уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 31.10.2019. у 17:28

Како ће послодавци од следеће године исплаћивати накнаду за превоз запослених

Закон који је у припреми предвиђа три могућности: да радници доказују трошкове транспорта, да фирма уплати директно превознику или да уплати запосленима на рачун када би морала да плати порез од 10 одсто
(Фото А. Васиљевић)

Послодавци у Србији ће од 1. јануара, највероватније, моћи да бирају између три опције за исплату трошкова превоза запосленима, односно да одлуче да ли ће радницима куповати карте за превоз директним уплатама превознику или ће их обавезати да доносе и правдају трошкове свог доласка на радно место рачунима.

Трећа опција јесте додатни порез од 10 одсто који би плаћали уколико одлуче да раднику на име трошкова за превоз исплате тај део новца у оквиру зараде.

То је предвиђено актуелним Нацртом Закона о порезу на доходак грађана, прецизније, чланом 18.

Ове мере предвиђају да ће радници морати да доказују трошкове сваког доласка и одласка са посла и доносе рачуне за уплаћени превоз или потрошено гориво послодавцу.

Фирме ће, с друге стране, добити додатни посао да уплате евидентирају, обрађују и документују у својим пословним књигама.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже за Танјуг да тај износ накнаде за превоз не би смео да се опорезује, јер, како истиче, то није добро ни за послодавце, ни за раднике.

„Најреалније је очекивати да ће послодавци на ове измене реаговати тако што ће или директно уплаћивати превоз градском превознику, тамо где је та опција могућа, или ће радници доносити рачуне за реалне трошкове превоза које имају”, каже он.

Наводи да је ова решења лако применити и за Београд, али да треба размотрити како је што се тиче других градова, где не постоји организован превоз до посла и на који начин ће се онда трошкови одласка на посао регулисати.

Порески саветник Милан Трбојевић каже за Танјуг да је Министарство финансија раније издало мишљење у коме се наводи да ће долазак до посла морати да буде покривен документацијом, уколико послодавац жели да накнада остане неопорезована.

„Остаје да се види више ствари, између осталог, шта ако запослени не успеју да скупе документа, како ће им послодавци онда то исплаћивати”, каже он.

Подсећа да важећи Закон о порезу на доходак грађана, као и нацрт будућег, прописује лимит од 3.837 динара за трошкове превоза без пореза. Истиче и да ће без тог износа остати радници који живе близу радног места, јер не долазе на посао ни превозом, ни аутомобилом.

Како каже, опорезивање са 10 одсто износа намењеног за превоз запосленог је неповољно, јер је у питању веома мали износ за који се нешто тако посебно дефинише.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић мишљења је да је то један од притисака да се регулише питање наплате коришћења градског превоза у Београду.

„Ово би био начин да се изврши притисак да, ако послодавац не купи карте, мораће да плаћа 10 одсто виши износ, и то није коректно, и није у складу са Законом о раду”, истиче Орбовић.

Иначе, осим ове мере, Нацрт закона о порезу на доходак грађана предвиђа и већи неопорезиви део зараде. Уместо досадашњих 15.300 динара, порези и доприноси неће се плаћати на износ до 16.300 динара.

Коментари21
0ec84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana
A sta ce se desiti ako se uopste cudom desi da privatne firme placaju zaposlenima prevoz pogotovu radnicima na minimalcu...?Radnicima je sta ka da sami snose trislove prevoza ili su privatne firme izuzete od te obaveze!?
Bojsa
Znam da ce ovo zvuciti kao utopija, ali sustinski svaka firma ima podatke o tome gde zive njeni zaposleni. Prema ovome, moze da se vidi kome je neophodno, kome manje, a kome uopste to nije potrebno. Ovakvi podaci cine celu praksu vidljivom, pa ne bi trebalo da bude zloupotreba. Takodje, subvencija troskova prevoza treba da bude deo ekonomske politike grada, regiona i drzave, kao motivacija za ili protiv odredjenih prevoznih navika i smanjenja zagadjenja.
Rezime
Neka ubace član po kome u gradovima sa organizovanim prevozom koriste gore pomenuta rešenja, dok u provinciji neka ostane kao sada. Ima siromaha ovde u Vojvodini koji idu biciklom na posao i zimi i leti a dobijaju manje od minimalca. Njima i ta sitnica mnogo znači.
Slobodan
Na žalost ili na radost, postoji i drugi deo Srbije, koji se ne zove Beograd. I "tamo" žive ljudi u različitim situacijama...od organizovanog prevoza koji nije prilagođen početku i kraju radnog vremena...........saobraća se od dva do tri puta dnevno, do ...raznih drugih situacija...ali mi smo ljudi II ili III reda, ko će još i o tome voditi računa...ja Vas razumem...a ne tražim da Vi mene razumete...jer je to već teža "matematička operacija" .
Mena&mena
Treba naci nacin da radnici budu ravnopravni u koriscenju naknade za prevoz. Bus plus se koristi i van radnog vremena i radnici kojima bi zbog blizine mesta stanovanja bila uskracena ova nadoknada,bili bi osteceni. Znam decka koji od maja do oktobra ide biciklom na posao dva puta po 10 km. Moze li nekako da se stimulise ova vrsta prevoza zbog ocuvanja zivotne sredine?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља