петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Пореске стопе у Србији ниже од просека у региону

У Фискалном савету сматрају да се у 2020. години иде на прогресивно растерећење зарада како би се делимично неутралисали ефекти (пре)великог повећања минималне зараде на послодавце који доминантно запошљавају раднике са ниским зарадама
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићпетак, 11.10.2019. у 08:08
(Фото Пиксабеј)

На раст привредне активности у Србији у наредном периоду могло би значајније утицати смањење пореског оптерећења на зараде. На овај начин би се, слажу се у Фискалном савету Србије, смањили трошкови радне снаге и самим тим домаћа привреда учинила конкурентнијом у односу на земље региона. При чему би мањи трошкови запошљавања стимулисали и даљи пад стопе незапослености.

Пореске стопе у Србији су заправо ниже од просека региона централне и источне Европе и осетно ниже у односу на развијене земље западне Европе. Међутим, иако оне нису извор слабије конкурентности домаће привреде у односу на упоредиве земље, добро пореско растерећење је свакако потребно за подстицај тренутно недовољном привредном расту Србије, наводи се у стратешким препорукама за буџет и фискалну политику Фискалног савета за наредну годину.

Фискално растерећење зарада могуће је кроз смањење стопе социјалних доприноса или повећања износа неопорезивог цензуса.

Иако разлике између ова два приступа у условима постојећих буџетских могућности нису драстичне, препорука Фискалног савета је да се у 2020. године иде на прогресивно растерећење зарада како би се делимично неутралисали ефекти (пре)великог повећања минималне зараде на послодавце који доминантно запошљавају раднике са ниским зарадама.

Потенцијални фискални простор од 20 милијарди динара омогућава знатно повећање неопорезивог цензуса са тренутних 15.300 на 25.000 динара у 2020. години. Уколико би се читав износ фискалног простора употребио за повећање неопорезивог цензуса, оптерећење просечне зараде би се смањило са 62 на 60 одсто, док би у случају минималних зарада оптерећење било смањено са 58 на 53 одсто.

На овај начин дошло би до прогресивног растерећења зарада где би највеће растерећење осетили послодавци и радници са ниским и испод просечним зарадама.

Актуелне најаве Министарства финансија указују на план да ПИО доприноси смање за 0,5 процентних поена, са 26 на 25,5, као и да се неопорезиви цензус маргинално повећа са 15.300 на 16.300 динара. Укупан ефекат ових мера биће растерећење привреде за око девет милијарди динара у 2020. години, при чему ће растерећење зарада у највећој мери бити пропорционално.

Фискални  простор који би се могао искористити за смањење пореза у 2020. години износи око 20 милијарди динара. Међутим,  уколико се усвоји ребаланс буџета за 2019. годину који предвиђа раст плата у државном сектору осетно изнад очекиване стопе привредног раста – фискални простор за смањење пореза ће практично бити преполовљен (на око 10 милијарди динара).

У Фискалном савету сматрају да економски није оправдано користити ограничен буџетски простор за смањење стопе ПДВ-а, као и да нема индиција да тренутна стопа пореза на добит предузећа од 15 одсто, која је усклађена са просеком региона, представља значајну препреку привредном расту у Србији. Штавише ни велика смањења овог пореза у периоду до 2012. године нису резултирала осетнијим побољшањем привредног амбијента.


Коментари12
e9887
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Vjekoslav Borman
Gospodarstvenu odgovornost koju Srbija ima mu u Hrvatskoj mozemo samo sanjati Drzava koja ima 3 miliona stanovnika vise uspjeva da ima duplo manji javni dug od Hrvatske a sve uz smanjenje poreza zarade gradjana su znatno manje oko 40% u Srbiji ali potrosacka korpa je oped za trecinu skuplja u Hrvatskoj a da ne spominjemo stanarine g radove usluge itd! Lijep pozdrav iz Zagreba
Gospodarstvo u Srba
A tek plate u Srbiji u odnosu na one u Hrvatskoj...pa porez na stanove i kuce koje smo kupili i sami napravili uz kredite a nasi oporezuju na godidnjem nivou, svake godine sve veci porez, a u Hrvatskoj ne...
Препоручујем 0
Sokolica
Bar smo preko Vucica i placanja koje kakve bagre na zapadu upoznali na kakvim osnovama zapadni izvestaji funkcionisu. Izvestaji se peglaju dok je zapadu jos predsednik omiljen, cim ode sa vlasti, i zamene ga neki drugi, tek onda cemo videti pravo stanje javnog duga.
Препоручујем 9
Плус 230 парафискалних
Фирмарина, приобаље, воде.... и наравно они најјачи бирокрадски ,,направим му проблем да ме моли за решење,, такође познати ,,има ли ту мене,,. Па не беже људи одавде бзв. Тек опробана политика ,,ко има са чиме да ради, нек ради а држави да да десетак,, и то да буде све, па ко хоће да се осигурава здравствено или пензионо... нек са својим парама ради шта му воља тек ће тада економија да напредује.
vox populi
Ispustili ste BiH, gdje je PDV 18%. Dakle, najveći porez u Srbiji, od država s kojim se realno možemo porediti.
Домаћи предузетник
Саша, а откуд знате да се неће одразити на плате запослених? Ето ја имам приватну фирму и ја бих први повећао плате оним запосленима који то заслужују. То што ви радите код лошег послодавца не значи да је то норма. Друго, Трамп је смањио порезе и плате у САД су одмах скочиле. Домаћа привреда је преоптерећена непотребним порезима а враћање СДК никако не иде у корист конкурентности домаће привреде. Држава нема шта да се меша у регулисање пословања приватних фирми.
Препоручујем 1
Саша Микић
@Sokolica Нажалост таква пракса се није променила ни после чувеног 5. октобра. На све то је још укинута СДК која је колико толико уводила све обрачуне у законске оквире. Оваква смањења никако се неће одразити на плате радника, а само ће још више смањити доприносе односно смањити пензије и садашњим и будућим пензионерима и повећати ниво партиципација у здравству.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
stanislavsr
Sve je niže nego u regionu pa naravno i porez. Šta tu nije u redu?
Вања M
Овај фискални савет углавном врти исту причу са којом не могу да се сложим јер инсистира на погрешним премисама. У Србији су намети очигледно значајно мањи него у региону, и смањени су последњих година додатно. Проблем је у разним наметима које "свако" прописује како му се свиди и има их превише и никако да се уреде и смањи њихов број. Друга је ствар неуједначена пракса пореске управе односно немогућност будућег и садашњег привредника да има јасну калкулацију.
Београђанин
По мени највећи апсурд домаће привредне политике је наплата аконтације. Да држава реално жели да се позабави привредом она би то укинула. Али не, како да укине било који намет, од кога ће добијати паре да финансира отварање субвенционисаних фабрика из иностранства.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља