недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:04

Још један споменик Скендербегу у Црној Гори

уторак, 15.10.2019. у 09:38
Принтскрин Јутјуб

ПОДГОРИЦА - Споменик Ђерђу Кастриоту, познатијем као Скендербег, биће откривен данас у Затријепчу, у црногорској општини Тузи, у којој су већинско становништво Албанци.

Споменик ће бити подигнут на платоу испред школе која носи његово име и то није први споменик Скендербегу у Црној Гори.

Претходно је споменик овој историјској личности подигнут у Улцињу, најјужнијој црногорској општини, коју такође насељавају већински Албанци.

У најави овог догађаја пише да је Скендербег био средњовјековни племић из феудалне породице Кастриота, која је од средине 14. до средине 15. века контролисала делове централне Албаније и источне Македоније.

За албански народ, како кажу, он представља основну личност кроз коју се представљају и као такав наставља да инспирише и представља се као симбол свих времена.

У албанском граду Љешу је преминуо 17. јануара 1468. године од маларије. Мит о Скендербегу је иначе једини мит албанског национализма који је базиран на одређеној личности.

Поводом подизања споменика Ђерђу Кастриотију у Црној Гори су се водиле полемике да ли је он био Албанац, Србин или Црногорац.

Кастриоти је, према неким историјским записима, био албански национални херој, српског порекла из времена отпора албанских племена турским освајачима и исламизацији.

Према британском историчару Едварду Гибону, Кастриотићи воде порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете.

Скендербегов деда се доселио у Јањину, у Епир, као српски кефалија. Скендербегов отац, Јован Кастриот назвао се принцом Епира, који је укључивао Мат, Кроју, Мирдита и Дибер.

Његова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла, из породице Трибалда (који су дошли из области данашње Македоније), или из племићке породице Музака. Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита И, међутим, његов отпор није имао готово никакав ефекат.

Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност арбанашких племића, Турци су одвели Ђурађа заједно са његовом браћом као таоце.

Због борбе против Османлија прво га је глорификовала католичка црква (иако је у делу свог живота био и муслиман и православац), а убрзо и словенски народи са Балкана који су га сматрали својим националним херојем.

Крајем 19. века албански националисти су, у недостатку албанске средњевековне државе и њених хероја из тог времена, почели са албанизацијом Скендербега и његове побуне, преноси Танјуг.

Предлог да се тацка дневног реда о подизању споменика стави по хитном поступку дао је председник Општине Тузи Ник Ђељошај.

Ђељошај је раније најавио да ће иницирати постављање споменика Скендербегу на две локације у Тузима - у центру и у Затријепчу.

Споменик Секендербегу, који ће бити постављен у Затријепичу израђен је од изливене бронзе, у форми бисте, висине 120 центиметара, ширине прса 45 центиметара и ширине рамена 80 центиметара.

Димензије постамента су 140 центиметара висине, 80 ширине, док ће укупна висина бисте са постаментом бити 260 центиметара.

Средства за подизање споменика обезбедила је Фондација „Триеши” из Њујорка у САД, а за одржавање споменика биће задужена ОШ „Ђерђ Кастриоти Скендербег”.


Коментари34
f4dd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slamkamenac
Pa kad je Srbin u cemu je onda problem? Treba nas narod da dodje nainauguraciju masovno i zakiti ga zastavama SPC i tretira kao naseg heroja! Mozda ce Albancima biti milo? A sta nam drugo i ostaje?
milan
I mi smo imali Skenderbega. Bio je jako popularan ali kao alkoholno pice.
Саша Микић
@Samir Као прво није Отоманско, већ Османско или Османлијско царство по Осману I. Отоманско је англицизам и погрешно преузето име Осман са арапским Отман. Као друго Скендербегова војска су били Срби, Цинцари (Власи), Грци и малим делом Албанци, а он се је борио против војске коју су сачињавали 100% Албанци лојални Турцима или Млецима. Ти исти који су се борили против њега су га се сетили тек у 19 веку и узели као националног хероја, јер нису имали никог својег.
Mekintoš
Otomansko je pravilno. Nikad čuo ni čitao za Osmansko.
Препоручујем 1
Matko
Otomansko carstvo (Ottoman Empire) je uobičajen naziv za tursku srednjovekovnu imperiju svugde u svetu, pa i kod nas. Osmansko ili Osmanlijsko je samo regionalizam.
Препоручујем 4
Данило 7
Прочитајте књигу немачког универзитетског професора Olivera Jens Šmita о Скендербегу и видећете, на основу историјских докумената да је Скендербег био Србин. На његовом споменику увек треба окачити само српску заставу.
Sloba
Za razliku od nas, Albanci slave pravog srednjevekovnog heroja. Ne trebaju im izmišljeni “junaci” kao naš Miloš Obilić. A zašto mi me slavimo Skenderbega? Pa zna se, SPC se protivila jer se ne uklapa u “Kosovski zavet.”
Vux
@Sljoba hajde navedi mi jos par tvojih, albanskih heroja? Klinton i Dzordz Bush? Celokupna albanska 'istorija' je izmisljena, nikada nikakvu drzavu nisu imali do 1912.
Препоручујем 0
радисав
Муратова смрт није измишљена! У турским архивима је записано Милошево име. У српском предању је запамћено. Друга је ствар ваша потреба да се сматрате паметнијим од најстарије српске институције.
Препоручујем 20

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља