уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Потписан споразум Србије и Евроазијске уније о слободној трговини

петак, 25.10.2019. у 18:19
Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански и премијерка Србије Ана Брнабић (Фотографије Танјуг/Влада Србије/Слободан Миљевић)

Москва - Премијерка Ана Брнабић потписала је у Москви Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске уније којим се проширује листа српских производа који могу да се извезу на територију ЕАЕУ без царине и повећавају се квоте за извоз робе за које важе ограничења.

Споразум ће заменити постојеће билатералне споразуме са Русијом, Белорусијом и Казахстаном и проширити зону слободне трговине и на Јерменију и Киргизију што обухвата тржиште од око 185 милиона људи.

Према споразуму, Србија ће у земље уније моћи да извезе без царина и 2.000 тона цигарета, око 90 хиљада литара вињака, 400 тона полу-тврдог и тврдог крављег сира, неограничене количине козјег и овчјег сира и неограничене количине воћних ракија. Према споразуму који се данас потписује, остаје царина на извоз аутомобила из Србије.

Србија потписивањем споразума неће постати чланица Евроазијске еономске уније, јер чланство и није било тема преговора који су се водили од 2016.године, већ првенствено трговинске квоте за сир, цигарете и друге производе.

Укупна робна размена Србије са пет земаља чланица ЕАЕУ у прошлој години је износила 3,4 милијарде долара, а око 90 одсто укупне трговинске размене се реализује са Русијом.

Примена споразума ће почети када га ратификују парламенти Србије, Русије, Киргизије, Јерменије, Белорусије и Казахстана. Потписивају споразума присуствовао је и министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић.

Евроазијска економска унија званично је основана 1. јануара 2015. године.

ЕАЕУ је тржиште од 183 милиона људи

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је у Москви на седници Евроазијског међувладиног савета у ширем саставу да је Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) од великог значаја за Србију и њену економију, динамичнији раст, конкурентност компанија и за бољи стандард грађана Србије.

Она је захвалила чланицама Уније што су успешно закључили преговоре са Србијом, наводећи да се споразумом отвара тржиште од 183 милиона људи. Подсетила је да је Србија до сада имала билатералне споразуме са Русијом, Белорусијом и Казахстаном и да се сада унифицираним споразумом са Унијом проширује на Јерменију и Киргизију.

„Желим да захвалим свима сто сте били фер и отворени партнери тако да смо издејствовали додатну либерализацију у односу на споразуме са три земље. Ми смо додатно договорили да ће у земље уније моћи да се извезе и 2.000 тона цигарета, око 90 хиљада литара вињака, 400 тона полу-тврдог и тврдог крављег сира, неограничене количине козјег и овчјег сира и неограничене количине воћних ракија”, рекла је Брнабић.

Навела је да се обраћа у име Србије која је дуго била изолована, додајући да поједине чланице знају како је бити под санкцијама и колико се времена и прилика губи док други расту и развијају се.

„Србија је после дугог периода изолације предуго била неактивна или је чекала друге да јој отворе врата. Данас смо окренути сарадњи са свима који могу да помогну да се привреда развија и да грађани живе боље”, рекла је премијерка.

Она је подсетила да је Србија постала чланица Евроазијске инфраструктурне инвестиционе банке, те да је јуче имала састанак са гувернером Јапанске банке за међународну сарадњу, а све са циљем сарадње како би грађани Србије живели боље. Према њеним речима, упркос растућем протекционизму у свету Србија је промотер и заговорник слободне трговине и то, како каже, показује свакодневно.

Председник Владе Русије Дмитриј Медведев подсетио је да је реч о тржишту од 183 милиона људи, наводећи да чланице Евроазијске економске уније Руска федерација, Казахстан, Белорусија, Јерменија и Киргистан имају укупан БДП од скоро два трилиона америчких долара.

Премијер Белорусије Румас Сергеј Николајевич рекао је на седници да је ово добар пример како земље евроазијске уније граде нове односе са својим дугогодишњим партнерима, преноси Танјуг.

 


Коментари56
fe49f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Krajnje vreme je bilo da se prevaziđe stanje koje je bilo "lipši do zelene trave".
Dule Los Anbeles
Sve se proizvodi na selu. Drzava je sve svoje prodala. Fabrike duvana su poklonjene strancima. Profit i pare u njihove banke! Ostalo je sa Sela koje Drzava nastavlja da unistava.Voce i rakija su na selu. Stocarstvo sir-na Selu. Jurnjava za strancima da bi proizvodili kablove, gume, kosulje gace...je trcanje u propast. Parama sjurenim samo u FIAT moglo se podici stotine hiljada hektara vocnjaka. I eto proizvoda za izvoz. I sve pare nase. Ovako, Selo pusto i "bele kuga" cveta! A mladost-u izvoz!
Srboljub Tudej
Ovo mu ga nekako dođe kao i oni poklonjeni Migovi. Remont je koštao kao kajgana Kraljevića Marka, a ovde je u pitanju veoma skučeni trgovinski sporazum...
ZORA
Najgori su oni kojima nikad nista nije dobro a licno nemogu da se pohvale nikakvim uspehom.Takvih u ovoj zemlji ima vise nego optimista koji VERUJU.Dosta nam je nagvadjanja.
Препоручујем 26
dr Slobodan Dević
Miroslav je car!
Panslavizam
Panslavizam pojavio se početkom 19. stoljeća kao romantični nacionalizam. Cilj mu je bio kulturno, vjersko i političko jedinstvo svih Slavena u Europi. Politička je i kulturna ideja i pokret, koji je težio ujedinjavaju svih slavenskih naroda, polazeći od pretpostavke da oni tvore jednu etničku cjelinu. Jedan od prvih zagovornika ideje panslavizma bio je Hrvat Juraj Križanić u 17. stoljeću. On je predložio osnivanje Velike Slavenske države s Ruskim carem na čelu.
fjodor
Nisu Kirgizija, Jermenija i Kazahstan slavenske zemlje.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља