Мукотрпни ће бити кораци ка миру у Украјини, види се из сваког потеза. Иако је учињен велики помак потписивањем „Штајнмајерове формуле”, влада и украјински председник су суочени с великим потешкоћама. У Кијеву су, уочи и после потписивања овог документа (којим се уређује да привремена аутономија ступа на снагу даном избора, а трајна пошто ОЕБС изда саопштење да су избори били регуларни), десетине хиљада демонстраната протестовале, сматрајући тај чин издајом украјинских интереса. Део украјинске јавности сматра да је намера Володимира Зеленског да одржи локалне изборе у Доњецку капитулација пошто је ова област на југоистоку земље и пре почетка рата тражила аутономију. Они сматрају да би војска и државне институције одмах требало да преузму источну границу, коју сад не контролишу.
Због оштрих критика украјинске опозиције (Петра Порошенка и Јулије Тимошенко) да „формула” иде у корист Русије, пре неколико дана је и немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, који је у време склапања Споразума из Минска био министар спољних послова, демантовао тврдње да споразум има икакве везе са Русима или да је он сам био под утицајем Москве. Штајнмајер је рекао да је једноставно било потребно направити низ малих корака како би заглављени Споразум из Минска добио шансу да почне да се примењује и да је он то, у складу са одредбама споразума, и учинио.
Зеленски је у понедељак наредио да се поједностави режим кретања грађана, возила и транспорт робе преко демаркационе линије са Донбасом. У декрету који је упућен министарствима, а објављен је на сајту украјинског председника, наложено је да се организује пружање медицинске помоћи на контролним пунктовима, обезбеди помоћ при кретању особа с инвалидитетом, санирају путеви до контролних пунктова. Пристајко је прошле недеље најавио и рад на обнављању железничке комуникације.
Али, кораци које је Зеленски предузео на линији разграничења с проруским становништвом не иду по плану, јер припадници десничарских добровољачких одреда спречавају повлачење војске око два града. Почетком октобра договорено повлачење снага у Петровскоју и Золотоју није се догодило 7. октобра и датум је померен. Министар спољних послова Вадим Пристајко је изненада објавио да је планирано повлачење снага у овим градовима у Луганској области отказано због бомбардовања. Раније је Министарство одбране Украјине издало саопштење да је „непријатељ у понедељак 20 минута” пуцао на подручје Золотоја.
Представници Доњецке и Луганске самопроглашене републике тврде да, ако је уопште било гранатирања украјинских положаја, онда су то могли да учине само украјински наоружани екстремисти којима је у интересу продужавање ратног стања.
Вођа „Националног корпуса” и оснивач злогласног добровољачког батаљона „Азов” Андреј Билецки је рекао да ће његови војници остати на положајима у близини Золотоја, чак и у случају повлачења оружаних снага Украјине. Он је у понедељак рекао да су његови људи већ заузели положаје у Золотоју, да су смештени у куће локалних становника и да ће „Азов” заштитити локално становништво које украјинска влада „жели да остави без заштите”.
Тако се понавља ситуација из претходних година, када су паравојне формације уцењивале владу и председника у Кијеву приликом демилитаризације или одлука којима су покушавали да ограниче утицај људи који су се наметнули у ратним условима. Све паравојне формације су још раније, одлуком Петра Порошенка, укључене у састав редовне украјинске армије.
Очигледно је да ће Зеленски, као и његов претходник, морати да се суочи са десничарима и, уколико жели примену мировног плана, мораће са њима и да се обрачуна применом закона.
Зато не чуди нестрпљење владе у Кијеву поводом одржавања састанка „Нормандијске четворке”, коме посредују Немачка и Француска. Пристајко је јуче рекао да се састанак „четворке” одлаже иако су лидери Русије и Украјине предложили његово одржавање, а Француска је предложила и датум. Он је рекао да Руси предлажу нови датум и да за сада од Русије нису чули да је спремна да се састане у овом формату. „Путин би хтео да се настави ситуација у Донбасу, пошто му она одговара. Чини ми се да му одговара и то што потроши једну и по, можда две милијарде како би нас све држао везане за себе, као што то чини у Придњестровљу, Абхазији и Осетији”, рекао је Пристајко и оптужио проруске снаге на истоку да су појачале интензитет гранатирања чиме је прекршено примирје.
С друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков је јуче одговорио да су наводи Пристајка да Русија тражи изговор да не одржи нови састанак „Нормандијске четворке” – неистините. Суштина руског става је у томе да састанак мора бити добро припремљен „како би био ефикасан” и да се рад на припреми одвија на нивоу председничких помоћника који са све четири стране дају предлоге.
