уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Ћирилица и ми

Ето, тако у пракси стоје ствари са нашом ћирилицом и нашим односом према њој који је поржавајући
Аутор: Др Милан Благојевићпонедељак, 04.11.2019. у 18:00
(Новица Коцић)

Постоје бројне ствари из прошлости и садашњости нашег српског народа о којима, усуђујем се рећи, више не вреди говорити, јер су поодавно одмакле на погрешном путу са којег нема повратка. Једна од њих свакако је наш однос према ћирилици. Читам текст Драгољуба Збиљића објављен недавно у „Политици”. У тексту се исправно указује на нашу једностраност у окривљивању само политичара за полатиничење српског писма, па се износи и пример да је својевремено Вук Караџић одобрио нефункционално двоазбучје, потписавши 1850. године Књижевни договор у Бечу у којем су изостављени и име српског језика и српског народа, а текст договора је исписан само латиничним писмом.

Последице таквог нашег односа према ћирилици које трају вековима су поразне, па осећам потребу да у кратком облику изнесем два моја непосредна запажања о томе. Прво од њих је са једног мог путовања кроз Србију, а друго доживљавам свакодневно, радећи посао судије у Окружном суду у Бањалуци који је по стварној и месној надлежности највећи жалбени суд у Републици Српској. Оба запажања износим јер свако од њих готово савршено потврђује наш нихилистички однос према ћирилици.

Пре две године путовао сам кроз Србију, возећи се аутобусом из Београда у Грчку. Био сам разочаран не само натписима у Београду, већ и кроз целу Србију све до границе. Готово сви до једног исписани су латиничним писмом. Шта Србин који воли свој народ, а поштује друге, да осећа после тога него истинско разочарење.

У Окружном суду у Бањалуци радим као судија дуже од седам година. За то време одржане су бројне седнице свих судија тог суда за које увек унапред добијемо позив са дневним редом. И сваки пут ти позиви су били исписани латиничним писмом, а никада ћирилицом. Не буде ми тешко па пре две године, на једној од тих седница пред свим судијама (било нас је више од 30), рекох председници с(која је Српкиња) да немам ништа против латинице, али да би био ред да се позиви за седнице пишу и ћирилицом. Указао сам ја истом приликом и на чињеницу да се и остала кореспонденција из кабинета председнице суда одвија искључиво латиничним писмом те да то није у реду, јер чему нам онда служи одредба Устава Републике Српске (Амандман LXXI) да је и ћирилица службено писмо у Републици Српској. Наишао сам на зид ћутања, и то не само председнице суда него и свих осталих судија –како оних који се не изјашњавају као Срби, тако и оних који су се изјаснили на тај начин те и због тога били именовани за судије, јер се овде приликом именовања одлучује у складу са тзв. националним кључем.

После тог мука једноставно је настављено са дотадашњом праксом, као да ништа није речено, па тако у суду где радим само нас неколико судија у својим предметима пресуде и друге судске акте пише ћирилицом.

Ето, тако у пракси стоје ствари са нашом ћирилицом и нашим односом према њој који је поражавајући. Кад се ми тако односимо према нашем писму (и тај наш однос преносимо на нашу децу, а она онда на своју децу), не треба да чуди чињеница, коју такође свакодневно примећујем овде у Бањалуци и широм Републике Српске, да су сви натписи приватних предузећа, радњи, кафеа и ко зна чега све не, исписани искључиво латиничним писмом. И зато овај текст почех, али га и завршавам речима да су ове и овој сличне ствари, које су од суштинске важности за очување нашег националног бића и државе, поодавно одмакле на погрешном путу са којег нема повратка. Бојим се да сам у праву, мада бих био неизмерно срећан да нисам.

Судија Окружног суда у Бањалуци

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари61
83514
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Ћирилица је једино писмо Срба чијим знањем можете ефикасно овладати програмским рачунарским језицима и алгоритамским језицима за чије писање вам је потребно знање енглеске латиничне абецеде и знакова из грчког алфабета. Сведоцисмо да се од деце у школама тражи познавање "латинице" да би отпочели учење програмских језика али то није Словеначко Хрватска латинична абецеда већ енглеска и зато пишите ћирилицом а учите енглески језик а не Словеначко Хрватски језик и писмо за којим нема образовне сврхе
Сасвим тачно
То сте сасвим тачно казали.
Препоручујем 1
Коста
@Дејан.Р.Тошић каже да је "Слово љубве" (1409) у оригиналу читљиво и разумљвио "за све који умеју да пишу и изговарају Вуков књижевни народни језик на ћирилици"! Да је бар видео а камоли прочитао "Слово љубве" у оригиналу приметио би речи попут: сладчаишому, много сугубо, єстьства, оглашенїє, взъигранїє, сьрзьцовати, свакаа льжа, добродѣтель, итд. или реченице као "и не чюдо, Богь бо любовь именуїєтсе, iакоже рече Иоань громовь", итд. Вуков народни [sic] књижевни језик?!
Matko
Vas dvijica, formalno na istoj strani reke na kojoj je i crkva, samo pokazujete koliko je Vuk bio u pravu ( a na drugoj obali reke! i sa svojim narodom).
Препоручујем 1
Дејан.Р.Тошић
@Коста/Поштовани Коста,Ви сте делимично у праву у "Слово љубљу" се делимично меша Србски литургијски језик, црквени, којим Срби нису говорили већ су свештеници писали, са оригиналним народним Србским језиком. Прочитајте текс са стуба на Газиместану где је Деспот Стефан 1402.г. дао да се уклеше у камени стуб текст на Србско народном језику на ћирилици који почиње:"Човече ти који ступаш на Србску земљу.." Стално мешате литургиски црквени језик којим се служила СПЦ са народним књижевним језиком.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Deda
Бистар, вредан и храбар, Вук је још пре 200 година говорио о Србима три закона (три вере) и у табели "ALPHABETI SERBORUM" навео два српска писма : латиницу код Срба под влашћу Венеције и Аустрије и ћирилицу код Срба под Турцима. Ова Вукова ширина и далековидост још увек некима смета.
Matko
Tako je Deda! Smetala je najviše crkvi (od početka), to je neporeciva istina, smeta i dan danas, a smetaće i sutra. Jedini period u kome su smetnje privremeno zamrle bio je 45- godišnje postojanje druge Jugoslavije. U tom periodu je i srpstvo ostalo na visini, ma šta "patrijote" lpričale danas, a za pravoslavlje nisam siguran. Čini mi se da je ono opstalo, ali prilično umanjeno, jedino zbog kakvog takvog zalaganja crkve.
Препоручујем 2
Дејан.Р.Тошић
@Деда/Поштовани мешате битне чињенице.Срби у Аустријској царевини искључиво користе средњевековно ћирилично књижевно писмо из Србуља и Славено Руско писмо од кога настаје ћирилични Славено Српски књижевни језик.Под Венецијом и у Дубровнику Срби користе од 12.в.средњевековно Српско ћирилично писмо које и штампају и преводе на Млетачко Италијанско абецедно латинско писмо.Значи,Срби и под Аустријском царевином и под Отоманима користе своју ћирилицу и превод на Италијанској и Аустријској абецеди.
Препоручујем 3
Коста
@Дејан Р.Тошић "Од 18.в.тачније 1740.имамо Словенско Руски језик и "Србуље" од кога настаје Словенско Србски књижевни језик и језик СПЦ. Од 1847.г.имамо Србски књижевни Вуков језик којим Срби пишу и читају и изговарају речи у 7 падежа са 4 акцента". Свашта! По тој Вашој логици онда би данашњи ткз. српски био "Славенско Енглески" јер у себи има многе англицизме. Предвуковски језик је исти као и данас али потпомогнут славенизмима уместо англицизмима.
Дејан.Р.Тошић
@Коста/Поштовани Коста,да ставимо тачку на полемику. Прочитајте "Слово љубве" из 1409.г.у оригиналну на Српској ћирилици од Деспота Стефана Лазаревића и упоредите тадашњи Српски књижевни писани и говорни језик са Славенско Руским или Славенско Српским језиком из писама Захарија Орфелина из 18.в.Чињеница јесте да је "Слово љубве" читљиво и разумљиво и данас за сваког Србина који зна да пише и правилно изговара Вуков књижевни народни језик на ћирилици.То су знали 1847.г.и Бранко Радичевић и Његош.
Препоручујем 2
Дејан.Р.Тошић
Основни проблем приликом потенцирања Словеначко Хрватске Гајице на рачун Србске азбучне ћирилице није само кодификација Српско Хрватског речника од стране САНУ већ изразито слаба економија државе Србије која нема својих производа и технолошких иновација које би пласирала и на свом и на иностраном тржишту.Постали смо прости конзументи туђих увозних производа и титлованих превода филмова и серија на Гајици. Прва слова и знакови су настала кад су људи почели да тргују и праве своје производе и робу

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља