уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:04
ФИЛМСКА КРИТИКА

Маестрова прича над причама

Филм: Бол и слава/Dolor y gloria/ Pain&Glory, режија: Педро Алмодовар, улоге: Антонио Бандерас, Асијер Ечеандија, Пенелопе Круз, Хулијета Серано..., трајање: 113 минута, производња: Шпанија, 2019.
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 01.11.2019. у 22:00
Aнтонио Бандерас у филму „Бол и слава” Педра Алмодовара (Фотографије дистрибутерска кућа Cinefest)

Ако ико зна да допре до срца гледалаца, да заголица машту и испуни очи бојама, а уши музиком, онда је то легендарни шпански сценариста и редитељ Педро Алмодовар. Чини он то и сада, са филмом „Бол и слава” у којем има нешто мало из филмова „Све о мојој мајци” и „Врати се” и много тога личног.

Он сада и гледаоце и самог себе суочава са тежином нагомиланих година, са болестима које иду са старошћу узрокујући често и кризу у стваралаштву, а оваква врста суочавања провоцира и сузу у оку. У „Болу и слави” Алмодовар нам управо и прича о томе – о често паралишућим физичким боловима изазваним болештинама од којих се не умире (мигрене, несносни болови у леђима и желуцу...), али се страшно пати, и о терету славе и високих очекивања оних који га окружују, што доводи до престанка жеље за писањем и стварањем филмова. Редитељева највећа ноћна мора.

Као да је Алмодовар на тренутак застао да би се суочио са својом прошлошћу и својом садашњошћу, начинивши пун круг и својих сећања и свог уметничког живота. Ово зато и јесте филм и о сећању и стварању, о младости и њеном губитку. Филм који кружи око идеје уметности као самокреације. И моћно дело у којем је Алмодоварова страст према филму исказана у сваком кадру.

„Бол и слава” из свих ових разлога и јесте његов саморефлектујући филм. Са посебним акцентима: на детињство, мајчинску фигуру уз коју је одрастао, на сексуално буђење и откривање хомосексуалног опредељења (на прву и једину велику љубавну везу коју је имао), на утицаје католицизма током одрастања и школовања, на прве филмове које је стварао и погубни утицај Мадрида у који се из Ла Манче доселио. Постављен као Алмодоварова прича над причама које је у претходним филмовима испричао. Као нека врста вредновања свих редитељевих неодбачених сећања.

Окупио је око себе верне сараднике са којима је толико пута пролазио кроз изазове. Има чак и физичких сличности самог редитеља са главним филмским ликом – славним шпанским редитељем Салвадором Маљом, односно са глумцем Антонијом Бандерасом сређеним тако да у филму чак и физички личи на Алмодовара. Ништа није случајно. Алмодовар и Бандерас су много пута сарађивали. Њихове енергије су стопљене. Један другог настављају. Ово је вансеријска, можда и животна улога Антонија Бандераса...

Лик Салвадорове мајке из млађих дана тумачи једна од Алмодоварових глумачких муза – Пенелопе Круз (у лику остареле мајке појављује се изврсна Хулијета Серано). Мајка је у филму намерно идеализована, њу видимо кроз очи детета, малог Салвадора. Најузбудљивије и најдирљивије су управо оне бајколике сцене настањења у преуређену пећину, која за малог Салвадора постаје нека фантастична територија у којој седи његова прелепа мајка. Та и таква идеализација предводи трагање за искупљењем код одраслог Салвадора. Он се ослања на наводну лепоту своје прошлости да завара и призна тугу своје садашњости...

У филму је блистава и идеја о постојању лика глумца названог Алберто Креспо, у изведби сјајног баскијског глумца Асијера Ечеандије, као главног антагонисте (аутобиографском) лику редитеља. Салвадор Маљо сматра да му је управо Алберто својевремено покварио најзначајнији филм и то постаје извор веома занимљивог глумачко-редитељског надметања...

Што се самог стила тиче и ово је типичан барокно-алмодоваровски филм. Раскошног колорита (директор фотографије је његов верни Хосе Луис Алкаин), фрагментарне нарације, вештачке симетрије и музике која дира сва чула (композитор Алберто Иглесијас). Због тога га и волимо, зар не?


Коментари3
845e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
obožavamo ga!
Владимир
Да
Draskone
Film je samo nastavak ingenioznog Almodovarovog opusa. Njegov karakteristični prosede ne ostavlja ni trenutak dosade ili otsutnosti. Po meni najosobeniji i najbolji reditelj Evrope se vratio raskošno i tipično sa svojim jatacima, koji ga ni ovoga puta nisu izneverili. A gledalac ostaje u polušoku sa izmešanim osećanjima i još dugo ne može da se pribere (tipično za sve Almodovarove filmove). Nekako sam uspeo da se dokopam filma. Bravo majstore nad majstorima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља