петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Оживљавање каменог села Гостуша на Старој планини

понедељак, 14.10.2019. у 11:45
(Фото Бета /Саша Ђорђевић)

Фондација „Архитекта Александар Радовић” успешно је реализовала конзерваторски камп у селу Гостуша на Старој планини под називом „Оживљавање каменог села”.

Реч је о пројекту заштите села Гостуша, удаљеном од Пирота тридесетак километара кога због камених кровова и аутентичне архитектуре кућа од камена, дрвета и земље зову „каменим селом”.

Обновљен је камени кров на апсиди цркве у селу, уређен потпорни зида цркве, која је после 30 година освештана, а мештанке села су презентовале како се прави црепуља од земље и како се у њој пече хлеб покривен жаром и пепелом.

(Фото Бета /Саша Ђорђевић)

Управница Фондације Елена Васић Петровић рекла је да су ове године конкурисали са пројектом који се финансира из европских фондова, а да се главни део пројекта који се зове оживљавање каменог села односи управо на волонтерски камп и радионице старих материјала, заната и техника.

„У протеклих недељу дана радили смо на објектима у селу., пре свега на цркви Светог Јована Крститеља да она поново заживи. Користили смо старе материјале и правили различите врсте кречних и блатних малтера. Радили смо на дрвету, намештају у цркви, каменим подовима у цркви, на степеништу. Конзервацију камена. Мени је посебно важно очување камених кровова у селу и успели смо да на апсиди цркве реконструишемо кров од камених плоча са волонтерима и урадимо потпорни зид Цркве и трем”, каже Васић Петровић.

Музејски саветник у Народном музеју у Београду Биљана Ђорђевић истражује израду црепуља у којима се пече хлеб, које праве искључиво жене.

„То је веома интересантно за моја етнолошка истраживања јер је начин на који су жене на Старој планини правили црепуље веома архаичан и можемо готово са сигурношћу рећи да се није мењао последњих 7.000 година. Најстарије црепуље које познајемо потичу још из неолита. На жалост, овај начин рада је већ заборављен и мало је жена које знају да их праве. Радимо на томе да се то одржи и настави и да млађе жене науче како се то ради. Циљ нам је да израда црепуља на Старој планини уђе у национални регистар нематеријалног културног наслеђа, као још један битан елемент”, рекла је Ђорђевићева.

(Фото Бета /Саша Ђорђевић)

Архитекта конрезватор у Заводу за заштиту споменика културе из Краљева Данијела Младеновић навела је да је први пут била у Гостуши пре три године и сада се у ово село вратила поново.

„Једном кад дођете не можете да се не враћате. Ове године наш циљ је био да се стара црква реконструише и стави у функцију. Први део цркве је грађен 1867. године а други део 1938. године. Пре неколико година Црква је препокривена. Ово село је јединствено и аутентично”, каже Младеновићева.

Црепуље су правиле мештанке Вера Манић и Љубина Николић које чувају тај начин израде посуда за печење хлеба у селу за који кажу да је „тежак женски посао”.

„У земљу се сипа вода, ставе се кучине да стегну масу, газимо док се не стегне. Онда се ручно прави црепуља и остави да се суши. У њој се онда пеку погаче и хлеб”, казала је Вера Манић.

Љубина Николић је додала да је све то научила од баке и сестре.

„За погачу је потрена вода, квасац и брашно. Пече се пола сата. Погача испечена у црепуљи има посебан укус јер се она покрије жаром и пепелом. Чувамо ову традицију. Нема наследника”, изјавила је Љубина.


Коментари3
be6b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stounhendz Srbija
Kameno selo koje nije kameno - lepo se vidi na slikama. Krovovi jesu pokriveni kamenim plocama ali zidovi kuca nisu od kamena sto bi trebalo da bi se zaista zasluzio naziv "kameno selo". Doduse ima na jednoj slici kuca sa kamenim zidom (slikana otpozadi ???). Rekao bih da je neko "bacio oko" na pare iz drzavnih/EU fondova sto je omiljena aktivnost politicara koji nemaju svoje ideje. Pitam se samo da li ce ovo selo nazvati Srpskim Stounhendzom kad apliciraju za pare kod Jevropljana.
Gostušanka
Mi koji smo selo videli uživo zovemo ga "kamenim", pa Vam preporučujem da to i sami učinite. Nećete se pokajati, a imaćete i o čemu da pišete.
Препоручујем 11
meda
Država bi morala da uloži malo novca da se uradi put do Gostuše, Nije velika udaljenost od Velike Lukanje, prelepo jezero ispod puta, selo malo obnoviti da bude pristupačno turistima koje treba na to područje dovoditi, nešto neviđeno. Bio sam tamo za Đurđevdan 2019. godine, prijateljii su iz tih mesta. Trebalo bi na tom području osnivati farme ovaca, koza, krava, velike livade, potoka vode na sve strane, hajde da se oživi taj kraj Stare planine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља