недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

„Воцап” тужи израелску фирму због шпијунирања корисника

Најмање сто новинара, политичких дисидената и бораца за људска права праћено је преко апликације помоћу софтвера који је коришћен и против Џамала Хашогија
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 31.10.2019. у 21:00
(Фото EPA/Ritchie B. Tongo)

„Воцап” је калифорнијском суду прекјуче предао тужбу против израелске фирме НСО у којој наводи да је тај произвођач софтвера за праћење незаконито помогао владама широм света да шпијунирају кориснике преко мобилних телефона. Жртве хаковања су већ подносиле приватне тужбе израелским судовима, али ово је први пут да једна технолошка компанија предузима правне мере због тога што су корисници праћени преко њених сервиса, пише „Вашингтон пост”.

Најмање сто новинара, политичких дисидената и бораца за људска права шпијунирано је тако што им је у смартфоне убачен озлоглашени вирус „пегаз”, користећи безбедносни пропуст у „Воцапу”. Стручњаци института Ситизен лаб при Универзитету у Торонту, који су помогли „Воцапу” у истрази, кажу да је то можда најмоћнији алат за праћење који владе могу да купе јер ради потпуно неприметно, а обезбеђује приступ свим функцијама телефона.

Израелска фирма тврди да га продаје само државним службама за истрагу криминалних активности и да није намењен праћењу новинара и дисидената. Ако се открије да  је било злоупотребе, обећава да ће предузети одговарајуће мере.

„Воцап”, који је „Фејсбук” 2014. купио за 19 милијарди долара, једна је од најпопуларнијих апликација за дописивање и разговоре преко интернета, а важи и за једну од безбеднијих, јер користи пуну енкрипцију. Шестомесечна истрага је показала да је путем овог сервиса пролетос компромитовано 1.400 телефона у периоду од две седмице. У мају је замолио милијарду и по корисника да ажурирају апликацију како би затворили безбедносну „рупу”, наводи „Фајненшел тајмс”.

Имена оштећених корисника нису објављена, али се наводи се да су имали телефонске бројеве са префиксима 20 земаља, укључујући Бахреин, УАЕ и Мексико, који су иначе клијенти НСО. Амнести интернешнел је раније овог месеца открио имена двојице Мароканаца којима је инсталиран „пегаз”. Један је адвокат групе демонстраната, а други суоснивач удружења независних новинара против кога је мароканска влада 2015. подигла оптужницу за угрожавање државне безбедности.

Вирус је инсталиран позивом преко „Воцапа”, чак и када се корисник није јављао, а пропуштен позив се аутоматски брисао из евиденције. Купци „пегаза” су добијали приступ свим порукама и имејловима на компромитованом уређају, могли су да слушају све разговоре и да укључе камеру и микрофон да снимају.

НСО је рекао потенцијалним инвеститорима почетком године да је продао тај софтвер у најмање 20 земаља ЕУ, а да је половина прихода за прошлу годину од укупно 251 милион долара остварена од клијената с Блиског истока.

Иако је у мају НСО најавио нове реформе како би се спречиле злоупотребе, известилац УН за слободу изражавања Дејвид Кеј писао је недавно директору Шалеву Хулију да му саопшти став да нове мере нису довољне, посебно кад је реч о истрази злоупотреба људских права на које укажу узбуњивачи. Кеј је јуче рекао да је читавој индустрији надзора потребна већа контрола купаца, да се зна ко су мете и да ли уопште постоје мере да се спрече злоупотребе.

У извештају Ситизен лаба од прошле године наводи се да је „пегаз” коришћен у 45 земаља, а у најмање 10 за праћење мета преко границе. Ова група је закључила да је „пегазом” праћен и Омар Абдулазиз, саудијски дисидент који живи у Канади, блиски пријатељ убијеног саудијског новинара Џамала Хашогија. Абдулазиз је раније тужио НСО, наводећи да је преко његовог телефона Хашоги праћен пре него што је прошлог октобра убијен у Турској.

Почетак сувереног руског интернета

Од сутра почиње примена новог закона који ће омогућити Русији да се искључи са глобалног интернета у случају великог сајбер-напада или природне непогоде. За ту потребу направљена је окосница сувереног руског интернета, а провајдери су добили опрему како би сав саобраћај неометано преусмерили на контролне тачке унутар земље.

Критичари кажу да је крајњи циљ пуна контрола над интернетом, то јест да Москва полако прави цензорски „зид” по узору на кинески.

Заговорници поздрављају нови закон као важан корак ка руском интернету који неће зависи од „транзита” кроз друге земље, што је, тврде руски званичници, изузетно важно због сајбер-тероризма и агресивне сајбер-политике САД.


Коментари0
126f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља