недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Од јануара папирне кесе уместо пластичних

У неким трговинским ланцима први пут je почела употреба папирних кеса и овај корак се сматра одговорним према животној средини. – За једну тону папира мора сe посећи бар 17 стабала па је питање да ли је ово решење најбоље
Аутор: Бранка Васиљевићчетвртак, 10.10.2019. у 18:00
(Фото: Беоинфо)

Градски оци и Скупштина града су већ најавили да ће од 1. јануара 2020. у Београду пластичне кесе отићи у заборав. Алтернатива су папирне кесе. Због тога су јуче објекат „Амана” на Тошином бунару, где су рви пут у граду и у Србији робу почели да пакују у папирне кесе, обишли Горан Весић, заменик градоначелника, и Горан Триван, министар за заштиту животне средине.

Весић је истакао да је трговински ланац „Аман” први, у складу са одлуком Скупштине града, увео папирне кесе.
– Од првог јануара 2020. године у Београду неће бити продаје пластичних кеса. Овај трговински ланац је неколико месеци раније изашао у сусрет нашој одлуци и показао како се понашају одговорне компаније према друштву у коме послују. На овај начин бринемо о нашој будућности и деци која долазе после нас. Довољно је рећи да се једна пластична кеса у природи разграђује око 200 година, па ако узмемо у обзир колико се оне користе у Србији, мислим да треба да будемо свесни злочина који чинимо према природи – рекао је Весић и изнео очекивање да ће овакве кесе заживети и у другим трговинским ланцима.
– Посебно сам задовољан што ће на другој страни папирне кесе стајати знак институције којој ће се донирати динар од сваке кесе, чиме ће се додатно помоћи онима којима је она неопходна – нагласио је Весић.
Он је најавио да ће град, заједно са Министарством за заштиту животне средине и Сталном конференцијом градова и општина, упутити предлог за измене закона који регулише наплату еколошке таксе.
– У последњих годину дана, ниједан загађивач није платио готово ништа када је у питању загађење и то мора да се промени. Они који загађују животну средину то морају да плате зато што се од тога финансира њено очување и ми ћемо тражити да се то питање уреди на другачији начин како би локалне самоуправе тај новац моглe да улажу у очување животне средине – рекао је Весић.
Министар Горан Триван подсетио је да Србија има много разлога да брине о својој животној средини.
– Ово је само један од примера где локална самоуправа и министарство добро сарађују. Наплатом пластичних кеса у првом кораку успели смо да смањимо њихову производњу за 80 одсто, а њихову потрошњу од 60 до 80 одсто. Сада је град добио овлашћење да сам одлучује о проблему пластичних кеса, а добиће их и друге локалне самоуправе. Београд се већ определио јер је увек и био перјаница промена. Чека нас и закон о буци па ће проблем буке из угоститељских објеката бити решен као и у целом свету – истакао је Триван.
Директор „Амана” Немања Петровић напоменуо је да ће се њихово предузеће одазвати позивима који доприносе заштити животне средине. Истакао је да су папирне кесе које се користе у овом ланцу стандардне величине, имају довољну водоотпорност и могу поднети исту тежину као и пластичне кесе, преноси Беоинфо.

Према изјавама челника, град се опредељује да пластичне замени папирним кесама. Али требало би на време видети да ли је ово прави корак. За производњу тоне папира, према проценама стручњака, потребно је посећи бар 17 стабала у такозваном зрелом добу. А да би дрво достигло ту зрелу фазу, мора да прође бар 50 година.

За кесе ће се највероватније користити рециклирани папир, али је питање да ли ипак постоји неко боље решење од тога да се због њих секу и уништавају шуме. Осим тога, постоји одређена роба, попут свеже рибе, која не може да се пакује у папирну амбалажу.


Коментари23
d0ad0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JJ
nisu plasticne kese krive, a ni plastika, nego mi, ljudi.
Decak
Ova mera je samo mali pocetak niza drugih ekoloskih mera koje ce biti uvedene. Vec je uvedena u skoro celoj Evropi. Pozdravljam. I pri sebi, u dzepu, uvek imam moju povecu savijenu kesu sa ruckama (ceger) za neke vece kupovine. Kad idem na pijacu, ponesem i ruksak.
Метузалем
Зашто се од сваког производа од пластичних материјала не одвоји (бар) 1 динар за обнављање шума? Зашто се не покрене акција (као што је некад била) Млади горани? Од сваког купљеног - новог или старог - аутомобила треба одвојити мали износ у исту сврху. Сваки загађивач треба да плаћа за обнављање шума, пречишћавање отпадних вода, емисија штетних гасова из термоелектрана итд. Онај ко баца шут, отпад у потоке и реке мора да буде драстично кажњен а средства да се користе за заштиту околину.
Жала и лапажара
"Од првог јануара 2020. године у Београду неће бити продаје пластичних кеса." Ово је, благо речено, обмањивање јавности (увезено из глобалног "еколошког села"), зато што је већина артикала које купујемо у самопослугама фабрички упаковано у пластику ("PVC", "PE", "PET" итд. амбалажу), само зато што је произвођачима и велетрговцима тако обезбеђен већи профит (маржа), како у погледу дуготрајности прехрамбених артикала, тако и у погледу што ниже цене коштања паковања робе.
Dule Astro
Za to vreme projekat Interceptora stoji i sve otpadne vode iz naših domaćinstava (iz sudopere i wc šolja) se bez ikakve prerade direktno izbacuju u Savu i Dunav. Ukidanje plastičnih kesa je najjeftiniji vid borbe za ekologiju i zdravu sredinu koji Grad i Državu ne košta ni jedan jedini dinar. Konkretna dela bi bila kanalizacija i prerada otpadnih voda, a o brojnim deponijama sa kojih leti đubre da ne pričam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља