понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Сиреви миришу на нану и лаванду

Аутор: Јулијана Симић-Теншићпонедељак, 14.10.2019. у 09:53
Десети Балкански фестивал сирева окупио је око 300 излагача из Србије, БиХ, Црне Горе, Француске и Немачке (Фотографије А. Васиљевић)

Мирису који се ширио око Дом омладине тешко ко је могао да одоли. И они који уопште нису намеравали да посете Балкански фестивал сирева застали су и ушли да виде шта се све нуди. А ова десета изложба аутохтоних сирева с подручја Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе окупила је око 300 излагача, међу којима су били и произвођачи из Француске и Немачке. Димљени, кувани, развлачени, округли, четвртасти мали и велики, сазрели и млади, скупљи и јефтинији – сви подједнако заводљиви, мамили су да буду пробани.

Произвођачи, утисак је с изложбе, имају изузетно много идеја и као да се надмећу ко ће бити оригиналнији. Попут Љиљане Јањић из Буковице, с Дивчибара, чији је нежни тракасти сир са 85 одсто млека прави мелем за непца.

Уз оне традиционалне кравље, овчије, козје беле и качкаваље, било је сирева с аронијом, анисом, наном, у вину црвеном, с рузмарином, жалфијом, бундевом, лавандом, шафраном...

Произвођач оригиналног назива „Срећна коза” представио је козији сир са сремушем, боровницама, сушеним парадајзом, зеленим бибером, па чак и с црним пивом. А килограм сира с црним тартуфима стаје око 2.800 динара.

Било је чувених херцеговачких сирева из мешине, оплемењених чилијем, царских качкаваља јаркожуте боје чији укуси, како кажу произвођачи, дуго остају у устима. Како је приметио један од посетилаца, то су сиреви који се једу мало, али скупо…

Уз сиреве с тартуфима, посетиоци су пробали и соја сос с белим тартуфом, сецкане црне тартуфе, ајвар и багремов мед с тартуфима, чоколаду с тартуфима…

Први пут на овој изложби пред Београђанима су се нашли сиреви из манастира Суково код Пирота. Тањир на коме су послужени залогајчићи за дегустацију био је препун качкаваља с печеним сусамом, белим луком, мајчином душицом, груваном паприком, босиљком, орасима. Било је и топљеног качкаваља с павлаком, сира у маслиновом уљу са зачинима, намаза... Све те сиреве, од састојака које сами производе, припрема братство манастира. По рецептури пиротског краја, од домаћег млека.

Посебна атракција био је чувени пиротски качкаваљ. Наставници и ученици Средње млекарске школе „Др Обрен Пејић” из Пирота посетиоцима су дочарали како се справља овај специјалитет.

– Овде је чудесно. Само ови мириси су довољни. Пробала сам десетак врста, не могу више, а пробала бих све – коментарисала је Ивана Петровић из Панчева, једна од посетитељки фестивала, искрено признајући да никада није ни видела сир с лешницима.

Дводневна смотра окончана је проглашењем победника. За најбољи је проглашен „купрешки сир”, друго место освојиле су „француске тајне”, а треће „добра фарма”. Титулу најлепшег тањира сирева освојио је манастир Суково, а према гласовима публике на друштвеним мрежама ту награду је понео тањир сирева фарме из Добричева.

Признање за иновацију освојио је тим студената Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, за моцарелу с медом и меласом, која овом сиру даје јединствен сладак укус.


Коментари2
12db6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боро
Не свиђа ми се овај приступ, требамо да правимо и негујемо оно што је стварно наше, по чему можемо бити познати у свету, по изворности, а не по сиру са лешницима и бобицама. Пирот, Сјеница, Златибор су пребогати млечним производима разних врста, народних и изворних. Грци су познати по ФЕТИ, која је иста већ 3000 година, и не пада им на памет да је мешају са ориганом, или маслинама, осим у тањиру.
Miro,Bastina-Ohio
"HRANA saDUSOM",je markentiski slogan po kome je srpska kuhinja poznata u svetu...Manifestacija poput ove,promovise sireve koji mirisu na nanu i levandu.Zene Koceljeve su tradicionalno pripremile 700 000 tegli slasne zimnice.Slicne Manifestacije su odrzane u Zagubici,Beloj Palanci,Svrljigu,Leskovcu,Pirotu i Nisu....Brendiranje vrhunskih srpskih vina i rakija ,kao i zastita kvaliteta igeografskog porekla pomenutih proizvoda doprinece pozicioniranju istih u odnosu na svetsku konkurenciju bez duse

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља