петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Крагујевац између „Фијата” и „Фоксвагена”

Уколико аутомобилска групација „Фијат-Крајслер” ускоро не доносе одлуку о производњи новог модела у Србији, Крагујевац би могао да се суочи са социјалним немирима и политичким потресима
Аутор: Бране Карталовићсубота, 26.10.2019. у 08:08
Да ли ће из Крагујевца стизати „фијат 500Л” и на електрични погон (Фото Раде Крстинић)

Крагујевац – Одлука „Фолксвагена” да стопира већ готов пројекат изградње фабрике крај Измира због војне интервенције Турске у Сирији поново је увела Крагујевац у трку за могући аранжман са овим немачким аутомобилским гигантом. У ствари, у трци је поново Србија, што су потврдили и неки наши функционери, иако су напоменули да не треба очекивати превише.

„Фолксваген” би фабрику могао да изгради и у Војводини због великог броја немачких фирми у том делу наше земље, али предност Крагујевца су добро обучени радници и традиција производње аутомобила дуга више од пола века.

Наша држава мора озбиљно да узме у разматрање све потенцијале Крагујевца, сматрају у врху градске власти.

– Крагујевац је спреман да дочека „Фолксваген”. Располажемо инфраструктурно опремљеним земљиштем и квалитетном радном снагом. Мислим да инвеститору какав је „Фолксваген” одговара шумадијско поднебље. Овде је стабилност пословања загарантована, а наши стручњаци би „Фолксвагену” могли да омогуће да се бави и развојем не само производњом – изјавио је градоначелник Радомир Николић марта ове године, приликом сусрета са премијерком Аном Брнабић у Ректорату Универзитета у Крагујевцу.

Влада Србије би коначно требало да се суочи и са тренутном ситуацијом у „Фијатовој” фабрици аутомобила у Крагујевцу. Радници су последњих месеци више били на одмору него у погонима, јер се производња у компанији „Фијат-Крајслер аутомобили Србија” и даље заснива на застарелом моделу „500Л” који је почео да се прави још 2012. године.

Наиме, уколико групација „Фијат-Крајслер” ускоро не доносе одлуку о производњи новог модела у Србији, шумадијску престоницу би могао да задеси прави колапс, јер би без посла могло да остане више од 4.000 радника који су ангажовани у фабрици аутомобила и кооперантским предузећима за производњу делова.

Та социјална бомба која би Крагујевац вратила у период од пре пет година када је у граду било око 23.000 незапослених, могла би да доведе и до озбиљних политичких потреса у српском Детроиту, тим пре што међу овдашњим напредњацима постоје сукоби који све чешће и отвореније избијају на видело.

Трвења у крагујевачком СНС-у и евентуалне социјалне немире овдашња опозиција би могла да искористи за још интензивнији притисак на власт у четвртом по величини граду у земљи, а то би могло да изазове и домино ефекат.

– Крагујевац је од долине глади 2004. године, када смо дошли на власт, постао други град у Србији, по свим параметрима, а сада је сто други. Задужен је за више од 110 милиона евра, упркос помоћи државе од 25 милиона евра која му по закону не припада – изјавио је челник Заједно за Шумадију, бивши градоначелник Верољуб Стевановић приликом прошлонедељног окупљања дела крагујевачке опозиције.

Фабрику аутомобила у Крагујевцу „Фолксваген” би могао да гради у оближњем Корману, који је седамдесетих година прошлог века био предвиђен за „трећу фазу” ширења „Заставе”.

Тим периферним делом Крагујевца пролази још незавршени пут који град спаја са Коридором 10, као и недавно обновљена пруга ка Лапову са којом треба да буде повезана „Сименсова” фабрика у Собовици. „Фијатови” кооперанти су одустали од те локације због побуне мештана који и данас имају спор са државом око експропријације земљишта.

„Фолксваген” је планирао да у Турској изгради погоне у којима би око 4.000 радника производило 350.000 аутомобила годишње, марке „пасат” и „шкода”. Та инвестиција је процењена на око 1,3 милијарде евра, исто колико су наша држава и „Фијат” уложили у реконструкцију старих „Заставиних” погона.

Будућност тог пројекта је сада неизвесна, али Србија има озбиљну конкуренцију у балканским земљама које су чланице Европске уније, пре свих у Бугарској, а однедавно и у Хрватској.

У расподели тржишта које контролишу светски аутомобилски гиганти, Чешка је, са „шкодом”, припала Немцима, а Румунија француском „Реноу”, који у тој земљи прави „дачију”. Зато је тешко очекивати да би „Фолксваген” могао да се определи за Румунију, иако Немачка, у контексту политике, има утицај и на тог нашег источног суседа.

Први електрични аутомобил направљен пре 120 година

Према писању италијанске штампе, групација „Фијат-Крајслер” има већ готов план техничке модификације 13 својих модела који би већ наредне године могли да добију и електрични погон.

Од тога би, како преноси РТС, 10 модела покретале искључиво батерије на струју, док би три модела била хибридна, са комбинованим погоном. Њих би по граду покретала струја, а мотори са унутрашњим сагоревањем би служили за дужа путовања.

Међу моделима који треба да буду модификовани налазе се и они који припадају серији „фијат 500”, у које спада и крагујевачки „500Л”, изјавио је Пјеро Голијери, један од руководилаца групације „Фијат-Крајслер”.

Група инжењера „Заставе” је пре петнаестак година имала готов пројекат „југа” на електрични погон, који су покретале батерије набављене у Кини.

Први аутомобил на електрични погон направљен је још давне 1898. године. Његов конструктор је био Фердинанд Порше, оснивач немачког аутомобилског гиганта. Тај ауто и данас ради, писао је недавно „Алгемајне цајтунг”.

Овај угледни немачки лист истовремено је објавио и вест да је електрични првенац поново у власништву породице Порше, која га је откупила од продавца који је, како се наводи, желео да остане анониман. 


Коментари14
72d29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran T
Zašto ne razgovarati sa Kinezima koji prednjače u proizvodnji novih električnih automobila. Gledao sam njihove SUV automobile i mogu reči da prednjače po dizajnu i teh. rešenjima ako ih uporedimo sa VW el. vozilima. Imamo nalazište litija koji je osnova za izradu baterija. Šta se čeka!?
Đorđe
Čini mi se da su Nemci jasno rekli da nisu odustali od Turske. Ali vredi pokušati.
Janković Marko
Da je pisac pvog teksta iole upućen znao bi da Kg uopšte nije opcija za dovođenje ovog giganta,a još jedna stvar,non stop se pominje radna snaga itd.Verujte da Kg ni po tom parametru nije u prednosti.Ako veliki gigant odluči da dodje vratiće se dosta ljudi iz inostranstva,ostatak popuniti i obučiti u nemačkoj i zdravo.Mislim da se svima ovakvim tekstovima daje lažna nada,kakav kg i bakrači,radna snaga i iskustvo....a ovo o socijalnim nemirima je čista glupost.
stanislavsr
To su strane investicije. Pokupe se i odu. Nema privrede bez ulaganja države i srpskih investitora. Ali i oni radije beže napolje i odnose novac iz Srbije.
Борис
Дефинитивно није уложено толико, а и оно што јесте, вратило се у џеп иностраног улагача. Срби су плаћали раднике и ослободили пореза и осталих дажбина стране „добротворе".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља