уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ПОГЛЕДИ

Срби у Аустрији

Општи је утисак да супротно међународним нормама, уставу и законима, држава Аустрија на разне начине настоји да што више наших људи и посебно деце асимилује.
Аутор: Мишa Ђурковићуторак, 29.10.2019. у 18:00
Беч (Фото Ансплеш)

Ове јесени због великог број конференција, често сам у иностранству. Но између ових међународних активности, дошао је један веома леп позив од српске заједнице у Аустрији да их посетим и направим промоције недавно објављене књиге „Рат за породицу у Србији”. Након пар месеци припрема ова посета је коначно реализована прошле недеље.

Иницијатор ове мале турнеје било је српско друштво „Просвјета” из Беча на чијем челу је господин Срђан Мијалковић. У петак 18. октобра, након вечерње службе, водили смо леп и дуг разговор у парохијском дому, пред педесетак гостију. Прича се наравно дотицала и проблема имиграције, депопулације Србије и Републике Српске, као и борбе да се сачува и одржи идентитет нашег народа, како у домовини, тако и у региону и расејању. Наредног дана отпутовао сам за Инзбрук где су ми домаћини били момци из организације СПОЈИ. Први пут сам био у овом предивном олимпијском градићу који има изванредан географски положај. Сунчан јесењи дан, сусрет алпске и медитеранске климе и љубазни домаћини омогућили су истинско уживање. Између осталог, посетио сам и гроб Диане Будисављевић и њену родну кућу у центру града. Увече је организовано предавање у велелепном здању у центру, некадашњем католичком манастиру који је однедавно додељен нашој цркви.

Последња етапа турнеје био је Линц. После недељне литургије у Цркви Светог Саве, где постоји и школа веронауке и српског језика, окупили смо се у парохијском дому и разговарали о питањима породичне политике и породичног законодавства. Овде је српска заједница веома организована и предузетна. Прота Драган Мићић представља стабилан центар око којег се народ окупља и организује. Управо тог дана објавили су вест да је купљен добар комад земље поред цркве, а убрзано се приводи крају изградња капеле у озлоглашеном логору Маутахаузен, на двадесет километара од града. Слабо је познато да су Срби овде у великом броју страдали и у Првом, а не само у Другом светском рату. Веома активан је и мој пријатељ Жељко Малешевић, који је одборник ФПО у граду, али и значајан шраф покрајинске администрације.

Док сам ја њих упознавао са бројним демографским, законским и вредносним проблемима које имамо у Србији и са споровима око тога у ком правцу усмеравати породично законодавство и политику, они су мени причали о не тако малим проблемима са којима се суочавају. Неки су у вези са не баш благонаклоним однос државе Аустрије према њиховим потребама, а други са изостанком активности наше државе.

Незванично у Аустрији има око 450 000 Срба у веома различитом статусу. Аустрија има рестриктивну политику држављанства па не дозвољава двојно. Отуд наши људи који желе да добију или сачувају аустријско држављанство морају да се за себе и своју децу одрекну држављанства Србије или БиХ. Чувена администрација Аустрије, која вероватно има тачне податке за свако дрво у земљи, на питање колико има Срба у Бечу, одговара „између 200 и 300 хиљада”. Да је ова популација политички организована имала би озбиљну снагу у локалном и покрајинском парламенту. Овако не успева да се избори за бог зна шта. Срби у Аустрији не могу да уче свој језик већ морају заједно са Хрватима и Бошњацима да уче неку мешавину која се зове ЦБС, наравно на латиници. Учење српског језика и ћирилице могуће је само у алтернативним системима, око цркава и удружења.

Иако је веронаука дозвољена, родитељима се на старту школовања потурају папири којима прихватају да се одрекну тог права. И кад се деца пријаве за то у школи, предавачи су често Грци и Румуни па деца слабо шта могу да чују о својој цркви, Светом Сави и српским светитељима. Општи је утисак да супротно међународним нормама, уставу и законима, држава Аустрија на разне начине настоји да што више наших људи и посебно деце асимилује.

С друге стране, ни наша држава не показује да има било какву озбиљну, осмишљену и континуирану стратегију за рад са овим људима или за наступ према аустријској администрацији. Сви знају да је некадашње министарство за дијаспору сведено на ниво некакве управе, која већ годинама нема директора. То шаље врло лошу поруку о томе колико је Србији стало до дијаспоре. Захваљујући интернету, сателитима и јефтиним летовима, данас је много лакше да деца очувају основу идентитета, па то треба користити. Рецимо, сретао сам младе људе који су већ трећа генерација тамо, али који одлично говоре српски и прате све што се дешава у земљи. По правилу су бар одређени период школовања провели у Србији. Дакле држава Србија би могла да покрене програм за популарисање и субвенционисање такве политике којом би нашу децу из дијаспоре доводила било на мрежу летњих школа језика или на једногодишње школовање у место порекла.

У међувремену, цркве као и увек у тешким временима остају главне тачке сабирања, међусобног помагања и чувања идентитета.

Научни саветник Института за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
8d646
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan Ilic
Samo sliga srbina spasava. Kada se time vratimo I ponovo mi Srbi zivimo I time ponosimo u delima a ne samo recima. Znaci ljubav izmedju sebe a ne mrznja I neka komsiji crkne krava. Tada ce nam biti bolje I moze ovaj svet I drtave da ucinimo bolje I steknemo svakaki Respekt I prava. Mi Srbi u rasejanju mozemo svasta, ako se udruzimo I kad smo zajednicki udruzenii jedni druge podrzavamo u bozjoj hriscanskoj ljubavi. Samo napred u bolje sutra
Иван Грозни
Срби су у Аустрију дошли као радници. Према томе, сасвим је нормално што Аустрија жели да их асимилује. Уосталом, свако ко одлучи да напусти своју земљу на неки начин прихвата асимилацију. С друге стране, имамо на пример Србе у Румунији који тамо живе вековима и који представљају аутохтоно становништво. У том случају, такво становништво заслужује сва мањинска права.
Petar
Da smo mi kao narod drugaciji, imali bi veci uticaj ne u Austriji nego direktan na velikom delu Balkana a indirektan ko zna dokle. Ali smo tu gde jesmo. Putin je svojevremeno izjavio da Rusi imaju sopstvenu "civilizaciju". A S. Jovanovic za odnos sa Hrvatima i Slovencima, nazalost, da se "niza civilizacija ne moze visoj nametnuti nikako drugacije nego silom". To vazi i za Ruse u prvoj izjavi. Prosvecivanje, pravna drzava, prihvatanje modernog uz ocuvanje tradicije. Ne fals patriotizam.
Branislav
Jako malo ljudi kod nas zna (mada je isto i u Austriji) da je ta drzava svojim vecim delom naseljena germanizovanim slovenskim stanovnistvom. To se narocito odnosi na Bec koji je u 18. i 19. veku doziveo veliki priliv naroda iz danasnje Ceske i Slovacke. Racuna se da preko 70% stanovnika tog grada ima slovensko poreklo. Konvertiti su uvek bili veci katolici od pape zato ne cudi takva zudnja za asimilacijom i germanizacijom.
Саша Микић
Поштовани господине Ђурковићу, покажите ми земљу у Европи у којој је школовање мањина као што је у Србији. Покажите ми где је могуће образовати се на језику националне мањине до нивоа средње школе и не знати језик већинског народа толико да се без проблема може пратити настава на универзитету. И наравно све то о трошку буџета. Ми смо некада имали школе у неким европским земљама за децу ''наших радника на привременом раду у иностранству''. Колико тога још има?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља