четвртак, 02.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:58
САХРАНЕ ХИВ ПОЗИТИВНИХ

Црна врећа – мера заштите или дискриминација

Посмртни остаци преминулих од разних заразних болести пакују се у ПВЦ вреће, затим у металне, па у дрвене сандуке, а умрли се не купају, не брију и не шишају
Аутор: Ана Вуковић – Бранка Васиљевићчетвртак, 24.10.2019. у 21:21
(Фотодокументација „Политике”)

Зашто је особама преминулим од ХИВ-а суспендовано право на достојанствену смрт, запитали су се многи пошто је јавност узбуркала прича о начину на који се, по последњем издаху, поступа са њиховим телима. Да црна врећа и метални ковчег не смеју бити судбина људи оболелих од АИДС-а указало је Удружење Национални центар за сексуално и репродуктивно здравље – „Потент”. Они су, када су од породице једног преминулог члана сазнали да прописи забрањују купање, шишање, бријање... људи са ХИВ-ом, јавност дигли на ноге, а Министарству здравља упутили иницијативу да се промене акти који тако нешто прописују.

А како тачно функционише процедура збрињавања умрлих од заразних болести уопште, објаснили су из ЈКП „Погребне услуге”.

– Тела преминулих од заразних болести углавном стижу у Градску капелу из Клинике за инфективне и тропске болести, а информација о томе је у формулару потврде о смрти коју потписују мртвозорници. Заражени се транспортују из здравствене установе у посебним ПВЦ врећама. Породица идентификује преминуле, али се хигијенска обрада, односно купање, бријање, чешљање, спремање... код таквих особа не ради. Њихови посмртни остаци се у врећи смештају у метални сандук који се након затварања лемљењем смешта у дрвени ковчег – кажу из „Погребних услуга”. Радници који сахрањују ове људе имају и личну заштитну опрему коју чине посебна одела, капе, маске, рукавице и ципеле.

– Заштитна одела радника се после коришћења хемијски чисте, док се радне просторије, укључујући подове и друге површине, прописно дезинфикују, пре почетка и после завршетка радног времена – објашњавају из овог предузећа.

Мора ли баш тако да се поступа и са преминулим особама које су ХИВ позитивне, питају се из Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље.

– Нашу организацију у највећем броју чине особе које живе са ХИВ-ом и сви су били фрапирани што се нешто тако ради. Запитали смо се постоји ли разлог за то, а докторка из Градског завода за јавно здравље потврдила нам је да у таквим случајевима нема никаког разлога за бригу због преноса инфекције – каже Братислав Прокић, председник овог удружења.

Светска здравствена организација, према његовим речима, препоручује да се овако поступа само према оболелима од куге, колере и еболе. Али, код нас је ситуација драматично другачија.

– На основу Закона о заштити становништва од заразних болести и Правилника о условима и начину поступања са посмртним остацима умрлог, јасно стоји да се преминули од ХИВ инфекције прво постављају у метални, а затим у дрвени сандук. Што се тиче опремања умрлог, онај ко у томе учествује у обавези је да користи личну заштитну опрему – кратко објашњавају из Министарства здравља и додају да до 22. октобра нису добили иницијативу за промену правилника.

Закон, иначе, набраја подужи списак заразних болести, међу које је сврстан и ХИВ, али чак и болничке инфекције попут клостридије.

– Заразне болести су много широк појам и кад би се постојећи акти у потпуности примењивали, сви који су умрли од њих требало би тако да се сахрањују. У пракси се то дешава само са преминулим од АИДС-а – тврди Прокић, додајући да је реч о посмртној дискриминацији људи који су ионако стигматизовани за живота.

Примаријус др Мила Паунић из Центра за превенцију ХИВ-а Студентске поликлинике каже да нема медицинског оправдања за овакво поступање са телима умрлих од АИДС-а.

– ХИВ није „класична” заразна болест, већ је реч о првенствено полно преносивој инфекцији (и крвно преносивој). Дакле, ХИВ се не преноси ваздухом или додиром. Када је реч о хигијенској обради преминулих, њиховом купању и облачењу, заштитне рукавице су обавезне, без обзира од које болести су особе преминуле. Колико пута и не знамо да је неко умро од нелеченог ХИВ-а. Врло често ми у саветовалишту, а посебно лекари на клиници прегледамо пацијенте и без рукавица и додирујемо их у току физикалног прегледа, свесни да не постоји никакав начин да се тако заразимо – стриктна је др Паунић.

На питање да ли је вероватно да је мртва ХИВ позитивна особа за окружење „опаснија” него кад је била жива или док је долазила у контакт са породицом и лекарима, она јасно одговара да је тако нешто немогуће.

Свестан да је реч о помало морбидној тематици, Прокић инсистира да се о овоме мора говорити да би се прекинула дискриминација људи који живе са ХИВ-ом.

– Млади треба да се тестирају, а не да се плаше да их када открију болест чека оваква дискриминација. Њих треба подстаћи да се слободно јаве и лече у систему који им пружа адекватну подршку – истиче Прокић.

Мртвозорници са свима једнако

Мртвозорници, лекари који утврђују смрт, према људима преминулим од ХИВ-а поступају исто као и са свима другима, објашњава др Игор Димитријев, помоћник директора ДЗ „Др Милутин Ивковић” при коме ради Заједничка служба мртвозорништва.

– Мртвозорници констатују смрт на основу спољашњег прегледа, односно утврђивањем виталних знакова и прегледом медицинске документације. Они од заштитних средстава увек користе бели мантил, хируршку маску и хируршке рукавице – каже Димитријев.


Коментари3
dbb61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
higijenska obrada, odnosno kupanje, brijanje, češljanje, spremanje... kod takvih osoba se ne radi .... a zasto bi to radili? Zarazna bolest je zarazna bolest, nema veze da li je to HIV ili nest drugo.... kada osoba umre, toj osobi nije ni bitno da li ce neko da je okupa, obrija.... - zar ne?
Alisa
Ne razumem zasto dizati buku oko necega sto je samom subjektu potpuno svejedno, jer vise nije ziv. Zasto dovoditi bilo koga u opasnost (makar i najmanju) zaraze zbog takve stvari? Roditeljima i ostalima bi trebalo isti tako da bude svejedno. Zasto stalno gubimo sustinu zbog povrsnosti?
035
СИДА је и по најинклузивнијем критеријуму карантинска болест . Преносилац је преносилац и кад према њему гајимо посебну емпатију . Који код понашања се примењује у социјалним контактима са преносиоцем заразе , живим као и мртвим ? Волео бих да истински мртвозорник прича о својим страховима код крвног контакта са СИДОМ !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља