уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
ДОДЕЉЕНА НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ ЗА 2019. и 2018.

Лауреати Петер Хандке и Олга Токарчук

Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 10.10.2019. у 19:01
До­бит­ни­ци пре­сти­жног при­зна­ња за про­шлу и ову го­ди­ну до­бро су по­зна­ти на­шој чи­та­лач­кој пу­бли­ци и би­ли су го­сти Ср­би­је (Фо­тографије Про­зе­фест)

Пољска књижевница Олга Токарчук добитница је Нобелове награде за књижевност за 2018. годину, а Аустријанац Петер Хандке овим признањем овенчан је за 2019. годину, како је  саопштила Шведска академија. Токарчукова је награђена за „приповедну имагинацију која енциклопедијском страшћу превазилази границе као облик живота”, а Петер Хандке за „књижевно умеће лингвистичке ингениозности којим је истражио периферна и специфична људска искуства”. „Током више од педесет година стваралаштва, Петер Хандке је створио велики број дела различитог жанра и тако постао један од најутицајнијих европских писаца после Другог светског рата.

Јединственост Хандкеове уметности јесте изузетна пажња коју он поклања пејзажима и материјалном оваплоћењу света, због чега су филм и сликарство два највећа извора инспирације за његово дело”, наводи се даље у образложењу.

Овога пута Нобелова награда додељена је за две године, пошто је прошле била одложена због сексуалног скандала у који је био умешан супруг Катарине Фростенсон, песникиње, једне од чланица академије, Жан-Клод Арно, оптужен и за одлив имена неколико добитника награде. Ове године, одлуку о два добитника донео је проширени одбор, сачињен од четири члана академије, као и од пет спољних стручњака.

Чланови жирија Олгу Токарчук описују као ауторку заокупљену локалним животом, али погледом на земљу „одозго”. Међутим, Србија је далеко пре Запада била упозната са делом ове пољске књижевнице, и то захваљујући управо њеном постојаном преводиоцу на српски језик Милици Маркић. Милица нам се јавила са пута у Варшаву, где ће присуствовати фестивалу посвећеном Гомбровичу. Са видном дозом одушевљења у гласу, рекла је:

– Ван себе сам од среће. Уочи проглашења разговарала сам са колегом из Финске, такође преводиоцем дела Олге Токарчук, који је рекао да ће она свакако једном добити Нобелову награду, али вероватно не сада. Утолико ће наше славље бити веће, сигурно ћу се вечерас напити! Од 2000. године ја Србији представљам Олгу, откада сам за „Нолит” превела Олгина дела „У потрази за књигом”, а затим и књигу „Дневна кућа ноћна кућа”.

По њеним речима, три године касније, када је Олга Токарчук посетила Удружење књижевника Србије, још увек код нас није била афирмисана. Њен нови издавач у Србији била је „Паидеја”, а главни уредник Петар Живадиновић био је додатно заинтересован, будући да је за Олгу Токарчук чуо и од својих француских пријатеља.

– Код нас је њен роман „Бегуни” објављен годину дана пошто је освојила једну од најважнијих пољских књижевних награда „Нике”. На енглеском говорном подручју Олга је постала познатија после превода „Бегуна”, а интернационалну награду „Ман Букер” добила је прошле године и тиме постала прва Пољакиња која ју је освојила – додаје Милица Маркић.

Наша саговорница подсећа и на то да је Олга Токарчук 2013. године у име Пољске као почасног госта поздравила Међународни београдски сајам књига, а после гостовања на новосадском „Прозе фесту” Културни центар Новог Сада објавио је њен роман „Вуци своје рало по костима мртвих”. Иначе, по овом делу Агњешка Холанд снимила је филм „Покот”, који је на Берлиналу освојио Сребрног медведа.

Обиман историјски роман Олге Токарчук „Књиге Јаковљеве”, у преводу Милице Маркић, код нас су штампали „Паидеја” и „Службени гласник”. По речима преводитељке, управо овај роман показује то енциклопедијско знање Олге Токарчук, њену опредељеност за алтернативно, за оно о чему се мало зна, што је дубоко потиснуто у колективној свести, за метаисторију.

– „Књиге Јаковљеве” говоре о ономе што и Пољаци мало познају, о јеврејским шизматицима из 18. века. Седам година је истраживала у архивама пишући ово дело. Ускоро ће у „Службеном гласнику” бити објављена нова књига њених приповедака „Бизарне приче”. Олга Токарчук нова је и другачија из књиге у књигу, од историјских романа, преко еколошких трилера до књига за децу. На Сајму књига у Болоњи добила је прву награду за дечју књигу „Изгубљена душа”. Сада пише озбиљан историјски роман такође о шизматицима. Још увек на полицама имам њене књиге које нису штампане код нас, али се надам да ће издавачи за њих сада имати више слуха. Преводилац треба да се посвети књигама аутора које осећа, а Олгу Токарчук није тешко волети, јер она је топла и срдачна особа која својим поступцима увек скраћује дистанцу према другим људима – запазила је Милица Маркић.

То се може рећи и за Петера Хандкеа, који је увек био близак српској култури и долазио је у Србију и онда када у западном свету за њу није било места. Супротстављао се НАТО бомбардовању СР Југославије, због чега је био оптуживан да брани српски национализам и Милошевића. Остао је запажен његов есеј „Једно зимско путовање према Дунаву, Сави, Морави и Дрини – или правда за Србију”, због којег је постао „озлоглашени” аутор. Због политичког ангажмана, његове књиге биле су у сенци.

У литератури, остао је веран свом хуманистичком погледу на живот, на човеков пут у свету отуђености и агресије. Он је замишљени и радознали путник Европе и света, суочен са сопственим животним искуством, али и са књижевним послом. Аутор је стотинак књига, романа, поезије, есеја, путописа, драма, као и филмских сценарија. Био је и сарадник у филмовима Вима Вендерса. Добитник је најзначајнијих немачких награда, али и Свечане повеље почасног Београђанина, као и најважнијих српских књижевних признања. Инострани је члан САНУ, а као и Олга Токарчук, и Хандке је био гост новосадског „Просефеста”…

Код нас су његова дела објављивали издавачи од Српске књижевне задруге, преко „Прометеја” до „Лагуне”. Његов говор на сахрани Слободана Милошевића узбуркао је западну јавност, а он је у том говору рекао да свет наводно зна сву истину о Југославији, о Србији и о Слободану Милошевићу, али да је одсутан, и то не само у том одређеном тренутку. Због тога Хандке је слушао, гледао и памтио. „Лагуна” је недавно објавила Хандкеову књигу „Велики пад”, у преводу Жарка Радаковића, о међуљудској отуђености под утицајем савремене технологије. Драган Великић је поводом двоструког проглашења Нобелове награде прокоментарисао за „Лагуну”:

– Петер Хандке и Олга Токарчук писци су чије дело познајем и волим. Када би право на коментар имали само они који познају оно што коментаришу, било би мање неспоразума у свету.

„Нобел” у рукама заслужних

Уредник књиге „Велики пад” Небојша Бараћ је пак изјавио:

– Свако ко познаје Хандкеове књиге сигурно је срећан због овакве одлуке жирија. Петер Хандке је неухватљив за све жанровске одреднице, не може му се замерити да су његова политичка или друштвена уверења заслужна за доделу награде. Његово дело представља најразноврснији и најцеловитији израз књижевног стваралаштва данашњице. Овогодишње Нобелове награде иду у руке писаца који су их заслужили.


Коментари2
106d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena
Peter Handke je dobio nagradu za KNJIZEVNOST, ne za politicki stav!
Слободан Раковић
Надајмо се да ће Нобелова Награда за Књижевност Петеру Хандкеу допринети да се погледи Запада према српском народу, његовој историји и његовом позитивном уделу у развоју Европе, променити у будућности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља