четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:50

Има наде за задужене у швајцарским францима

У Хрватској суд потврдио да грађани конверзијом не губе право на тужбу и да банке морају да им врате укупан износ кредита са каматама
Аутор: Јелица Антељчетвртак, 24.10.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Само месец дана пошто је у Хрватској проглашена победа дужника над банкама, јер је Врховни суд валутну клаузулу прогласио ништавом и непоштеном, клупко кредита у швајцарским францима и даље се одмотава. Један клијент Загребачке банке из Новаље доказао је на суду да је цео уговор о кредиту индексираном у швајцарским францима ништав и да би банка требало да му врати укупан износ кредита са каматама од готово 85.000 евра. Како преносе тамошњи медији, то није прва пресуда којом је утврђено да је уговор о оваквом кредиту ништав, али је једина (за сада неправоснажна) која „нуди” и рачуницу новчаног обештећења.

Како је саопштило Удружење „Франак”, угрубо, у овом случају, за кредит од око 550.000 куна, уговорен 2006. године, банка би клијенту, са каматама и судским трошковима на крају требало да врати више од милион куна. Још је интересантније што је реч о конвертованом кредиту и што је суд утврдио да то није препрека за прихватање тужбеног захтева, јер је, како кажу, утемељен на „вануговорној обавези банке да врати све што је стекла без основа, па она, без обзира на конверзију, има обавезу да то учини”.

– Осим одлуке о ништавости уговора у швајцарским францима, Врховни суд Хрватске ускоро мора да одреди и према вануговорним обавезама за обештећење у случају конвертованих уговора о кредиту. То значи да, после тога што је утврдио да конверзијом није изгубљено право потрошача на тужбе, Врховни суд сада мора да утврди и математичку рачуницу обештећења – саопштили су из Удружења „Франак”.

Адвокат Војин Биљић, стручњак за европско право, за „Политику” каже да је од тренутка када је Европски суд правде стао на становиште да новац мора да се врати грађанима јасно да ће се проблем „швајцараца” решавати на исти начин у свим земљама, па и у Србији. Овај последњи случај у Хрватској, каже, показује да ће и они дужници који су потписали уговоре о конверзији имати прилику да у посебном поступку захтевају пуну реституцију која им припада.

– Ово питање ће се у Србији тек отворити. Сада се види зашто је важно да се у Закону о конверзији нашла одредба да конверзија не подразумева поравнање – каже Биљић. Иначе, пре доношења Закона о конверзији банке су током преговора тражиле да овај пропис садржи одредбу која каже да закључени уговор о конверзији има снагу вансудског поравнања. То би значило да се потписивањем уговора сви спорни односи између банке и клијента у овом случају решавају. Удружења су се изричито противила томе и ова одредба није ушла у текст закона.

Биљић каже да очекује да ће на исти начин на који су хрватски судови променили став о кредитима у швајцарским францима, због става Европског суда правде, то учинити и судови у Србији. По његовом мишљењу, последица ништавости биће потпуна реституција.

– Сматрам да ће они грађани који су потписали уговоре о конверзији својих кредита за потпуну реституцију морати да покрећу посебне поступке. Такође се поставља питање шта ће бити са Националном корпорацијом за осигурање стамбених кредита НКОСК и да ли ће и држава тражити потпуну реституцију од банака. Јер, ако је уговор о кредиту ништав, онда је ништаво и његово осигурање, а плаћала га је држава, односно сви њени грађани, сматра Биљић.

Додаје да је Србија једина земља која је у случају кредита у швајцарским францима на овај начин осигуравала наплату.

– Она је фактички била јемац грађанима за непостојеће дугове према банкама, па је сасвим логично да и држава тражи повраћај новца – истиче Биљић.


Коментари6
95a3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
''Jer ako je UGOVOR nistav.''...onda. Individualni ugovori transformisani u kolektivne tako da je ugovor Marka Radonjica identican sa ugovorom Petra Simica. Ista ''slika i prilika'' i u Srbiji i u Hrvatskoj. Nisu ljudi znali sta je spekulacija. Nisu ni Svajcarci znali sta im se dogodilo pa je centralna banka prodavala sve svoje rezerve kako bi svoj frank ''spustila sa neba na zemlju''. ''Krivica franka'' je da lici na zlato dok ljudi u zlato vise veruju nego u bilo koju nacionalnu valutu.
Mona
Srbija se nece ponasati kao Hrvatska, ni ostale zemlje EU, koje su izdavale takve kredite, jer znam da korisnici kredita u sporu sa bankom, su izgubili spor. Nasi sudovi, po direktivi presudjuju u korist banaka.
Peter Kel(N)er
A da li ih je neko prisilio da uzmu takav kredit.ili su dobrovoljno to uradili?
Novak Šorić
Banke su nidile CHF kredite, a u svom portfolija nisu imale adekvatnu pokrivenost istih, što je protivzakonito.
Препоручујем 7
ДбР
Бљак. Правили се паметни. Направили погрешну процену, јер су калкулисали да CHF неће мењати курс (расти) у односу на друге валуте. Да је тако и било, ништа од ове халамбуке се не би ни десило. Само би их, самозадовољне, слушали како киње по кафићима “папане” који су се задужили у еврима. А сад им није довољно ни што им је проблем решен, него ваљда заслужују и неку компензацију за душевну бол. Још једном, бљак!
Вукашин
Свака част Хрватима и њиховом судству и влади.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља