среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:18

Нема знања немачког без сто часова учења

Најактивнији у савладавању страних језика ван редовног образовног система су студенти и радно способни становници претежно у доби од 25 до 40 година. – Расте интересовање за мађарски а опада за енглески
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 23.10.2019. у 22:55
(Фото EPA/Julian Stratenschulte)

Рекламама типа „Знање које ћеш уновчити” школе страних језика све чешће позивају полазнике да се пријаве на курсеве немачког, поготово у време када многи размишљају да посао и срећу потраже у Немачкој.  Са свих страна банерима засипају интернет посетиоце и уз немачку заставу стављају видно уоквирене, истакнуте натписе „Пронађи посао”. Таквих курсева је све више, посебно откако је Младен Шарчевић, министар просвете, за дефицитарно занимање прогласио професију наставника немачког језика, инициравши увођење катедри за тај језик на факултетима у унутрашњости земље. Уз огласе за часове језика облепљене на готово свакој бандери неминовно иде и питање какво знање се на тим курсевима нуди и како одабрати праве школе језика?

И потпредседник Друштва за стране језике и књижевности Србије др Оливера Дурбаба, редовни професор Филолошког факултета у Београду, потврђује да је у последњој деценији повећано интересовање за учење немачког језика, углавном из професионалних разлога. Професорка на Катедри за германистику истиче и да је све веће интересовање за учење мађарског језика јер је могућност добијања њиховог држављанства условљена поседовањем нивоа А1.2, као и норвешког језика, због могућег исељавања.

– Најактивнији у учењу страних језика ван редовног образовног система су студенти и радно способни становници претежно у доби од 25 до 40 година, премда има и млађих и старијих. Језик се може научити у сваком узрасту, године старости нису примаран фактор његовог савладавања – истиче проф. Дурбаба.

Додаје да не постоји само једна пожељна метода учења страног језика и да је немогуће проценити колико је времена потребно одраслој особи да савлада основе немачког, или норвешког језика. Ко уопште успе да пронађе професора немачког који ће на полазнике у школи преносити знање из тренутно најпопуларнијег страног језика у нашој земљи сигурно ће и формирати курсеве, истакла је за наш лист Марија Пејатовић, председница Управног одбора Удружења школа страних језика Србије (YALS).

– Ко стварно хоће да савлада немачки језик, нека заборави на поменуте рекламе на којима знање за цео ниво немачког нуде за око 6.000 динара. У нашим школама, на убрзаном курсу полазници имају часове и четири пута недељно, мада ми препоручујемо максимално трипут недељно како би се знање лепо слегло у глави– истиче Пејатовићева.

Сматра да је основа квалитета којег заступају чланице YALS-а то што прате препоруке Савета Европе да сваки ниво учења страног језика садржи од 100 до 110 сати.

И проф. Дурбаба истиче да постоје постоје оквирне процене о броју часова страног језика неопходних за достизање одређених нивоа, па је, на пример, за ниво Ц1, који представља самосталну и спонтану употребу језика, потребно између 800 и 1.000 часова учења.

– Тврдње да се језик, помоћу специјалних метода, може научити у рекордним роковима од месец-два потпуно су произвољне и научно и фактички неутемељене. Осим ако се под „учењем” језика не подразумева оспособљавање за најпростију комуникацију, онда је довољно и толико времена – истиче Дурбаба.

Пејатовићева наглашава да је потражња за наставницима немачког све већа.

– Откако је пре четири године нагло скочила популарност учења немачког, углавном због запошљавања у тој земљи, код нас у Лесковцу ко год зна немачки држи курс. Тако у граду имамо жену која је одрасла у Немачкој као гастарбајтерско дете и донедавно је држала агенцију за чишћење, а сада већ неко води своју „школицу” немачког језика – истиче Марија Пејатовић. 

Највише је, каже, брине то што је све популарније да чим упишу средњу медицинску ђаци из Лесковца крену и на курс немачког. И то на инсистирање родитеља.

– Имам ђака који је као средњошколац завршио највиши могући ниво у школи енглеског језика. Недавно је дошао и похвалио се да је дипломирао на Медицинском факултету. Уписао је затим курс немачког језика и није тешко погодити где ће млади доктор завршити после стажирања. О молерима и возачима аутобуса да и не причам. Њих у Лесковцу више нема, иселили су се – каже Пејатовићева и додаје да је пре три године удружење српских школа страних језика бележило експанзију у учењу норвешког језика, док је интересовање за енглески међу одраслима у последњих седам година видно опало, са око 70 на 15 полазника годишње.

Потреба за радницима мења захтеве послодаваца

Проф. др Оливера Дурбаба истиче да су за рад у Немачкој потребне и додатне обуке, које пре свега подразумевају савладавање терминологије и осталих елемената стручног језика.

– У Немачкој се стручна удружења наставника немачког језика као страног залажу за то да ниво језичког знања за употребу у социјалним занимањима, као што су она из домена медицинске струке, не буде нижи од нивоа Б2, за који је оквирно потребно од 600 до 800 часова. Тренутне околности на тамошњем тржишту рада, међутим, диктирају послодавцима нужност запошљавања средњег медицинског особља и на нивоу Б1– истиче професорка.


Коментари23
bff53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мића Цар
Добро јутро свм коментаторима који пуцају из празне пушке. Сви јаки страни језици су веома добродошли: Немачки, Руски, Шпански, Енглески и најновији Кинески да се учи. Овде желим свима објаснити а посебно младим људима. Немачки је добар језик само за Србију и понегде у Европи иначе ван источне Европе заборави Немачки. било како ме разумели, најтраженији језици Енглески и Шпански. Не заборавите Јужноамерички континет који није индустријски развијен а Континент познат свим природним богаствима.
Пуно име
Матко@ Пријатељу, прави генијалци не пишу коментаре по порталима, поготово не такве какве пише твој старо-енглески пријатељ Микић. Дакле, мани ме твојих "генијалаца". пуна их је Србија...
Matko
Ništa ti, Puno Ime, ne razumeš. Ali ne u smislu da ti treba prevodilac... Tebi treba tumač!
Препоручујем 9
Пуно име
Матко@ Читам и ја Шекспира, Дикенса, од недавно Исака Асимова, све на енглеском. Ако мислиш да је то неки подвиг онда си јако , јако скроман (погоди у ком смислу).
Matko
Ako i ti čitaš Šekspira u originalu onda si ti treći (možda još veći!). Nisam siguran da razumeš šta znači "u originalu". A 100% sam siguran da Dikens i Asimov ne pišu na staroengleskom jer čak i ja, ne-genijalac, mogu da ih čitam.
Препоручујем 3
Пуно име
Саша Микић@ Имам на послу једног мануелног радника из Ритопека. Тај је негде на мору налетео на неке Енглезе, после нам је причао како су они најгора стока, а да је енглески страшно сиромашан језик, да они врте свега стотинак речи и да му није јасно зашто сви уче тај језик. Ето човека са којим бисте могли заједно свету да отварате очи и објашњавате колико је тај језик у ствари небитан, сиромашан, случајно популаран и тако даље. Свет вапи за стручњацима вашег профила.
Matko
@Puno ime: Saša (i Kosta!) su ne samo stručnjaci za savremeni engleski nego i staroengleski jer bez problema čitaju Šekspira u originalu! Moj prijatelj, Englez, rođen u Londonu, nazvao je ovu dvojicu "genijalcima".
Препоручујем 1
ZORAN BOGDANOVIC
Uzmite asimil metodu i mozete nauciti vise i brze i platiti manje.
Matko
Nije da nije istina! Ja sam, recimo, koristio Asimil metodu kao početni kurs engleskog, zatim upisao Srednji I na Institutu za strane jezike i položio taj kurs bez problema. Sa završenih 3 "srednja" obreo sam se u Americi. I gle čuda! Svi me odlično razumeju i čak tvrde da mi je engleski odličan (doduše, sa akcentom!) a ja jedva razumem o čemu pričaju!? O filmovima da i ne govorim. Naravno da sam znao u čemu je problem te sam ga relativno brzo rešio. Naš školski sistem jezike ne uči kako treba!
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља