среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:02

Арчибалд Рајс и витешки краљ

петак, 11.10.2019. у 11:47
Краљ Александар, Коста Кумануди, министар војске и морнарице генерал Зечевић и Манојло Лазаревић, управник града Београда, приликом посете Рајсу испред његове куће на Топчидеру (Фото: лична архива)

Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог, провео је Велики рат у Краљевини Србији, задужен од Министарског савета да обавести европску јавност о злочинима над српским цивилима. Пролазећи бојишта и страдалишта, упознао је душу српског народа и његовог врховног команданта. У регенту Александру (чију смо 85. годишњицу смрти обележили пре неколико дана), видео је оличење храбрости, ратничких, али и људских врлина. На једном месту пише: „Александар Карађорђевић био је принц – војник, који се ни у једном часу, није хтео одвојити од своје војске и који је делио са њом све патње, све беде или такође и сву славу. (...) Регент Александар дао је својим војницима најбољи пример храбрости.”

Забележио је регентово држање при повлачењу кроз Албанију: „Један део његове војске још је у опасности. Он не напушта своје последње војнике, који иду путем према Драчу; њихова судбина биће и његова.”

У свом тестаменту „Чујте, Срби” Рајс описује краља Александра као сушту супротност корумпираној политичкој елити оличеној у Николи Пашићу. Када говори о Солунском процесу, наводи да се помињала амнестија завереника: „Принц Александар је био вољан тако поступити, али су га политичари убедили да су угрожене све слободе српског народа и да треба препустити правди, њиховој правди, да слободно делује…”

С друге стране, краљ се са једнаким уважавањем опходио према Рајсу. Дневници краљевих ађутаната сведоче да је, особито првих послератних година, бивао чест гост на ручку у двору. Скромна кућа на Топчидеру, којој ће наденути име „Вила добро поље”, додељена му је на краљево залагање. На концу, краљ Александар је личним средствима платио трошкове Рајсове сахране.

Поштовани читалац неће замерити што, услед особености формата, овде не могу да пружим библиографске референце ради индивидуалне провере изреченог.

Радује иницијатива државног и руководства града Београда да се краљу подигне споменик. Било би лепо да то буде коњаничка статуа, која може достојно представити витеза, одважног војсковођу и ослободиоца.

Филип Пејковић,
студент Правног факултета Универзитета у Београду


Коментари16
54fe3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pantelija
О нашој историји и познавању исте не треба трошити речи - пуни су их таблоиди свакодневно. Спроведите анкету, на што већем узорку, са питањем: Чије име данас носи некадашњи Булевар Револуције? И све ће Вам бити јасно. п.с. Момче, ко је распустио Скупштину земље коју је претходно "ујединио" и увео диктатуру? Шта би на то рекао покојни др Рајс?
milan
Rajs je za zivota napravio testament da se njegova kuca pokloni nekom borcu invalidu sa Solunskog fronta. Njegov testament nije ispostovan pod izgovorom da ce tu biti muzej Velikog dobrotvora srpskog naroda . I predratne i posleratne vlasti nisu uradile nista a kucu je prodala opstina Savski Venac pa ona sad ima tri vlasnika .. Dr Arcibald Rajs je velika sramota Srbije koja nikad nece moci da se spere sa lica nezahvalnog naroda...
pera
ako su Karadjordjevici delili sudbinu naroda kako to da ni jedan nije poginuo, kako to da njih nisu negde sacekali Albanci i ubili, kako to da se ni jedan nije smrzo na Prokletijama, kako to da svi imaju odlikovanja a Milunka Savic radi kao cistacica, kako to da ni jednog nisu streljali Nemci...daleko su oni od subine naseg naroda
Саша Микић
@Srbin Srbinovic ''Драг ми је Платон, али истина ми је дража'' рекао је Аристотел. Ви очигледно не волите комунисте, али немојте им приписивати оно што није истина. Милунка Савић је 1945. добила пензију и од те пензије је живела у својој скромној кући на Вождовцу. 1972. је добила стан, али нажалост годину дана након тога је умрла. Све друго о животу и преживљавању Милункином (и о том што ви пишете) је везано за период пре Другог светског рата. Све је лако пронаћи у њеној биографији.
Препоручујем 1
Srbin Srbinovic
Da i Velika Milunka Savic je zivela od milostinje a ispred nje je defilovala Francuska, a ona je umrla u siromastvu u Beogradu u skromnom kucerku na Vozdovcu.Od sakupljene pomoci imala je i Parisu novac da svojoj deci kupi skromne poklone gde joj se Evropa divila i ponosila.Umrla je ponosna cisteci razne skole po Vozdovcu. AS u to vreme "braca" komunisi su zaboravili Heroinu a i nije bilo zgodno pozivati se na nekog koji je u to vreme bio"najveci Srpski sin Josip Broz ubica Srba.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Браво, млади Господине! Читао сам овај Ваш чланак пуног срца, будући да сам велики пиштовалац Краља Ујединитеља (под Његовом Круном, сви Јужни Словени су били у једној држави. ПА И СРБИ!) Он је видео век унапред, оно што многи данас не виде ни годинама уназад. Драго ми је што имамо такву младост која, не само да учи своју историју, већ је, учећи ИЗ ЊЕ, правилно сагледава. Још једном, БРАВО!!!
Matko
Saša, ja ništa ne pretpostavljam nego tvrdim: u tumačenju istorije je besmisleno, i stoga nenaučno, uzimati nekoga kao odgovornog za nešto što niko živ nije mogao predvideti, pa ni on sam. Inače, ispalo bi da je on to želeo i planirao, što je glupost! Zoran je, a to bih najverovatnije i ja učinio u nadahnuću, upotrebio maltene standardan izraz da opiše veliku ideju i velikog čoveka a ne njegova dostignuća. To što nije uspeo u ideji, u koju su mnogi tada verovali, više govori o nama nego o njemu.
Препоручујем 0
Саша Микић
@Matko И ви претпостављате шта би ко мислио и урадио, Зоран у свом коментару тврди: ''Он је видео век унапред, оно што многи данас не виде ни годинама уназад'', што је био и разлог за мој првобитни коментар. Да је видео, послушао и урадио оно што је у једном тренутку хтео (1928. године) Хрвати би још тада имали своју државу, али . . .
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Леон Давидович
Није био проблем у уједињењу већ у појави мрачних сила фашизма и нацизма уз чију подршку је и убијен краљ од стране локалних фашиста. Исто тако Краљевину Југославију срушила је, окупирала и раскомадала Осовина. Домаће непријатељске снаге никада то саме не би могле учинити.- Ако се упитамо ко је највише страдао у рушевинама Југославије онда су то Срби са простора бившег Хабсбуршког царства и КиМ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља