Градски оци и Скупштина града су већ најавили да ће од 1. јануара 2020. у Београду пластичне кесе отићи у заборав. Алтернатива су папирне кесе. Због тога су јуче објекат „Амана” на Тошином бунару, где су рви пут у граду и у Србији робу почели да пакују у папирне кесе, обишли Горан Весић, заменик градоначелника, и Горан Триван, министар за заштиту животне средине.

Весић је истакао да је трговински ланац „Аман” први, у складу са одлуком Скупштине града, увео папирне кесе.
– Од првог јануара 2020. године у Београду неће бити продаје пластичних кеса. Овај трговински ланац је неколико месеци раније изашао у сусрет нашој одлуци и показао како се понашају одговорне компаније према друштву у коме послују. На овај начин бринемо о нашој будућности и деци која долазе после нас. Довољно је рећи да се једна пластична кеса у природи разграђује око 200 година, па ако узмемо у обзир колико се оне користе у Србији, мислим да треба да будемо свесни злочина који чинимо према природи – рекао је Весић и изнео очекивање да ће овакве кесе заживети и у другим трговинским ланцима.
– Посебно сам задовољан што ће на другој страни папирне кесе стајати знак институције којој ће се донирати динар од сваке кесе, чиме ће се додатно помоћи онима којима је она неопходна – нагласио је Весић.
Он је најавио да ће град, заједно са Министарством за заштиту животне средине и Сталном конференцијом градова и општина, упутити предлог за измене закона који регулише наплату еколошке таксе.
– У последњих годину дана, ниједан загађивач није платио готово ништа када је у питању загађење и то мора да се промени. Они који загађују животну средину то морају да плате зато што се од тога финансира њено очување и ми ћемо тражити да се то питање уреди на другачији начин како би локалне самоуправе тај новац моглe да улажу у очување животне средине – рекао је Весић.
Министар Горан Триван подсетио је да Србија има много разлога да брине о својој животној средини.
– Ово је само један од примера где локална самоуправа и министарство добро сарађују. Наплатом пластичних кеса у првом кораку успели смо да смањимо њихову производњу за 80 одсто, а њихову потрошњу од 60 до 80 одсто. Сада је град добио овлашћење да сам одлучује о проблему пластичних кеса, а добиће их и друге локалне самоуправе. Београд се већ определио јер је увек и био перјаница промена. Чека нас и закон о буци па ће проблем буке из угоститељских објеката бити решен као и у целом свету – истакао је Триван.
Директор „Амана” Немања Петровић напоменуо је да ће се њихово предузеће одазвати позивима који доприносе заштити животне средине. Истакао је да су папирне кесе које се користе у овом ланцу стандардне величине, имају довољну водоотпорност и могу поднети исту тежину као и пластичне кесе, преноси Беоинфо.

Према изјавама челника, град се опредељује да пластичне замени папирним кесама. Али требало би на време видети да ли је ово прави корак. За производњу тоне папира, према проценама стручњака, потребно је посећи бар 17 стабала у такозваном зрелом добу. А да би дрво достигло ту зрелу фазу, мора да прође бар 50 година.

За кесе ће се највероватније користити рециклирани папир, али је питање да ли ипак постоји неко боље решење од тога да се због њих секу и уништавају шуме. Осим тога, постоји одређена роба, попут свеже рибе, која не може да се пакује у папирну амбалажу.