четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:36

Премијера прве српске опере „На уранку”

За чувено дело Станислава Биничког либрето писао Бранислав Нушић, а режију потписује Ана Григоровић
Аутор: М. Јанковићпетак, 25.10.2019. у 21:26
Редитељка Ана Григоровић (Фото: лична архива)

Када се 30. октобра увече подигне завеса, на Велику сцену Народног позоришта ступиће одабрана група углавном младих уметника и, после вишегодишње паузе, премијерно ће извести оперу Станислава Биничког „На уранку”, у режији Ане Григоровић.

– Ову представу припремамо поводом 100 година Београдске опере, а у оквиру прославе 150 година од оснивања Народног позоришта. Реч је о делу Станислава Биничког за које је либрето писао славни Бранислав Нушић. „На уранку” је једноставна прича са трагичним крајем и говори о нашем менталитету и средини и како парадоксално постајемо жртве нас самих. То је и кратка оперска посластица са популарним народним мелодијама од којих су неке још почетком прошлог века постале изузетно цењене међу народом, у кафанама. Једна од њих је и „Кад би знала, дилбер Стано” – каже редитељка Ана Григоровић.

Према њеним речима, то је прича о љубавном троуглу младог српског пара и турског аге, а радња прати време под турском владавином.

– Поставка је модерна, а заплет осавремењен и стилизован, да би публици приближио ову универзалну љубавну причу. Такође је занимљиво што су у процес укључени искључиво млади људи, будућност Народног позоришта – наводи редитељка.

Диригент је Стефан Зекић, сценограф Дуња Костић, костимограф Катарина Грчић Николић, кореограф Милош Кецман, сценски покрет ради Сузана Лукић. У представи певају Евгенија Јеремић, Марко Живковић, Дубравка Филиповић, Свјетлана Ђокић, Вук Зекић, Вук Матић, Михаило Шљивић, Милан Панић и Михаило Оташевић, а ту је и глумац Хаџи Ненад Маричић. Наравно, све би било незамисливо без Хора и Оркестра Народног позоришта.

– „На уранку” је трагедија, али ми смо покушали да нагласимо комичне елементе нашег малограђанског друштва – поручује редитељка.

Иако млада, Ана Григоровић иза себе има већ сијасет потписаних представа као што су Моцартов „Бастијен и Бастијена”, Пучинијев „Ђани Скики”, Лоркин „Дом Бернарде Албе”, Бауерово „Магично по подне” и многе друге. Завршила је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности и теорију уметности и медија на Универзитету уметности у Београду.


Коментари5
af088
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Dumanovic
Iste godine, u vreme kad je Tanasko Rajic herojski branio topove, rodjen je Djuzepe Verdi.....Srbi su u to vreme imali precha posla….Nasi koraci su na pocetku bili mali…….a od novih narastaja se trazi da budu sve veci I veci. Pozdrav ansamblu opera, I pun uspeh...Imao sam cast da gledam operu Ane Sokolovic Svadba. Inace, ova opera je uvrstena u kulturno dobro Kanade….Politika je jednom prilikom I pisala o tome.
Dusan Markovic
Zbog.cega Uvek moramo da se podsmevamo svojim slabostima a ne isticemo ono sto je.vredno!?Uzmemo Andrica pa pridodamo bracu Lukic!?Kod Binickog isticemo malogradjansko drustvo!?Koliko nasi reditelji uopste poznaju istoriju?nacionalnu istoriju?istoriju politickih teorija?medjunarodnu politiku kad tako.dopusuju.velike umetnike da.bi nas unizili kao narod!?I zasto.je ta teznja.toliko svakodnevna u.srbskom teatru!?
Mirko Dumanovic
Malogradjanstina je deo svakog pa I naseg drustva, I pre I sadaa…...Svi veliki pisci od antickih, preko Bernarda Shoa, Goncareva, Dostojevskog, pogotovu Cehova, su obradjivali su malogradjanstinu u svojim sredinama, I nikom od njih nije skinut oreol velikog pisca, pa ni Nusicu ….Nusic, Domanovic, Sterija I ne samo oni su bili ogledalo nacije u usponu, pomagali su nacionalnom prosvecenju I popravljanju kvaliteta naroda….Pozdrav svima. Ovo je samo razmisljanje jednog obicnog srpskog…I ne zamerite
Препоручујем 5
Nada Lasker
Бранислав Нушић, у књизи „Стари Београд” наводи, међутим, податке да је оперска уметност у Србији заживела још у првој половини 19. века: „Ко би рекао да је у нас било опере и то оригиналне, још прве половине прошлога века... То је било 8. новембра 1840. године у Крагујевцу... Представљена је то вече Женидба цара Душана, комад који је г. професором математике у овдашњем лицеуму Атанасијем Николићем сочињено у песмама, на форму талијанских опера..."
ajd baš da vidimo
Koštana je bila režijski užasna, da vidimo šta će da bude od ove opere. Trragikomendija?Wow.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља