четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:49

Сексуални криминал под лупом науке

Зашто није добро да регистар педофила буде јаван и да ли је за силовање неопходна принуда или је довољно да жртва није дала сагласност, објашњава проф. др Милан Шкулић у научној монографији „Кривична дела против полне слободе”
Аутор: Александра Петровићнедеља, 13.10.2019. у 20:30
Милан Шкулић (Фото А. Васиљевић)

У јавном регистру педофила у Пољској, који је недавно уведен по узору на америчке евиденције осуђеника за сексуално насиље над децом, већ се налази око 800 особа, а ускоро ће тај регистар обухватити и око 2.600 осуђених за дечју порнографију.

– Регистар са свим личним подацима и фотографијама педофила доступан је на интернету и пољска полиција га редовно ажурира. Тако државни органи на известан начин своју „бригу пребацују на грађане”, упозоравају их да се на одређеном подручју налазе „сексуални предатори”, што би се могло сматрати мером превенције, али крије и извесну замку, јер се од грађана очекује да прате информације и да сами заштите себе и своју децу – наводи др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и судија Уставног суда Србије, у књизи „Кривична дела против полне слободе”.

Обимна научна монографија даје комплетну слику о сексуалном криминалитету кроз историју и упоредни приказ законских решења и судске праксе у свету.

Завођење и блуд, егзибиционизам и сексуални препад, обљуба злоупотребом положаја, кастрација, инцест, педофилија, подвођење, порнографски списи и полно узнемиравање само су неке од тема које пуне насловне странице штампе и изазивају згражавање и интересовање најшире јавности.

Са становишта права, међутим, прописивање сексуалних деликата, откривање, доказивање и кажњавање, представљају озбиљну науку. Када је кривично дело само покушано, а када је до краја извршено, да ли је учинилац био у заблуди, има ли саучесника, да ли је постојао пристанак жртве и може ли се силовање учинити из нехата, само су нека од питања на која др Шкулић даје научно засноване одговоре.

– Све сексуалне деликте криминалисти сматрају веома блиским кривичним делима против живота и тела. То је и основни разлог због којег се у већини полицијских система таква дела у оперативно-организационом смислу сврставају у једну заједничку веома карактеристичну групу кривичних дела, познату под називом „сексуални и крвни деликти”. Иако је у многим случајевима реч о нападу на живот и тело, кривично право сврстава сексуалне деликте у посебну групу кривичних дела – против полне слободе – објашњава професор Шкулић.

Сва инкриминисана сексуална понашања имају широку лепезу појавних облика и варирају, како наводи професор, „од гледања кроз прозор жене која се свлачи, све до убиства као последице сексуалног насиља”. Према томе, нека од тих понашања су безопасна, а друга су изузетно опасна и тешко погађају појединце и читаво друштво.

Примери из других земаља корисни су за поређење са нашим важећим кривичним правом. Оно је 2016. године само донекле усклађено са Истанбулском конвенцијом, коју је Србија ратификовала, па се у будућности могу очекивати и нове измене Кривичног законика.

– Одредбе Истанбулске конвенције односе се и на захтев државама које су је ратификовале да као кажњиву пропишу не само принудну обљубу већ и сваку сексуалну радњу до које је дошло без сагласности – пристанка „пасивног субјекта”, то јест жртве. Дакле, за сваку врсту сексуалног односа тражи се добровољни пристанак без којег се све такве радње претварају у кривично дело. Наш КЗ још није усаглашен са овим захтевом – каже др Шкулић.

Принуда, претња и уцена и даље су кључни моменти када се код нас доказује силовање. Међутим, постоје многе ситуације у којима жртве нису пружале отпор зато што нису постојале ни директна принуда нити отворена претња. На пример, девојка која је видела нож у гепеку аутомобила младића тврдила је да „није имала куд”, јер је била „престрашена”.

„Латентна принуда” код силовања постоји и у готово свим случајевима где је било више извршилаца, када жртва схвата да не може да се одупре нити да побегне, иако ниједан од њих не прети нити примењује физичку силу.

Међутим, одсуство пристанка на сексуални чин и даље није ушло у законску дефиницију силовања и других кривичних дела против полне слободе. Сматрало се да би таква одредба могла довести до многих злоупотреба и лажних пријава.

„Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од пет до 12 година”, каже члан 178. КЗ Србије који се односи на силовање.

Многе државе прихватиле су, међутим, да суштина силовања није у принуди на сексуални акт, већ у недобровољности таквог акта, што је добрим делом резултат феминистичких ставова који указују на „вековну потчињеност жена” и силовање виде као „чин агресије” и „манифестацију моћи мушкараца над женама”, а не само као кривично дело.

Положај жене у одређеном друштву и времену највише је утицао на различите дефиниције силовања. До пре само десетак година, у нашој земљи није била предвиђена могућност силовања у браку. Осим тога, жртва је могла бити само жена, а учинилац мушкарац, што сада више није случај.

Неки савремени ставови довели су у свету и до појединих решења која професор не сматра идеалним, а то су увођење хемијске кастрације и јавног регистра педофила, као и прописивање незастаривости кривичних дела против полне слободе када су њима оштећени малолетници.

Регистар педофила у Србији, за разлику од Пољске, доступан је само надлежним државним органима (суду, тужилаштву и полицији), затим актуелним и потенцијалним послодавцима осуђеног, а у неким случајевима и иностраним државним органима.

Професор Шкулић је у књизи обухватио и измене Кривичног законика из маја ове године, познате као „Тијанин закон”, које ступају на снагу 1. децембра и уводе казну доживотног затвора, без права на условни отпуст, за најтежа кривична дела против полне слободе, чије су жртве деца, труднице и немоћна лица.


Коментари8
595b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван С. Белић
@Aleksandra Из свог, као и искуства других, знам да би сваки здрав мушкарац погледао призор који му се нуди. Жена која не жели да буде виђена, не свлачи се поред отвореног или осветљеног прозора. Ваша реакција говори да ви немате шта да покажете? Осим тога имао сам прилике, још пре 20 година, да за време службеног боравка у Амстердаму виђам проститутке. Оне су листом биле обучене, као већина садшњих жена у Србији !? Наравно предмет мог интересовања нису биле проститутке . ДИКСИ!
Marko
Tekst je možda ok, ali jedan navod je definitivno upitan. Autor koristi reč nauka. Šta je tu nauka?
DW
Usklađivanje zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom je recept za raspad društva.
Milic M. Ilic
Koje imao priliku da procita, nedavno objavljen opsirni clanak u stranim novinama /Newyork Times/ mogao je da se upozna sa problemom pedofilije u SAD.Strahota. Problem se "oteo"zakonu. Inspektori policije su dobiji uputstvo da se prvenstveno angazuju na "zlostavljane" odojcadi. Imas utisak da je "razvijeno drustvo" korak do pakla.
realno
"Тако државни органи на известан начин своју „бригу пребацују на грађане”, упозоравају их да се на одређеном подручју налазе „сексуални предатори”, што би се могло сматрати мером превенције, али крије и извесну замку, јер се од грађана очекује да прате информације и да сами заштите себе и своју децу." Mislim da odgovornost nije prebacena na gradjane. Uz sve sistemom predvidjene mere, DODATNO su informisani i gradjani, kako bi i sami mogli da preduzmu mere predostroznosti. Apsolutno opravdano.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља