субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.10.2019. у 08:31

Ванредно стање у Чилеу, седморо мртвих у таласу насиља

(Фото Бета/АП)

Председник Чилеа Себастијан Пињера изјавио је да је та земља „у рату”, након тродневних нереда и пљачки у којима је седам људи изгубило живот, што је највећа социјална буна у више деценија.

„Ми смо у рату против моћног и немилосрдног непријатеља, непријатеља који не поштује никога и ништа и који је спреман да користи насиље и злочине без икаквих ограничења”, рекао је Пињера новинарима.

У Сантјагу је јуче другу ноћ заредом на снази био полицијски час од 19.00 до 06.00 по локалном времену. Ванредно стање је поред престонице проглашено и у више региона, као и у другим највећим градовима.

Генерал Хавијер Итуријага, ког је Пињера у петак задужио да поврати ред , позвао је грађане да остану „мирни” и да не напуштају домове.

Нереди су настављени и јуче а поподне су се демонстранти у центру Сантјага сукобили с полицијом док је у другим деловима града дошло до пљачкања.

Ватрогасци су навели да је пет особа настрадало када је током пљачке фабрике за производњу одеће избио пожар, док је још двоје погинуло у ноћи између петка и суботе у пожару у супермаркету.

Две особе су погођене мецима и хоспитализоване су у „тешком” стању, након инцидента с полицијом, јавља Бета.

На улицама главног града Чилеа налази се скоро 10.000 полицајаца и војника. Војне патроле се Сантјагом крећу први пут од пада диктатуре генерала Аугуста Пиночеа (1973-1990).

Према наводима власти, ухапшено је укупно 1.462 особе, 644 у Сантјагу и 848 у остатку земље. Након три дана насиља, центар Сантјага, као и центри других великих градова попут Валпараиса и Консепсиона, изгледају опустошено.

Услед полицијског часа је отказано више стотина летова с аеродрома у Сантјагу па је на хиљаде путника током ноћи остало блокирано на терминалима.

Протести су почели у петак због повећања цене карата за метро у Сантјагу. Реч је о најразвијенијој мрежи подземне железнице у Јужној Америци која дневно превезе око три милиона путника.

Пињера је у суботу суспендовао одлуку о поскупљењу, али су се протести наставили, потпаљени бесом народа због социјално-економских услова и неједнакости у земљи хваљеној због политичке и економске стабилности али у којој су здравство и образовање готово потпуно у рукама приватног сектора.

Коментари6
15f51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

prorektor
U Cileu ponovo kljuca, a broj engleskih spijuna raste. Cile postaje jedna od najtrazenijih zemalja za emigraciju kod engleskih liberarnih krugova. A u isto vreme im odgovara cena zemlje i kuca u Cileu. Kao sto sam napomenuo nedavno, u Cileu mozete kupiti solidnu kucu sa okucnicom za $ 20 000. Englezi hrle na mesto gde su i prije namestali zloceste radnje, setimo se njihovog udela u dovodjenju diktatora Pinocea na vlast. Gde god englezi dodju tu su neredi i ratovi.
Slobodan Zivkovic
Scenario buducnosti, gladnih sve više, a elita se ”davi” kavijarem.
Petar
@ds Ima jedan dokumentarac koji je snimio Nemački Deutsche welle. Zbog velikih zemljoposednika koji u Čileu gaje avokado lokalno stanovništvo nema vode da zaliva povrće, voće... ni za svoje potrebe. Bogataši privatizuju izvore vode tako da za običan narod ne ostane ništa. Toliko o komunisanju u Čileu. Tamo ni izvori vode za zalivanje nisu opšte dobro.
Lenka
@дс Mislim da tog "komunisanja", kako ga Vi zovete, i nije bilo u Cileu od 1973. do sada. Pinoce i veliki brat pobrinuli su se za to pre nekih skoro 50 godina. Zasto se onda sada bune ti ljudi u zemlji blagostanja u Juznoj Americi, molim da nam strucno pojasnite. Hvala unapred.
Прикажи још одговора
Стефан
Чиле, синови!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља