четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:16

Државни и приватни факултети у клинчу због студената

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 17.10.2019. у 20:30
На Универзитету у Београду је све мање академаца а све је жешћа борба против конкуренције

Када студената има мање него што су факултети то испланирали, па када у тој „борби” приватне високошколске установе приуште академцима многе привилегије и пречице за полагање испита што државне установе не могу, онда ту има доста материјала за анализе па и – тужбе. Пре свега зато што иза папира добијеног по дипломирању мора да стоји и знање. И ту недоумица нема, иако се сада догађа да студенти прелазећи са државног на приватни факултет успевају да заврше студије за врло кратко време, за неколико месеци, што значи много брже него да су остали на државном где би клупе „гулили” још годину-две.

Како ситуацију виде декани факултета у саставу Универзитета у Београду чуло се и на прошлонедељној седници Сената, када су се челници факултета сложили са Владаном Кузмановићем, деканом Грађевинског факултета, да би академце привукло отварање нових студијских програма који ће студирање учинити ефикаснијим и приближити га савременим, динамичним променама у друштву. Декани су подсетили на проблеме са којима се успут суочавају, док је профдр Петар Булат, продекан за наставу, напоменуо да се нешто хитно мора мењати и да не смеју чекати наредни октобар који би додатно могао да погорша ионако лош уписни скор УБ-а.

Миомир Деспотовић, декан Филозофског факултета, сматра да студенте могу привући нови студијски програми, али указује да је њихово формирање тек сада, уз више цене акредитација, онемогућено.

– Сачекала нас је недавно та непријатна вест о поскупљењу. Нас ће акредитација наредне године коштати 18 милиона динара и уз то приде иде и такозвани унутрашњи трошак од два милиона динара. Нећу тада бити декан, али ћу саветовати свог наследника да то не плати јер заиста не можемо то да приуштимо, па нека се Филозофски факултет и не акредитује. Предлажем да УБ још једном покуша да утиче на смањење цена акредитације или да се донесе некакав лекс специјалис за Филозофски факултет, пошто немамо новца нема за акредитацију – истакао је Деспотовић.

Саша Јаковљевић, декан Факултета спорта и физичког васпитања, истакао је да имају велики проблем због преласка њихових студената на приватне факултете, иако је свестан да је то легитимно. Са тим се, како каже, већ три-четири године суочавају, и већ два пута  губе око 12 милиона динара по години, што је цена грејања ове установе.

– Требало би утврдити које су могућности да се сви приватни факултети уведу под законске оквире пословања. Постоје приватни факултети који коректно раде. Нашалићу се, мада ту има и истине, и питам да ли бих смео некоме да платим да ми доведе студенте. Чуо сам за методе које неки користе па, рецимо, наставницима физичког васпитања кажу ако ми доведете толико студената, добићете ту и ту награду. Такво понашање свакако није академска радња, а поједини иду и дотле да не организују формалне пријемне испите или неке кандидате ослобађају од њих – истакао је Јаковљевић, а проректор Булат је узвратио да УБ „нема ингеренције да се тиме бави”.

Зоран Мирковић, декан Правног факултета, потврдио је да је то тачно,, али постоје национална акредитациона тела која би требало тиме да се баве.

– Ми на Правном факултету размишљамо о подношењу тужбе пошто се пре око две године код нас појавила студенткиња која је пренела неколико испита на трећу годину, а онда се у септембру уписала на приватни правни факултет „Мегатренд” и већ у децембру похвалила се на „Фејсбуку” да је дипломирала и то све документовано. Како се могу завршити две године за три месеца? То подлеже нормама Кривичног законика. Можда би на једном таквом случају требало отворити овај проблем и с њим суочити јавност и надлежне државне органе – истакао је декан Мирковић.

Ректорка Иванка Поповић је најавила разговор са Младеном Шарчевићем, министром просвете, о неким аспектима финансирања јер је, каже, било одређених застоја у разговору о ценама акредитација високошколских установа и програма на њима. Министар Шарчевић се крајем претходне недеље и појавио на седници Конференције универзитета Србије (КОНУС) где је нагласио да ће уз нови закон о финансирању високог образовања и десетогодишњу стратегију бити решен и проблем појединих државних факултета који немају новца да плате акредитацију.

Ректорка сматра да Национално акредитационо тело новим ценама  показује да је независно, између осталог, успевајући да докажу да су њихови трошкови управо онакви какве приказују.

– УБ-у и факултетима то не помаже, јер те паре немамо. Јасно је да ће државним факултетима бити неопходна помоћ државе ако желимо да ти факултети постоје. Морамо направити баланс да се то реши. С друге стране, КОНУС је као главну тему поставио квалитет студија, па онда правила морају бити иста за све. А то неће бити једноставно, морамо истрајати да би се тај проблем решио. Следе састанци на којима ћемо разматрати како да побољшамо финансирање факултета – најавила је ректорка Иванка Поповић.

Декан Кузмановић је апеловао на чланове Ректорског колегијума да схвате да је сада другачије време, да су генерације младих другачије и да би требало цео приступ студирању променити.

– Студенти Грађевинског факултета за годину дана морају да савладају оно та шта би им требало око годину и по дана, верујем да је то проблем на већини факултета. Ако то не променимо наших факултета и  неће бити. Имамо предмет који вреди пет ЕСП бодова и планирано је да га студент положи за 150 сати рада, а у пракси потребно је близу 200 сати рада. Или тај предмет треба да вреди шест, или седам ЕСП бодова или треба наставу растеретити, нешто пребацити у други или изборни премет. Овако не може – истакао је проф. Кузмановић. Подржао га је Радивоје Митровић, декан Машинског факултета, уз опаску да је то истински проблеми не само Универзитета у Београду, већ и друштва и државе у целини.


Коментари50
bf9b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravnik
Studenti se prebacuju na privatne i zbog odmazde profesora...Jedan ispit,poslednji ne mogu i po godina dana da polože,izlazeći svaki rok na isti ispit...Može se otvoriti i 10 novih programa suštinski problem nekih fakulteta ostaje....bahati profesori.Cilj studiranja je da se osoba pripremi za sferu koju želi a ne ubijanje želje za bilo kakvom daljom dodirnom tačkom sa željenim poslom.Malo se i na to okrenite.
Petronije
Kratko,jasno,definisan srž problema.TO JE TO.Na potezu su rektori i studentska udruženja za zaštitu prava studenata a koji su postali taoci bahatosti pojedinih profesora.
Препоручујем 11
milan
resenje : 1.provera znanja svake druge godine,svih sa fakultetskom diplomom,pa i profesora-jer pojedini predaju nesto o cemu pojma nemaju. 2.sa privatnih fakulteta svrseni studenti ne mogu konkurisati na poslove u drzavnom i javnom bez provere znanja.ako za tri godine ako ne stvore 5 miliona evra, nosiocima dr. ; mr;diploma, trajno se ukidaju navedena zvanja.nemoze gradanin da placa nerentabilna zvanja dr. mr.bez prakticne primene i finansijskih efekata za unapredenje drzave i drustva.
Саша Микић
Наши приватни факултети се могу уписати ако имаш новца, без обзира на успех у претходном школовању. За разлику од њих да би се студирало на буџету треба имати претходни успех. На приватном факултету, ако желиш, можеш добити знање које је ближе пракси, али такође ако желиш можеш га завршити очас посла. На државном факултету добијаш више академског знања, али мање практичног, па кад дипломираш мораш неке ствари учити из почетка. Код нас се ипак више цени нерад са дипломом него рад без дипломе.
evroskeptik
Sve je to istovremeno i lako i tesko resivo. Lako, jer dovoljno je doneti Zakon o zabrani zapošljavanja ljudi sa diplomama privatnih fakulteta u javnom sektoru i svi lažni fakulteti, poput Megatrenda i raznih strukovnih studija, bi se preko noći ugasili, ali i tesko, jet su ljudi koji donose zakone u Srbiji upravo sa tih lažnih fakulteta.
Aleksandar
Bravo za komentar. Za poslednju rečenicu, u svojoj okolini imam nemali broj primera. Partija +40 ili 50god života+ priv. fak=diploma za god dana + napredak u službi
Препоручујем 19
Srba, Velika Britanija
Srbadija obožava obrazovanje i diplome. Rezultati rada ih slabo zanimaju. Zato Srbadija obožava besmislene medalje sa obrazovnih olimpijada i diplomce sa visokim prosekom. Pre nekog vremena Politika je objavila članak o sjajnim srpskim ekonomistima. Moj komentar je bio: ‘Čuvenu srpski ekonomisti, tvorci čuvene srpske ekonomije.’ Sličan komentar mogao sam da ostavim i za stručnjake elektronske, auto industrije I mnogih drugih. Fakulteti ‘jaki’ rezultati slabi - to nikoga u Srbiji nije pogadjalo?
Aleksandar
Ne bih se složio sa Vašim ovolikim uprošćavanjem. Problem je u privredi gde se ti inž. kasnije zaposle. Mogućnosti njihovog kasnijeg ussvršavanja su jako ograničene. Pa ti isti inž. se odličmo snalaze na zapadu. Naravno, tu je prisutna negativna selekcija i privatnim fabrikama sa menadžmenton koji je uglavnom domaći, jer i tu bolje prolaze podobni. Sećam se mog profesora na prvoj god. el fak. koji nam je govorio da ćemo za 5 god.naučiti samo da "čitamo" A tek u industriji (kablova)postati inž.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља