среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:42
ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА

Необична и дивна птица – пеликан

Веома је друштвен и дружељубив, на копну је хитар, плива брзо и лако, лепо лети, спава на дрвећу, а зову га и несит јер је прождрљив
Аутор: Р. М.петак, 25.10.2019. у 20:00
Уживање у сунчаном дану у Сент Џејмс парку, у лондонском Вестминстеру (Фото EPA-EFE / Facundo Arrizabalaga)

Род Pelecanus први је формално описао Лине 1758. године у десетом издању свог дела Systema Naturae, наводећи његове препознатљиве карактеристике. Фамилију Pelecanidae увео је (као Pelicanea) француски полихистор Константин Самјуел Рафинеск 1815. године.

Осам постојећих врста пеликана традиционално су дељене у две групе, једну која садржи четири врсте које се гнезде на тлу с углавном белим перјем (аустралијски, далматински, велики бели и амерички бели пеликан) и групу која садржи четири врсте сивог или смеђег перја, које се углавном гнезде било на дрвећу (розолеђи, тачкасто-кљунасти и смеђи несит) или на морским стенама (перуански пеликан).

Пеликан (Pelecanus onocrotalus) по кљуну се разликује од свих осталих птица. Доњи део кљуна носи велику, растегљиву кожну мешину која служи за лов рибе, али и за регулисање телесне температуре. Кеса може да има запремину до дванаест литара и због ње пеликан има још једно име – несит.

На пеликану је све необично: кљун, велико тело, облик главе, кратке ноге, црвене очи.

Необичан је и диван ружичасти прелив који се јавља као одсјај на белом перју за време парења, а потиче од масних жлезда чијим садржајем пеликан премазује перје.

Пеликани су врло друштвени и дружељубиви. Иначе, ваља нагласити да се од великих, густих, колонија пеликана шири веома непријатан задах рибе која је расута около.

И поред своје величине, пеликан је на копну хитар, плива брзо и лако, лепо лети. Спава на дрвећу.

Да би се видели пеликани, не мора да се путује у Америку, Азију или Аустралију, јер у јужну Европу стижу крајем априла и почетком маја, ту се легу и у новембру напуштају ове европске крајеве. Могу се видети у мочварама и језерима Црне Горе и Македоније. Гнездо пеликана је од трске и шаша. Женка снесе од три до пет јаја, а родитељи на њима леже наизменично око шест недеља.

Млади пеликани брзо одрасту, за два месеца скоро достигну величину родитеља. С девет недеља почињу да лете, а после дванаест се самостално хране.

Пеликани не праве разлику између слане и слатке воде, али праве разлику између плитке и дубоке.

Због ваздушних кеса испод коже не могу да роне, па лове само докле могу да допру вратом и кљуном. Врло је интересантно посматрати како то раде.

Скоро увек лове у групама и савршено организовано.

На језерима или мору направе широк круг, пливају ка центру, загњуре главу и хватају све рибе на које наиђу. На рекама и каналима поделе се у две групе, пливају у сусрет и опет покупе све до једне рибе.


Коментари0
d1d50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља