Лидер Исламске државе Абу Бакр ал Багдади погинуо је током америчке војне операције у северној сиријској провинцији Идлиб, саопштио је председник Доналд Трамп у ванредном обраћању нацији.
Трамп је потврдио да је најтраженији терориста света активирао експлозив којим је био опасан када је у првим сатима јучерашњег дана почела акција специјалних америчких снага уз садејство извиђачких авиона и осам хеликоптера. У нападу је страдало девет особа.
Багдад и Техеран такође су потврдили смрт идеолога самопроглашеног калифата заснованог на темељима фанатично изопаченог ислама, проповедника мржње, који је побио хиљаде људи, организовао серије терористичких напада широм света и инспирисао неке од најбруталнијих чинова насиља икад постављених на интернет.
Испитивања обављена после јучерашње операције, која је организована уз сарадњу Курда, сиријских побуњеника и обавештајних служби региона, потврдила су да је реч о Багдадију.
До сада се више пута спекулисало о ликвидацији вође донедавно најмоћније, најбогатије и најбруталније глобалне џихадистичке организације, али је он успешно измицао америчким и руским ловцима и дроновима, кријући се по слабо насељеним просторима уз сиријско-ирачку границу.
Откако су исламисти 2017. изгубили велике делове територије које су некада контролисали и морали да напусте своје престонице у Ираку и Сирији, градове Мосул и Раку, Багдади је избегавао сваку комуникацију која би могла да буде пресретнута.
Користио је мрежу курира и био у сталном покрету. На једном месту није се задржавао дуже од 72 сата. Превозио се пик-ап камионима какве возе локални сељаци, без упадљиве пратње.
Ко је калиф Ибрахим који је Западу претио „маршом на Рим”, захтевао убијање хришћанских „неверника”, шиитских „јеретика” и Курда и позивао суните на „ерупцију вулкана џихада”. Лидере Саудијске Арабије називао је „главом змије” и обећавао да ће сломити границе Јордана и Либана, да ће ослободити Палестину и уништити Израел.
Рођен је као Ибрахим Авад ал Бадри ал Самари 28. јула 1971, у близини ирачког града Самаре, у породици сунитских проповедника. Памте га као стидљивог дечака који је са 18 година стигао у Багдад где је учио верску школу, живећи у сиромашном предграђу насељеном сунитима и шиитима и играо за тим локалне џамије.
Преображај кратковидог Ибрахима почео је уписом на студије на Исламском универзитету у Багдаду. Памте га као повученог, тихог младића који је понекад замењивао локалног имама, водио молитве и био посвећен учењу исламских сунитских пуританаца, салафиста.
Амерички и ирачки обавештајни аналитичари кажу да је докторирао на исламским студијама, што стоји и у његовој биографији на џихадистичким интернет форумима. Други то оспоравају, тврдећи да је реч о грађењу мита, да је све време био неприметан и да није случајно у својој организацији у Багдаду добио надимак Невидљиви Шеик.
Све информације о његовом приватном животу су контрадикторне. Оженио се крајем студија, а тврди се да има две или три жене, две Ирачанке и једну Сиријку. Спекулише се и колико има деце.
Познато је да се од америчке инвазије 2003. придружио отпору и против Американаца и против власти већинских шиита, која је маргинализовала суните. Окупационе трупе су га заједно с неколико будућих лидера исламиста ухапсиле фебруара 2004. и послале у затвор Камп Бука који се претворио у школу за џихадисте. Ослобођен је после мање од годину дана пошто су га Американци проценили као цивилну, а не војну претњу.
Наредне три године градио је војну каријеру у једној милитантној групи под кишобраном Ал Каиде и која се 2006. преименовала у Исламску државу Ирака, а четири године касније постаје лидер ове групе од које ће касније настати Исламска држава Ирака и Сирије (ИСИС).
После смакнућа Осаме бин Ладена 2011. одбија директиву новог лидера Ајмана ал Завахирија и 2013. прекида сваку везу с Ал Каидом. Американци за њим расписују награду од 10 милиона долара. У то време само је Завахири вредео више – 25 милиона.
Багдади је успоставио јаку мрежу по Сирији и привукао хиљаде страних џихадиста. Оснажен милионима долара које је дневно узимао са освојених нафтних поља, он борце из Сирије шаље у тријумфални поход ка Ираку, према двомилионском Мосулу, где у џамији Ал Нури 29. јуна 2014. формира светски калифат, проглашава се за калифа Ибрахима и узима титулу принца верника. Организација добија ново име – Исламска држава. То је био једини пут да је виђен у јавности.
Армија од око 80.000 исламиста је у муњевитом налету заузела велика пространства између Тигра и Еуфрата, у Ираку и Сирији. Непријатељи су Багдадију одавно признали да је паметан, дисциплинован, харизматичан и – брутално насилан. Својим борцима наметнуо се као несумњив лидер, иако је био више инспиративни вођа него војни тактичар на терену.
Од тада се само два пута аудио-порукама обратио следбеницима поручујући непријатељима да ће „њихова крв да тече попут реке”. Последњи пут 16. септембра.
Смрт Багдадија несумњиво је озбиљан ударац исламистима али – као и ликвидација Осаме бин Ладена 2011 – не значи стратешку победу. Када у шаху падне краљ, партија је завршена, али у политици то правило не важи. Идеологија Исламска држава ће трајати све док се не победи радикални екстремизам.