уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:42
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Узимају женино презиме да би били успешнији у бизнису

Дечији лекар ми саветује да од треће године са дететом треба причати искључиво немачки. Потпуно си интегрисан кад говориш немачки без акцента, имаш немачко име и немачки пасош, а твоја деца говоре искључиво немачки од треће године. У преводу, пиши интеграција а читај асимилација
Аутор: Слободан Миљатовићпетак, 25.10.2019. у 09:39
Фото Пиксабеј

После завршетка студија, супруга и ја преселили смо се у Немачку почетком 2013. године. Три године касније на свет је дошла Анастасија, једна преслатка девојчица која тренутно одраста у страном окружењу, без родбине и фамилије. Тај недостатак покушавамо да надоместимо дружењима са пријатељима и за сада нам иде од руке. Све породице попут наше суочавају се са истим проблемима и дилема: Како поставити ствари тако да дете одрасте на здрав начин и како се изборити са системом који покушава нашу децу да обликује онако како њему одговара?

Наша прича почиње у Кисачу, десетак километара од Новог Сада, где је моја породица дошла после присилног одласка из Крајине 1995. године. У Кисачу већину становништва чине Словаци. Локална легенда каже да је приликом селидбе из централне Европе ка југу, вођи пута баш ту пукао точак на запрези и тако је на том месту никло насеље.

После 250 година њихови потомци и даље говоре словачки, живе и раде у Србији, деле са Србима добро и зло и представљају један стабилан мост између две државе, и два народа. За оне који не знају, Словачка је искрени пријатељ нашој земљи а велике заслуге за то припадају и мојим комшијама.

Фото Пиксабеј

А шта се дешава са Србима кад оду на Запад? Прва генерација рођена овде углавном зна за своје порекло и језик, али деца им међусобно говоре немачки. Кад их питате зашто, одговарају да им је тако лакше.

Није само лакше. На онога ко мало слабије говори језик домаћина овде се гледа као некога мање вредног. Неки људи приликом женидбе прихватају женино немачко презиме како би били успешнији у послу. Стиче се утисак да је доктор, механичар, инжењер мање вредан ако нема немачки предзнак. Немојте да се изненадите, може да вам се деси, да вас се и ваше рођено дете, 15 година после рођења, постиди, јер лоше говорите језик домаћина.

Дечији лекар моје ћерке каже да са дететом до треће године треба причати матерњи, а од треће, цитирам – „треба да причате са дететом искључиво немачки”. При томе, лекар уопште није имао осећај да говори нешто што би евентуално могло бити погрешно. У Немачкој се не изјашњавате по националности, ако имате немачки пасош статистички сте Немац, а ако немате, онда сте те националности које вам је пасош.

Фото Пиксабеј

Дакле, потпуно си интегрисан кад говориш немачки без акцента, имаш немачко име и немачки пасош, а твоја деца говоре искључиво немачки од треће године. У преводу, пиши интеграција а читај асимилација.

Ми смо као породица достигли највећи степен интеграције у немачко друштво, која је и нама прихватљива: говоримо немачки скоро савршено, имамо српска имена и презиме, и свако ко нас види може лако закључити да смо негде с југа. Дете нам говори српски и у трећој години, разуме и прича немачки, код куће се говори искључиво српски. Углавном се дружимо са пријатељима који нису Немци, већином нашим људима, не зато јер ми то тако искључиво хоћемо, него што су боље функционишемо са људима који су нам блиски по темпераменту и менталитету.

Фото Пиксабеј

Шта је поента приче? Немојте дозволити да вам било ко намеће како треба да живите, са ким да се дружите, како да се осећате и нарочито како да васпитавате своју децу. Немојте да дозволите било коме да вам лепи етикете. Решите се тих људи и таквих предрасуда, нађите свој пут.

Ми смо свој пут нашли. Немам намеру да ме нека немачка, шведска или америчка заставица на неком сендвичу помери са тог пута. Уосталом, зашто неко ставља заставу своје државе на сендвич? Застава треба да стоји на местима где изазива поштовање и симболизује све оно што треба да симболизује. Једина земља која је од своје заставе направила бренд је Швајцарска. Али њу нећете наћи на сендвичима него на скупим и квалитетним производима. Симболизује бар квалитет.

Анастасију учимо одакле долази, где припада. На карти Европе зна да покаже где смо сада, где је Србија, где живе браћа и сестре, тетке, бабе, деде, фамилија, кумови и пријатељи и куда путујемо следећег месеца. Већ сада је полако учимо ћирилицу, кад дође време учиће неке друге ствари.

Ако децу не учимо правим вредностима, наравно да их неће ни знати. Ми на томе радимо сваки дан, или боље речено, скоро сваки дан. Наш савет је да учите децу да знају, оно што би народ рекао „од које су лозе”.

Они који знају ко су и одакле су знаће и куда иду.

 

Слободан Миљатовић,  Вупертал, Немачка

 

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 


Коментари86
ed2ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ксенија
Све зависи од родитеља и њихове свести и упорности. Догађа се у Аустралији. Отац је Канађанин из Квебека, мајка је Кинескиња, жена која чува дете јеИталијанка која не зна ни један други језик сем италијанског. Језик средине - енглески. Отац са дететом искључиво комуницира на француском, мајка на мандаринском, дадиља на италијанском. Детету је било потребно мало дуже да проговори, али је у својој четвртој години говорио сва четири језика. Данас има 22 године и даље је флуентан на сва четири јези
Beogradjanin Schwabenländle
@ Suzana M, написали сте једну реч која ме је зачудила, мада ме ништа више не чуди шта из Србије долази, али овде се ради о мом позиву или професији како се то сада модерно у Србији зове. Шта Вам је то побогу " дипломирани Географ - туризмолог " ? Деценијама сам радио у предузећима за путовања, у великим,светски познатим, са својством вође пословнице и инструктора за младе почетнике, или како смо ми њих у Истри звали научнике. Али за ту титулу још нисам чуо, auch nicht über den Tellerrand.
Suzana M.
Postovani @Beogrdjaninu, isto kao sto postoji diplomirani Geograf-informaticar, tako postoji i Geograf-turizmolog. U ovo slucaju nije samo turizam glavna tema nego i geografija. Jednostavno dva smera/opredeljenja spojena u jedan tj. prosireno izdanje. Sto bi vi rekli tituala, ona i nije toliko bitno jer se u danasnje vreme nazivi zanimanja konstantno menjaju. Bitno je tkivo i sta je nauceno iz toga. Über den Tellerrand schauen je nemacka fraza, a u jednom od komentara je vec objasnjeno.
Препоручујем 7
Miroslav
Da bi deca nasih emigranata imala samopouzdanje, roditelji moraju uloziti truda. U kuci se govori maternji jezik i to je pravilno i neophodno.Detetu porodica mora biti sigurno gnezdo.Jezik zemlje u koju smo emigrirali deca nauce bez vecih problema u vrticu i skoli. Ja nemam ruzno iskustvo zbog jezika u svakodnevnoj komunikaciji na radnom mestu ili van njega.Cak vrlo cesto u nocnom dezurstvu, nas nekoliko ucimo domace kolege nas jezik.Sto se tice jezika atmosvera je vrlo opustena.
Sladjana
Budi covjek gdje god da si.Lijepo je uciti i prihvatati i neku drugu kulturu bar ono sto se nama dopada.Uciti strani jezik je isto tako lijepo iskustvo.Sta to posrnuli Balkan ima da ponudi svojoj migraciji, razne folk pjevace, sada neke repere sa ispraznim tekstovima,diskoteke pune smoga.Nasi migranti su ljudi koji vecinom nemoju dodira sa nikakvom lijepom kulturnom bastinom Balkana.Vecina je izgubila i neke duhovne vrednosti.Ako dijelis moje vrednosti moje si pleme.
Suzana M.
I da, recite mi sta mislite ko je izgubio te neke duhovne vrednosti o kojima pisete, migranti ili pleme u Srbiji/Balkanu? Ili mislite u globalu?
Препоручујем 6
Suzana M.
Postovana Sladjana, vi to pricate u svoje ime? Koje vi to "balkanske" bastine poznajete a da ja kao diplomirani Geograf-turizmolog ne poznajem? Da ne pitam za evropske, azijske, svetske.... Sto bi nemci rekli "man muss auch über den Tellerrand schauen" - mora se pogledati malo izvan granica svog tanjira. Biti neogranicen, znaci biti bogat i pod tim se ne misli na materijalno bogatstvo... A pleme?! Pleme je u srcu u dusi i prenosi se na mladje generacije..bar se mi licno za to borimo. Pozdravi!
Препоручујем 7
Milosav
Ovaj naslov me podseti na slucaj mog poznanika koji zivi u Hrvatskoj i ima vodoinstalatersku radnju. Dobar majstor, dobar covek. Ali na reklami i u oglasima za njegovu radnju pojavljivalo se i njegovo (tipicno srpsko) prezime. Posla malo ili nimalo, i tako godinama... A onda covek odluci da promeni prezime i uzme ono svoje zene, Hrvatice. Pogadjate, firma je procvetala. E tako to rade Europljani...
Nata
A koje je to tipično srpsko prezime? Danas je veoma teško po prezimenu odrediti nacionalnost jer isto prezime može da ima i Srbin, Hrvat, Crnogorac, Musliman (Bošnjak).
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља