недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13
ГЛУМАЦ МИЛАН МАРИЋ ЗА „ПОЛИТИКУ”

Генерацијски смо успавани

Позориште мора да потреса, да шамара друштво, да указује на аномалије заједнице, на ствари које не видимо или се правимо да не видимо, каже глумац Милан Марић
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 30.10.2019. у 22:00
(Фотографије Драгослав Жарковић)

Мокра Гора – Са неким својим јунацима сам се баш намучио да их разумем. И са Довлатовим, и Рјепином, и Гаврилом Принципом… Са свима њима, заправо, јер сам желео да их живим на сцени, односно у кадру, а не да их играм. Овако је протеклог викенда за „Политику” говорио Милан Марић, један од водећих српских глумаца који на реч „популарност” дискретно одмахује руком. У ишчекивању наставка серије „Државни службеник” у којој тумачи Лазара Станојевића харизматични Марић био је протеклог викенда гост четвртог по реду „Позоришног Кустендорфа” на Мокрој Гори, где је као део екипе представе „Зашто је полудео господин Р?” у режији Боба Јелчића и у продукцији Југословенског драмског позоришта наступио у ревијалном делу фестивала, а на питање како коментарише тему фестивала „Друштво спектакла” одговара:

– Мислим да није баш најдивнији тренутак живљења. Треба преиспитати друштво и шта су наши задаци у овом специфичном тренутку. Улога уметности је врло битна и самим тим и позоришта које мора да препозна тренутак у коме треба да постане мало агресивније. Позориште мора да потреса, да шамара друштво, да указује на аномалије заједнице, на ствари које не видимо или се правимо да не видимо, као што су глобални пораст деснице, које нам се лако могу обити о главу и вратити се као бумеранг са огромним последицама, а имамо таквих примера у историји. Морамо да почнемо конкретније да се бавимо овим тренутком у коме живимо, јер ако то пустимо, лако се све отргне контроли и после шта нам бог да, па да не дођемо у ту ситуацију да гледамо шта ће нам дати.

Представа „Зашто је полудео господин Р?” рађена је према филму Рајнера Вернера Фасбиндера и Михаела Фенглера из 1970. године, одлично се уклопила у тему такмичарске фестивалске селекције на Мећавнику која је пропитивала однос појединца и друштва и проблеме недостатка емпатије, љубави и разумевања.

– Јако је важно да се млади баве тим темама. Ако их не занима свет у којем ће да живе и стварају породице и нове младе, зашто би очекивали од било кога другог да преузме одговорност. Мислим да би требало још дубље и конкретније да се бавимо тим темама, на још паметнији, луциднији и безобразнији начин. Сматрам да смо поприлично успавани, генерацијски, као да не знамо шта може да нам се деси и како дизгине могу да нам се измакну из руку, тако да увек кажем да морамо да радимо још, још и још – тврди Милан Марић.

Иза Милана Марића је и те како занимљива животна и професионална каријера. У тинејџерском добу све је указивало да ће се остварити у спортским водама, будући да се бавио одбојком и пливањем, и надахнуто тренирао фудбал. Некако у исто време „заразио” се глумом у омладинском позоришту „Дадов” што га је довело нешто касније до Факултета драмских уметности у Београду, где је дипломирао глуму у класи Биљане Машић. Тумачио је Гаврила Принципа у представи „Мали ми је овај гроб” Биљане Србљановић, у режији Дина Мустафића и Данила Илића у драми „Змајеубице” Милене Марковић, у режији Иве Милошевић, али и друге занимљиве позоришне јунаке у матичном ЈДП-у, Атељеу 212, Битеф театру…

– Нисам пробао ниједно друго занимање. Глуму не гледам као хоби, тешко ми је да кажем и да ми је посао, јер на њу гледам на нивоу живота, као позив који изискује целог тебе, па чак и цео живот прилагођаваш том позиву. Нажалост, ми глумци немамо радно време, или на срећу. Не можеш да га одрадиш са пола мозга, а опет можеш. Глума тражи целог тебе. Скупе су цене које плаћаш ако хоћеш на тај начин да се бавиш глумом. Доста је одустајања, жртвовања брзинских задовољстава, не постоји позиционирање у том послу, зато што вам једна улога донесе славу, друга вас баци на под. Не дозвољава вам да се уљуљкате, нити да имате континуитет, константно морате да радите на себи – прича Марић и констатује:

– Морате некако да живите другачије, тражи, захтева да себе мењате, упознајете, прихватате. Тешко је задовољити се обичним стварима, не зато што је неко преамбициозан, или није скроман, него у мом случају то је константни покушај да се пронађе нека врста мира, али оног правог мира, шта год да вам то значи. Још немам то стање дефинисано, али некако знам шта нећу. Па у односу на то идем даље, надајући се да ћу спознати шта хоћу, и од себе у животу, и од себе као глумца.

Упоредо са позоришним искораком Марић гради и успешну филмску каријеру. Велики интернационални успех стекао је филмом „Довлатов” биографским остварењем о животу руског књижевника Сергеја Довлатова у којем тумачи насловни лик.

– То су већ техничке ствари. Све је могуће, можете снимати филм, три серије, две представе, али онда нико није задовољан. Трудим се да ми се пројекти не преклапају, а и ако се то баш деси, настојим да се преклапа крај једног пројекта са почетком другог, како не бих угрозио нешто на чему истрајава читав скуп људи, односно да бих могао том новом јунаку да се посветим, предам до краја. То, нажалост, значи и одбијање пројеката, ревидирање свог живота, јер глума захтева одређену дисциплину, а опет да не лишите себе живота јер то није поента. Радим ствари које ме занимају и за које мислим да су ми изазов, да шире моје темеље, а онда то захтева да им се посветим цео, што свакако не значи да ће испасти на крају добро. Мислим да сам још у годинама када треба да учим – каже Марић.


Коментари6
2a0fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran bukilic
Pozdrav i podrška.Malo se ko na takav način bavi poslom.Gluma traži potpuno posvećenje.Sve želje da se u tome istraje.
Поштовање
Уз сво уважавање младог Марића и без иједне примедбе његовом уметничком изразу, молим Политику да мало више пажње обрати на рефлексије младих, а непознатих научника и осталих младих и непознатих умних људи у нашој земљи.
Dragan Pik-lon
Ovaj mlad covek duboko i logicno razmislja.Ulepsao mi je pecalba-nski dan...!
Obućar
Kakvi ste vi iz Politike....pa pustite mi neki komentar?Nemate realnu sliku.Momak je zalutao u glumu.Zašto?Zato što je gluma u Srbiji trenutno u dubokoj krizi!!!!!
Јелена Станић
Одличан глумац, већ неколико година међу водећима у својој генерацији. Одушевио ме је у неколико позоришних представа. Надам се да ћемо, као публика, имати још много прилика да уживамо у његовим улогама.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља