четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Државе источне Европе окрећу се органској производњи

Веће шансе и за Србију, у којој је за само годину дана површина под засадима органске хране увећана за 45 одсто
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 10.10.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Србија ће од наредне године вишеструко увећати субвенције за органску пољопривредну производњу, која је захваљујући растућем тренду потрошње овакве хране у западним државама Европске уније најбољи начин за стварање додате вредности у аграру, најављено је недавно из министарства пољопривреде.

Од 2010. године број произвођача органске хране код нас достигао је око 6.000. Површине под засадима у последњој деценији увећане су осам пута – на око 19.200 хектара у 2018. Иако су за само годину површине порасле за 45 одсто, то је и даље мало наспрам могућности и укупне обрадиве површине која би могла да буде искоришћена за неконвенционалну производњу.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да би у овај посао требало да буде укључен што већи број људи, као и да држава „мора да нађе начин да финансира прелаз из конвенционалне у органску производњу”.

– Тако бисмо помогли произвођачима да превазиђу тај процес, који није лак – рекао је Недимовић. Увећањем количине произведене органске хране наша земља могла би да се сврста у блок европских држава које готово целокупну производњу органских намирница извозе на страна тржишта. Из Србије је прошле године извезена органска храна вредности 27,5 милиона евра.

Недавно објављена студија компаније „ИМАС интернешенел” показује да тренутно у средњој и источној Европи постоје велике површине земљишта које су у припреми за органску пољопривреду. Међу земљама овог региона, највећи удео земљишта за конверзију пријавиле су Румунија (109,3 хиљаде хектара) и Мађарска (95,2 хиљаде хектара). Упркос значајној разлици у ценама конвенционалних и органских прехрамбених производа, прогнозе економиста у погледу раста овог тржишта су оптимистичне.

За разлику од земаља западне и северне Европе, државе попут Пољске, Мађарске и Румуније углавном су извозници органских производа, док потрошња ове хране на тим тржиштима расте знатно спорије.

Како се наводи, Европа је јасно подељена на ове прве и другу групу земаља, са високо развијеним тржиштима органских прехрамбених производа, значајном потрошњом и растућом тражњом с којом домаћа производња не може да се носи. Србија припада блоку са малом потрошњом органске хране. Ипак, како кажу у Националном удружењу за развој органске производње „Сербија органика”, навике потрошача се и код нас полако мењају. Међутим, не постоје званични подаци о потрошњи органских намирница на домаћем тржишту али је, како истичу, последњих година раст приметан.

Последњи подаци публиковани у статистичком годишњаку о глобалној органској пољопривреди из 2018. указују на повећање површина под органском производњом, као и на раст тржишта органске хране. Вредност тог тржишта достигла је у свету око 90 милијарди долара, што је за око 10 милијарди више у односу на 2017. Подаци показују да 2,7 милиона органских произвођача производњу организује на 57,8 милиона хектара.

Готово половина земљишта у свету под органском производњом налази се у Океанији, а следе Европа, која заузима 23 одсто, и Латинска Америка са 12 одсто.


Коментари8
790e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
kad bi smo se vratili u tipa srednji vek da li bismo prepoznali hranu koju sada jedemo. taj organski domaci paradajz je vec pretrpeo odredjene promene i sa organskom proizvodnjom i dalje nije onakav kavav je nastao u prirodi. da li onda uopste ima smisla pricati o organskoj proizvidnji. cini mi se da u "nebeskoj litirgiji" ima stih koji je od prilike ovakav. dace Bog narodu pune sume i livade hrane a oni ce i dalje kukati da su gladni...izadjite u prirodu berite pecurke, cajeve, sumske plodove..
meda
organskom proizvodñjom se mogu dobiti veċi prinosi. Neko je poljoprivrednike prevario i kazao im da ništa ne rade oko povrtarstva, pa šta nikne to je organska hrana!!! Za BORY koji pita šta drugo primeniti, ima i to može svako sam da napravi, ne trebaju hemikalije, treba od par biljaka napraviti sredstvo sa kojim se prska povrtarstvo, delotvornije od bilo koje hemije!!!!!
milan
Organska hrana se isplati samo proizvođacima. Cena je duplo veca u odnosu na neorgansku. S obzirom da prosecna plata ne pokiva potrosacku korpu jedino resenje je selidba na selo i motiku u ruke..
Bor
Organska hrana se ne isplati proizvođačima! Prinos od te proizvodnje je daleko manji, proizvodnja skupa, a proizvodi ne izgledaju kao da su od plastike pa nemaju kupce.
Препоручујем 5
Stefan
Obecaju vam brda i doline. Posadite proizvod, okopavate, placate milijardu ispitivanja, opet okopavate, plevite, spavate zajedno sa tim proizvodima, dodje berba, plodovi su dobri, osrednji, losi. Poberete sve to, i kad treba da zaradite te "velike" pare, nemate gde da prodate te proizvode, niko u srbiji to nece da kupi ni da otkupi. Propast! "Corava posla"!
meda
Priče o organskoj proizvodnji povrtarskih proizvoda je čista laž. Da bih se organizovala organska proizvodnja na zemljištu gde se ranije proizvodilo uz razne preparate i zatrovala zemlja, trebalo bi skoro sedam gofina da se zemlja prečišćava ili delimično pere da bi se očistila od raznih štetnih hemikalija itd. Organska proizvodnja se može i na druge načine proizvoditi i moguće imati veću proizvodnju nego sa raznim hemijskim preparatima, postoje mnogo bolje zaštite povrtarskih proizvoda...
Bory
A koja su to bolja zaštita povrtarskih proizvoda? Svi samo pametuju. Srbi neće da plate organske proizvode jer su skupi. Srbima je važan kvantitet na trpezi, a ne i kvalitet. A onda se žale na ljekare...
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља