среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10

Скупа енергија из обновљивих извора

петак, 25.10.2019. у 13:32
(Фото Ансплеш)

Парк је место са обиљем дрвећа, жбуња и цвећа, у којем птичице певају и пчелице зује и где може да се седне на клупу и предахне, или да се лагано прошета. У „ветропарку” нема ни биљака, ни птица, ни инсеката, нити клупа, нити је могуће туда шетати. Међутим, назив „ветропарк” су прихватили разни медији, политичари и сви који нису у струци, јер су га наметнуле компаније које се баве продајом опреме и постројења за обновљиве изворе енергије.

Недавно је у САНУ одржано предавање под насловом „Енергија ветра, биомасе и геотермалних извора”. Жалосно је да је излагање било базирано на пуком преводу проспеката иностраних продаваца опреме, тако да су у тексту фигурирале и у хемији непостојеће формуле означене ћириличним великим словом Ц.

По вокацији, инжењери би требало да се руководе искључиво рационализацијом процеса и опреме, односно да се процеси одвијају по најповољнијој цени, са максималном ефикасношћу. Као и сви досадашњи човекови изуми, тако и поступци за добијање енергије из обновљивих извора имају неке предности и обиље недостатака.

Тако су главни недостаци поступака за претварање механичке снаге ветра у електричну енергију заузимање огромне површине терена постројењима огромних димензија, и отуда тешким за одржавање, као и превисоким ценама набавке и ремонта, док је максимална ефикасност садашњих ветроенергана око 25 одсто. Исто тако, конверзија механичке снаге ветра је дисконтинуалан процес (ветар не дува стално, нити једнаком снагом), па постоје проблеми са напајањем електромреже.

У претпоследњој декади прошлог века код нас су била хит и биогас постројења, која су грађена на сточним фармама, неколико за обраду комуналне отпадне воде и једно за индустријске отпадне воде, које је изградила шведска компанија у Сенти. Ниједно постројење из овог периода није у функцији, те се могу урачунати у наше бројне промашене инвестиције. Анаеробни процес који се одвија у постројењима за биогас је врло спор, осетљив на сваку минималну промену параметара, на пример температуре, хемијског састава супстрата и др, и отуда су опет габарити биодигестора огромни, а тиме и цене набавке, одржавања и ремонта. Настали биогас садржи гасове угљен-диоксид и водоник-сулфид, па је, да би се енергетска вредност биогаса повећала, потребно изградити и скрабере и затим десорбере.

Као инжењер сматрам да постројења за добијање енергије из обновљивих ресурса могу да граде богате државе. Показало се да коришћење ових постројења са садашњим степеном њихове ефикасности и цена може да се квалификује, колоквијално речено, као – скупља дара него мера.

Др Нина Дрндарски,
дипл. инж.


Коментари12
b983f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da se razumemo
У „ветропарку” нема ни биљака, ни птица, ни инсеката, нити клупа, нити је могуће туда шетати... Као прво, има и биљака и инсеката. Нема их као ботаничкој башти али их има. Јесте да нема птица и летећих инсеката, али нису ветропаркови криви за то. Ветропаркови се граде тамо где дувају ветрови, а ниједна птица није блесава да се задржава на ветрометини дуже него што мора. Дакле утицај ветропарка никако не може бити штетан него је напросто користан, јер од ''пустиње'' прави неку корист
Nenad Mitrovic
Još kada bi zvaničnici jasno i glasno rekli istinu o cenama te energije: EPS plaća povlašćenim vlasnicima tih obnovljivih izvora 16-22 centa po kW, a onda prodaje građanima za 6-7 centi. ČIST GUBITAK, VIŠESTRUKI, pod maskom ekologije, na štetu potrošača i budžeta.
Pera S
Zanimljivo je da je ovaj tekst objavljen bas u momentu kada je Beograd (opet!) medju najzagadjenijim gradovima u svetu. Podaci pokazuju da su nase termoelektrane i one u okruzenju najveci zagadjivaci u Evropi, a autorka je nasla da napada vetroparkove! Pa valjda se jos nesto osim isplativosti racuna - na primer to sto sadasnji sistem dobijanja energije ima razoran uticaj na zdravlje (a lecenje respiratornih bolesti takodje kosta)!
Čika Dragan
Energija iz obnovljivih izvora je korisna jer štedi goriva, ali moraju postojati kapaciteti za periode kada nema vetra, sunca, vode... No, bilo kako bilo, nisam sasvim siguran koliko su vetroelektrane rezultat naše želje da zaštitimo prirodu a koliko plod lobiranja investitora i proizvođača opreme. A da ne bi uvek drugi bili krivi moramo se upitati: koliko smo spremni da značajnije smanjimo potrošnju, koliko smo spremni da to platimo ili da se nečega odreknemo?
Боро
Опет вреди читати "Политику", дајте више простора оваквим читаоцима-сарадницима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља