четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Кад Европљани пишу правила Скупштине Србије

Лидери СзС-а, уз свесрдну помоћ напредњака, успели су да интернационализују наше изборе и дозову „демократизаторе” Северне Македоније да „демократизују” и нас
Аутор: Мирјана Чекеревацсубота, 12.10.2019. у 22:00
Скупштина Србије (Фото А. Васиљевић)

Друга рунда разговора власти и опозиције фокусираће се на дугорочнији циљ побољшања међустраначког дијалога унутар Народне скупштине, укључујући и измене пословника о раду, један је од закључка нетом завршене прве рунде дијалога под покровитељством представника Европског парламента. На први поглед успутно поменуто, ово је нешто што не може да обрадује никога у овој земљи, нарочито кад се имају у виду раније најаве да ће нам изасланици ЕП помагати у демократизацији скупштинских процедура и после пролећних избора.

Уколико се то реализује, највиша законодавна власт у држави би саму себе, такорећи, ставила под неку врсту протектората, што, шта год ко рекао, никако не може бити у интересу оних који су је бирали, или су бар били убеђени да о нечему одлучују.

Први посао сваког новог сазива Скупштине Србије до петооктобарских промена било је писање пословника о раду. Умело је то да потраје, мада никад предуго, али би народни изабраници, без већих проблема, успели да напишу правила по којима ће радити до краја мандата. Ова пракса је после 2000. године укинута. ДОС-ова власт је самовољно донела пословник, а прво што је урадила било је да уведе драконске новчане казне за посланике који се не понашају онако како би, по оцени власти, требало да се понашају.

Радикали су били спремни да плате било коју цену за своје речи, па су тако постали, не својом вољом, највећи хуманитарци, пошто су средства од казни ишла у хуманитарне сврхе, а многи од њих, због казни, месецима нису примали плате.

„Досовци” су укинули и дотадашње правило да у сали у сваком тренутку у току расправе мора бити 126 посланика, као и то да се о сваком закону и амандману посебно расправља и одмах гласа и, уместо тога, увели дан за гласање. Мрзело их је да седе у сали и да слушају опозицију, па смо дошли до тога да се у дану за гласање нико не сећа ни о којим је све законима дискутовано, а камоли какви су амандмани предлагани. Сазив из 2008. године, у којем је ДС био стожерна странка, последње рестриктивне одредбе са, између осталог, квотама за расправу по посланичким групама, донео је 28. јула 2010. године. Напредњаци су 2012. године, кад су дошли на власт, могли да уживају у благодетима таквих правила. Зато их нису ни мењали.

За све време напредњачке власти, само су радикали подсећали на праксу доношења новог пословника на почетку сваког новог сазива, критикујући „досманлијска” правила, а демократе су се, заједно са другим опозиционарима окупљеним око Савеза за Србију, на пословник жалиле на састанку са Дејвидом Мекалистером, председником Одбора за спољне послове Европског парламента. Дабоме да нису рекли ко је такав пословник написао, а Мекалистер је одмах понудио помоћ ЕП у његовом писању. Власт на то, у први мах, није реаговала, али после одлуке дела опозиције, пре свега окупљене око СзС-а, да бојкотује парламент и предстојеће изборе, као и извештаја ЕП о напретку Србије ка ЕУ, где је, практично, уграђено све што су бојкоташи замерали, власт се напрасно сетила шта би све могла да промени.

Нешто је одмах реализовала, али то бојкоташе није вратило у салу. На ред су дошли изборни услови, стигли су и посредници, Кнут Флекенштајн и Едуард Кукан, они исти који су уводили демократију у Северну Македонију, све уз одушевљено прихватање власти, чији су нам функционери одлучно поручивали да СзС призива „македонски сценарио” у Србији, али да им се то неће остварити.

Своје утиске са прве рунде дијалога под патронатом бивших европарламентараца представници власти, осим Драгана Марковића Палме, лидера ЈС-а, пренели су са широким осмесима на лицу, оцењујући их врло позитивно. Кажу да је достигнуће што су власт и опозиција селе за исти сто и што разговарају. А ко је разговарао? На овом скупу нису били представници парламентарне опозиције, која је тај статус стекла демократски, дакле на изборима, СРС-а и ДСС-а, јер неће да учествују у „понижавању парламента тако што странци воде дијалог”, ни странака окупљених у СзС-у...

Лидер СДС-а Борис Тадић је свратио и отишао, каже „нема услова за фер и демократске изборе”, нити сада има времена да се до тога дође. У разговорима су од опозиције учествовали Зоран Живковић, лидер парламентарне Нове странке, парламентарни ЛДП, Странка модерне Србије, која није учествовала на изборима већ је настала распадом Покрета „Доста је било”, који је освојио мандате на изборима, ванпарламентарни ПСГ и СПАС, па је тешко разумети толико одушевљење напредњака дометима разговора.

Лидери Савеза за Србију – са све Борисом Тадићем, лидером СДС-а, у чије време су исписана сва изборна и скупштинска правила, која су спроводили тако да су их грађани послали у дебелу опозицију, без икаквих изгледа да регуларно, гласовима овог народа, дођу на власт – имају више разлога за задовољство. Они су својим потезима, уз свесрдну помоћ напредњака, успели да интернационализују наше изборе и, за почетак, да дозову „демократизаторе” Северне Македоније да „демократизују” и нас. И, колико видимо, „демократизатори” ће се овде задржати да нам уреде изборна правила, па онда напишу пословник о раду скупштине, па после да надгледају поштују ли посланици оно што су им бивши европарламентарци прописали.

Кад све ово погледамо, могли бисмо да се запитамо зашто би грађани уопште излазили на изборе, кад год они били. Како је кренуло, они које они буду изабрали неће се питати ни за шта, па ни за правила по којима ће радити у Народној скупштини Србије. Напредњаци би морали да имају у виду да баш нико до сада није доводио странце да пишу пословник о раду парламента и да надгледа његово спровођење.

Тако се не подиже углед парламента. Напротив, тако се деградира у безначајну институцију под страним протекторатом. Могли би нешто да препишу из времена оног „недемократског режима”, кад је сваки скупштински сазив формирао радну групу од представника свих посланичких група, која је писала правила рада. Наравно, тих правила се треба и придржавати.

Уколико опет буду имали огромну већину у скупштини, морали би одмах да престану са садашњим начином говора, пуног најприземнијих увреда на рачун дела опозиције окупљене око СзС-а, где год они били – у парламенту или ван њега. Тим пре што имају све аргументе у рукама против те опозиције. Дабоме, речник увреда не сме се користити ни против опозиције која буде у парламенту. Овако како су кренули, сами ће организовати „македонски сценарио” у земљи. Грађани Србије нису то заслужили.


Коментари16
c73cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RosaLux
Pravo Imperijalističko ponašanje, nož u leđa sa osmehom na licu!
sloba car
Jasno je da samo neke minorne grupe političara što se tiče podrške naroda, imaju uticaj da mogu da navuku na Srbiju velike pritiske (iako je imperijalizam tigar od papira kako je rekao Mao Ce Dung). U Makedoniji i CG narod je imao jedno mišljenje (moguće čak i u Hrvatskoj), ali su uticajne bahate grupe (ne mogu da kao zapad kažem elite) uradile drugo i ništa im ne fali. To važi i za Srbiju, bezobzirni likovi kratkoročno imaju korist (prodaja Miloševića npr.), ali ih uvek čeka neka vrsta kazne.
zmago
Ako je jedna vlast vladala uz pomoc nedemokrackih zakona,propisa,zloupotrebljavala demokracke principe.Obaveza nove vlasti je bila da promeni te zakone.A ne da nastavi sa praksom i da vlada po istim principima.Pravdajuci se da je bivsa vlast te zakome donela,a videli smo da je bivsa vlast debelo opljackala drzavu.Sto dovodi u pitanje i namere danasnjih vlastodrzaca.Sta je njima cilj. SNS kao najveca partija na vlasti je najvise odgovorna za sadasnji ,,protektorat"nad skupstinom.
Александар Михаиловић
Све је јако битно али у овом моменту сасвим небитно за предстојеће изборе који могу бити судбински за Србију. Позиција и опозиција, као и други који имају шта да кажу, морају да се сложе око основних питања те је онда небитно ко ће победити: -Опстанак Србије, аутономија КиМ или подела исте и увод у нове поделе и грађански рат, -Увоз или забрана увоза миграната да реше наталитет у Србији, -Пут ка ЕУ уз бројна понижења и уцене или ка другим пријатељима у свету, -ГМО и уништење пчела или забрана?
Đorđe
Kakva nam je opozicija takva nam je i vlast. I obrnuto.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља