веома кратко време би Хрвати потпуно применили свој народни Кајкавски, Чајкавски и Шћакавски дијалект језика.Срби одржавају Хрватима Штокавски дијалект ијекавског изговора. Марин Држић и Иван Гундулић су писали Италијанском тада Млетачким Абецедним језиком која нема везе са Гајицом и сада Италијанска абецеда има 21 слово а ћириличне штампарије су радиле у Дубровнику од 15.в
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља