субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Пореске стопе у Србији ниже од просека региона

У Фискалном савету сматрају да се у 2020. години иде на прогресивно растерећење зарада како би се делимично неутралисали ефекти (пре)великог повећања минималне зараде на послодавце који доминантно запошљавају раднике са ниским зарадама
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићпетак, 11.10.2019. у 21:00
Упоредне пореске стопе код нас и у централној и у источној Европи

На раст привредне активности у Србији у наредном периоду могло би значајније утицати смањење пореског оптерећења на зараде. На овај начин би се, слажу се у Фискалном савету Србије, смањили трошкови радне снаге и самим тим домаћа привреда учинила конкурентнијом у односу на земље региона. При чему би мањи трошкови запошљавања стимулисали и даљи пад стопе незапослености.

Пореске стопе у Србији су заправо ниже од просека региона централне и источне Европе и осетно ниже у односу на развијене земље западне Европе. Међутим, иако оне нису извор слабије конкурентности домаће привреде у односу на упоредиве земље, добро пореско растерећење је свакако потребно за подстицај тренутно недовољном привредном расту Србије, наводи се у стратешким препорукама за буџет и фискалну политику Фискалног савета за наредну годину.

Фискално растерећење зарада могуће је кроз смањење стопе социјалних доприноса или повећања износа неопорезивог цензуса.

Иако разлике између ова два приступа у условима постојећих буџетских могућности нису драстичне, препорука Фискалног савета је да се у 2020. године иде на прогресивно растерећење зарада како би се делимично неутралисали ефекти (пре)великог повећања минималне зараде на послодавце који доминантно запошљавају раднике са ниским зарадама.

Потенцијални фискални простор од 20 милијарди динара омогућава знатно повећање неопорезивог цензуса са тренутних 15.300 на 25.000 динара у 2020. години. Уколико би се читав износ фискалног простора употребио за повећање неопорезивог цензуса, оптерећење просечне зараде би се смањило са 62 на 60 одсто, док би у случају минималних зарада оптерећење било смањено са 58 на 53 одсто.

На овај начин дошло би до прогресивног растерећења зарада где би највеће растерећење осетили послодавци и радници са ниским и испод просечним зарадама.

Актуелне најаве Министарства финансија указују на план да ПИО доприноси смање за 0,5 процентних поена, са 26 на 25,5, као и да се неопорезиви цензус маргинално повећа са 15.300 на 16.300 динара. Укупан ефекат ових мера биће растерећење привреде за око девет милијарди динара у 2020. години, при чему ће растерећење зарада у највећој мери бити пропорционално.

Фискални  простор који би се могао искористити за смањење пореза у 2020. години износи око 20 милијарди динара. Међутим,  уколико се усвоји ребаланс буџета за 2019. годину који предвиђа раст плата у државном сектору осетно изнад очекиване стопе привредног раста – фискални простор за смањење пореза ће практично бити преполовљен (на око 10 милијарди динара).

У Фискалном савету сматрају да економски није оправдано користити ограничен буџетски простор за смањење стопе ПДВ-а, као и да нема индиција да тренутна стопа пореза на добит предузећа од 15 одсто, која је усклађена са просеком региона, представља значајну препреку привредном расту у Србији. Штавише ни велика смањења овог пореза у периоду до 2012. године нису резултирала осетнијим побољшањем привредног амбијента. 


Коментари11
ab4d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

PROGRESIVNA STOPA
Mora se uvesti PROGRESIVNA STOPA POREZA na dobit , tj. ko ima više da plaća po većoj stopi (npr : na svakih 3 prosečne zarade (400 evra), stopa se povećava za 3%, a maksimum do 30%). Sve razvijene države EU imaju progresivnu stopu poreza i tzv Socijal-liberalnu ekonomiju (biznis vode najsposobniji , ali država brine o starim, bolesnima, a minimalna plata je 60% od proseka)
Растко
Progresivna stopa poreza na dohodak postoji u celoj Evropi, i ovde, sem u Belorusiji, proverite slobodno.. Kažnjavati privredna društva zbog uspešnijeg poslovanja bi nas svrstalo u društvo možda tri zemlje SVETA.
Препоручујем 2
Бранислав Станојловић
Није ми познат српски финансијски жаргон, али претпостављам да је то што у чланку називате "неопорезиви цензус" праг испод кога се не плаћа порез и који је ВРЛО низак. Овде у Уједињеном Краљевству се не плаћа порез на примања испод £12 000 годишње, што је око 130 000 динара месечно. Ја плаћам нешто сиће.
evroskeptik
Doprinos na prosečnu neto platu ce nakon povećanja plate u novembru biti izmedju 58 i 59%, a na minimalac od 30000 bice 40%.
Бранислав Станојловић
evroskeptiče, хвала ти на обавештењу. Овде у Уједињеном Краљевству се на приход испод £12 000 годишње, око 130 000 динара месечно, НЕ плаћа порез. Овај чича пензионер плаћа нешто сиће. А постоји и узлазна стопа за више приходе почевши од 20% од поменутог прага.
Препоручујем 5
dipl. agronom
A da vidimo i tzv, nevidljivi porez i tzv. parafiskalne namete...i tome slicno,pa da uporedimo,sa onim sto tzv. drzava,omogucava kao servis preduzetnika i privrede...???
Matematika
PDV: prosek je 13, a ne 15.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља