среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:45

Светска банка: привредни раст ове године 3,3 одсто

Резултати индустрије разочаравајући, а пољопривредна сезона скромна. – Позитивна кретања на тржишту рада се настављају
Аутор: Ј. Рабреновићсреда, 09.10.2019. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Привредни раст Србије износиће ове године 3,3 одсто, наредне ће се убрзати на 3,9, а 2021. године на четири одсто, процењује Светска банка у новом Редовном економском извештају за регион западног Балкана, под насловом „Растуће неизвесности”.

Стивен Ндегва, шеф канцеларије ове институције у Београду, оценио је да је српска економија здрава и да, уз неколико реформи, средњорочни раст може да буде од пет до седам одсто.

По речима Лазара Шестовића, главног економисте Светске банке за Србију, они процењују нешто нижи привредни раст од првобитно очекиваног услед неповољне ситуације у светској економији. Ризици су велики и он позива државу да води рачуна о фискалној политици и да се направе резерве како би се задржала корист која је направљена фискалном консолидацијом. Сви очекују успоравање светске економије, а наш извоз у Италију је већ опао за десет одсто на годишњем нивоу.

У Немачкој је произведено милион аутомобила мање, што је највећи пад од 2009. године, а главни разлог за то је смањење пласмана аутомобила и машина у Кину, која је њихово највеће тржиште.

– Дефицит текућег рачуна значајно расте. У првој половини ове године он се, изражен у еврима, повећао за 51 одсто у односу на претходну годину. Главни разлог је повећање трговинског дефицита од 16 одсто, док је други разлог трансфер остварене добити страних предузећа. С друге стране, прилив страних директних инвестиција је значајан и више него довољан за финансирање тог дефицита. Девизне резерве Народне банке су сада око 13 милијарди евра и обезбеђују покривеност шестомесечног увоза извозом – рекао је Шестовић.

Уместо досадашњег суфицита, у буџету ће се до краја године појавити благи дефицит. По мишљењу стручњака Светске банке, у условима надолазећих ризика није био неопходан толики раст зарада у јавном сектору, већ би било боље да је пратио номинални раст БДП-а.

Позитивна кретања на тржишту рада се настављају и тренутна стопа незапослености је око десет одсто. У извештају се наводи да су резултати индустрије разочаравајући, јер индустрија има пад од два одсто, а прерађивачка пад од 2,8 одсто. Пољопривредна сезона била је скромна.

У извештају презентованом јуче у Канцеларији Светске банке у Београду наводи се да економска активност на западном Балкану успорава, с обзиром на чињеницу да се наставља силазни тренд инвестиција и извоза, и процењује да ће у 2019. раст у региону износити 3,2 одсто, што је пад у односу на 3,9 процената прошле године.

Иако се за 2020. и 2021. годину предвиђа раст регионалне економије, он ће, како се додаје, остати незнатно испод десетогодишњег максимума, постигнутог 2018. године.

Раст је у 2019. настављен у Северној Македонији након значајног успоравања, констатује Светска банка, уз напомену да се очекује и снажан раст косовске привреде од четири одсто, док већина привреда у региону бележе успоравање у поређењу са претходном годином. Континуирани раст у региону помоћи ће у отварању нових радних места, укључивању већег броја жена на тржиште рада и у решавању изазова емиграције, рекла је Линда ван Гелдер, регионална директорка Светске банке за западни Балкан, наводи се у саопштењу те међународне финансијске институције. Међутим, скупљање економских облака на хоризонту упућује на потребу да доносиоци политика ојачају конкурентност, повећају ефикасност и ефективност јавне потрошње и реше растући фискални дисбаланс, како би надоградили ове успехе и стимулисали одрживи раст, додала је она.

У извештају се предочава да се, упркос економском успоравању, у региону наставља рекордно смањење незапослености.

У поређењу са прошлом годином, до јуна ове године отворено је 150.000 нових радних места у региону. Овај тренд обухвата 43.000 радних места за младе, при чему је скоро половина ових радних места отворена у Албанији. „Чак и са овако позитивним економским кретањима, само 44 одсто радно способног становништва на западном Балкану има посао, а неактивност на тржишту рада и даље је присутна са 48 процената, те су забрињавајуће све веће међурегионалне разлике у резултатима тржишта рада.”

И на Косову и у Босни и Херцеговини неактивност се повећала у 2019, што сугерише да је више људи напустило тржиште рада него што има оних који су пронашли посао.

У контексту све веће неизвесности у региону, извештај позива на брзо унапређење јавне потрошње и конкурентности. Строже контроле фонда зарада, смањење пореских издатака и боље таргетирање социјалних програма могу да резултирају већим јавним улагањима, повећањем једнакости и стварањем фискалних резерви како би се ублажили растући ризици у региону, закључује се у извештају Светске банке.


Коментари2
ba2ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Јовановић
Биће и мање. Проблем је што је домаћа привреда на самрти. Ослањамо се само на страни капитал а њихов профит не остаје у Србији.
hajduk Veljko
3,3%,jako tesko.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља