Године 1633, године инквизиција је осудила Галилеа Галилеја на доживотни кућни притвор, због јавно објављеног става о хелиоцентричном систему, наредивши му да се одрекне свог учења, уз забрану да убудуће објави било какву књигу. Развој науке показао je апсурдност геоцентричног становишта Католичке цркве, а и многих других заблуда и предрасуда. Схвативши да јој анахрони и ненаучни ставови умањују углед и утицај у свету, Католичка црква је признала грешку и препустила науку научницима, у складу са максимом: „Подајте цару царево, а Богу Божје!” (Мк 12, 17). Нажалост, ова богооткривена истина још није допрла до свести дела високе јерархије Српске православне цркве (СПЦ), која не учи на грешкама својих западних колега.

Хришћанство је религија окренута ка будућности, али парадоксално, многи верници радије живе у прошлости. Нова научна открића у неурологији, информатици, биомедицини или генетици, за неке представљају искушење и постављају лажну дилему: наука или вера. Пре две године, група грађана је петицијом тражила од просветних власти Србије ревизију теорије еволуције. Потом је група наставника и сарадника са Православног богословског факултета (ПБФ) јавно изнела став да се научна теорија (па била то и дарвинистичка теорија еволуције, коју одређени број православних верника не прихвата), не може побијати декретом, већ само другом валидном научном теоријом. Док таква теорија не буде објављена, теорија еволуције остаје у школама. Овај став је у јавности подигао углед ПБФ-а, чији наставници, остајући верни православним догматима, уважавају очигледна научна сазнања и улажу напор да на духован начин начин остваре спону између вере и науке.

Одмах су уследиле репресивне мере из самог врха СПЦ: неки од наставника, који су и свештеници, остали су без парохија, чиме су им угрожени приходи. Смењени су уредници часописа „Православље” и „Теолошки погледи”, као и радија „Слово љубве”, а наставницима ПБФ је забрањено да се оглашавају у медијима без одобрења патријарха. Но ту није био крај репресивним мерама: недавно је Свети архијерејски синод одузео благослов епископу Максиму Васиљевићу, редовном професору ПБФ, као и доценту Марку Вилотићу, за држање наставе на ПБФ (читај: отпуштени су). По старом обрасцу, не наводе се прави разлози за отказ, већ „формалноправни”: проф. Васиљевић је држао наставу по блок-систему, што је, тврди Синод, у супротности са Статутом Универзитета у Београду (БУ), чији је ПБФ члан. Међутим, ово уопште није тачно, јер је блок-настава сасвим легалан начин држања наставе на УБ, што је јасно наведено у допису Ректората. ПБФ је с тим  упознао Синод, објаснивши да нема основа за отказ, али је одговор био да са Синодом нема расправљања – читај: уколико одмах не изврши (правно неутемељен) налог, биће смењен и декан ПБФ-а. Доцент Вилотић је, наводно, продужио одсуство у иностранству преко законских оквира. Међутим, ово продужење добио је уз сагласност Наставно-научног већа ПБФ-а, сасвим у складу са законом.

Заиста, несхватљив пример кршења аутономије универзитета и непоштовања достојанства наставника, што није у складу ни са елементарним академским и људским нормама, а камоли са узвишеним принципима хришћанске етике и духовности. Наставницима и студентима ПБФ-а је стављено до знања да слободно мишљење није дозвољено, већ да је послушнички, понизни став основ за „проходност” не само у црквеној јерархији, већ и у академској каријери.

Оваквим поступцима црквени врх се отуђује од интелигентних, образованих младих људи, који своју духовност корене у православној вери и светосавском наслеђу и активно учествују у процесима научног истраживања, технолошког развоја и другим аспектима модерног живота. СПЦ неће имати квалификоване представнике у јавним дискусијама о биоетици, вештачкој интелигенцији, нанотехнологијама, биомедицини и другим изазовима нових технологија које мењају свет у коме живимо. Последице ће се осетити и у верској настави у основним и средњим школама. Младе треба учити критичком размишљању и уважавању снаге аргумената, а не слепој послушности формалним ауторитетима; могу ли им то пренети вероучитељи који су на свом факултету изложени другачијем систему вредности?

Вера се боље проповеда делима него речима. Требало би да Свети архијерејски синод преиспита своју одлуку и тако пружи делатан пример хришћанске трезвености, мудрости и духовне ширине.

Редовни професор Универзитета у Београду редовни члан САНУ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа