среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Избори и сусрети диктирају судбину

Поводом програма „Великани светског филма” у Музеју Кинотеке посвећеног италијанској диви Клаудији Кардинале
Аутор: Дубравка Лакићуторак, 29.10.2019. у 20:16
Клаудија Кардинале (Фото ЕПА/Tibor Illyes)

Од пре неко вече у Музеју Кинотеке у Косовској 11, па до краја октобра, под програмским насловом „Великани светског филма – Клаудија Кардинале” приказују се филмови у којима је ова италијанска дива и интернационална звезда остварила неке од својих најбољих улога.

Пред гледаоцима су посластице попут филмова: „Девојка са кофером” Валерија Цурлинија (1961), „Обично непознати лопови” Марија Моничелија (1958), „8 и по” Федерика Фелинија (1963), „Бубова девојка” Луиђија Коменчинија (1964), „Гепард” Лукина Висконтија (1964), „Чудовишне жене” Болоњинија, Моничелија, Пјетранђелија и Салчеа (1966), „Опљачкај ближњега свога” Франческа Мазелија (1968), „Драге звезде Великог медведа” Лукина Висконтија (1965), „Револверашице” Кристијана Жака (1971), „Било једном на дивљем западу” Серђа Леонеа (1968), „Марсељски клан” Хосеа Ђованија (1972) и „Фицкаралдо” Вернера Херцога (1982).

Фо­то Ју­го­сло­вен­ска ки­но­те­ка

Овај ретроспективни, кинотечки избор филмова сасвим прикладно и пожељно приказује широк дијапазон улога и филмско трајање глумице чији су лик и дело, а не само раскошна лепота, снажно обележили италијанску и европску кинематографију.

Клаудија Кардинале је уметничко име Клод Жозефин Роз Кардинале, рођене у Тунису 1938. године (од оца Сицилијанца и мајке Францускиње), према сопственом признању – несташне, живахне и тврдоглаве девојчице. О родном Тунису, пре неколико година написала је књигу, 2009. године је у Тунису снимила и филм „Жица” (Мехдија Бен Атија)...

Клаудија Кардинале на изложби филмских фотографија (Фото: Д. Лакић)

Присећајући се тада за „Политику” својих филмских почетака, у Лечеу, на фестивалу на којем јој је уручена „Златно маслиново дрво” за животно дело, Клаудија Кардинале је изјавила: „Имала сам довољно среће да ускочим у магију италијанске кинематографије и радим са великим филмским ствараоцима који су ме научили све. Учила сам и у филмској школи Центро спериментале, али је тамо било ужасно. Нису ми одговарали када би их нешто питала, гледали су ме чудно и питали да ли сам Арапкиња. У једном тренутку сам је и напустила, залупивши врата.”

Чини се да није тада погрешила јер је до сада снимила више од 120 филмова и радила са најславнијим редитељским именима: од Лукина Висконтија („Роко и његова браћа”, „Гепард”), Федерика Фелинија („Осам и по”), Марка Белокија („Хенри Четврти”), Вернера Херцога („Фицкаралдо”), Ричарда Брукса („Професионалци”), Хенрија Хетевеја („Свет циркуса”), Серђа Леонеа („Било једном на дивљем западу”)..., па све до Бориса Десподова (комедија омаж филмовима Серђа Леонеа) и Фабриса Беготија као представника нове генерације европских филмских редитеља. Клаудијини партнери били су: од Џона Вејна, Лија Марвина, Хенрија Фонде, Марчела Мастројанија, Чарлса Бронсона, Жана Пола Белмонда и Алена Делона, све до Вилијема Мозлија (филм „Планина тишине” Ернста Госнера)...

Поносна што њеном лицу и њеном телу пластични хирурзи никада нису пришли Клаудија Кардинале је тада за „Политику” изјавила и да у каријери нема за чим да жали. „Избори и сусрети диктирају судбину. Снимила сам многе филмове у Холивуду, а када су ме питали да останем рекла сам не. Ко је покушао да ме промени брзо би схватио да се налази пре једним овном. Нисам много говорила, била сам дивља, а сматрала сам да је трошење времена срљати у туче са дечацима како бих доказала да је жена јача. Волим опасност и многе ризичне филмске сцене радила сам без дублера”, рекла је.

Клаудија Кардинале је својевремено боравила у Београду, на Фесту, у петом месецу трудноће. Циклус њених филмова у Музеју кинотеке ставља под рефлекторе сву њену глумачку и животну снагу и новим, младим генерацијама гледалаца отвара могућност да је боље и ближе упознају.


Коментари0
1aa02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља