четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
КУЛИНАРСКЕ ПРИЧЕ

Јеловник са сликом пужа

У ресторанима који примењују концепт „споре хране” мора да буде означено време чекања на одређено јело
Аутор: Младен Пршићсреда, 09.10.2019. у 14:59
(Фото Пиксабеј)

За присталице еколошко-гастрономског покрета „Спора храна” (Slow food) и Покрета за очување органске хране, начин исхране, еколошка и друштвена свест и животна средина представљају посебну вредност. Карло Петрини, један од оснивача „Споре хране”, иницијатор је идеолошког манифеста с идејом и вредностима полаганог узимања хране у времену када је све морало ићи брже.

Заговорници „Споре хране”, првобитно окупљени око италијанског културног покрета „Arcigola”, већ 30 година истичу да су јело и пиће важан саставни део сваке културе, а покрет „Спора храна” сам себе представља као некомерцијалну, еко-гастрономску организацију, која је противтежа пракси брзе хране.

Интернационално удружење „Споре хране”, чији је иначе амблем стилизовани пуж, жели да спречи нестанак локалних традиција везаних за начин исхране и да заштити биолошку разноврсност, истичући снажну везу између тањира и земље. Сматра да храна мора да прија, да је квалитетна, да је произведена на чист начин, да не угрожава животну средину и здравље потрошача. Залаже се за чин заједничког обедовања кроз такозване радионице за пробање хране и сматра да би овакав вид дегустације требало применити и у ресторанима, како би гост знао шта га чека.

„Спора храна” није морални противник брзе хране нити рајски сан о здравом свету, већ означава другачији начин послуживања, уживања у јелу и гастрономско-технолошке обраде јела. Овај правац инсистира на стандардима набавке, припреме, спецификације трошкова, величине порције...

Веома је важно да у ресторанима који примењују концепт „споре хране” буде означено време чекања на одређено јело, поред којег у јеловнику стоји ознака пужа.

Чак и за једним истим столом могу се наћи присталице брзе и споре хране: док је први „прогутао” свој оброк, други ужива у сваком залогају, тражећи још по неки скривени укус и мишљење душе о ономе што уноси у себе. Нажалост, пракса „споре хране” све је ређа у домаћинствима: у многим, нарочито у градским срединама, храна наших мајки и бака полако али сигурно измиче породичном ручку, окупљању око стола и јелима која се лагано крчкају.

Задовољства стола припадају свим временима и свим узрастима, рекао је прослављени француски гастроном Бриле Саварен, а енглески писац и песник Џорџ Мередит је записао: „Љубљење не траје, кување траје.”

Човекова потреба за нечим што ће га нахранити навела га је да испроба сваку биљку и животињу на планети – од мрава до кита, од тартуфа до маниоке. Глад и хедонизам направили су од човека „цивилизовану животињу” која једина кува.

Прича о гастрономији на неки начин је и прича о развоју људске врсте, од открића ватре и првог посуђа па до савремене технологије обраде намирница и од римских гозби и строге ритуалне јапанске вечере, па до данашњих „оброка с ногу”.

Свака култура је дала свој допринос гастрономском знању као уметности, науци и вештини која не познаје националне границе и кулинарска ограничења.

Почетак „брзог начина исхране” везан је за сасвим практичне разлоге, када је 1902. у САД, у Филаделфији, отворен први експрес-ресторан, то заправо ресторан брзе хране, а затим 1916. и први из ланца ресторана Ричарда и Мориса Мекдоналда, који је 1939. прерастао у право царство хамбургера.


Коментари2
f7b39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Slobodan Devic
E pa da "zacinim" i ja malo. Nisam bas siguran da se pokret spore hrane odnosi i na vreme spremanja iste, vec iskljucivo na vreme konzumiranja. Oni koji se bave restoranskim poslom znaju jako dobro da postoji puno trikova kako da se ubrza priprema jela, sto ne mora da znaci da su ista loseg kvaliteta. Da kao primer samo nabacim neke srpske porodice koje i dalje slavu slave tri dana. Nema sanse da ce ruska salata da se pravi sve iz pocetka svaki dan. Sto se pak kuvanja hrane tice, mislim da je to jedna od najgorih civilizacijskih tekovina. Procesom kuvanja se ne samo unistavaju korisne, vec moze doci i do stvaranja (po nas organizam) veoma stetnih materija. Dok konzumiranje nekuvanog voca i vecine povrca ne bi predstavljao problem, pitanje je sta raditi sa mesom? Neke vrste se mogu usoljavati i susiti (slanina, prsuta, riba, ...) sto bi mozda bilo dovoljno. Ali avaj, kao sto autor teksta sugerise hedonizam koji je iskljucivo proizvod nase "superiorne" inteligencije je krivac ...
Sandra
Sto se kuvanja hrane tice tu niste u pravu jer to nije civilizacijska tekovina vec je nastanak ljudske civilizacije jednim delom posledica kuvanja hrane. Naime sa otkricem vatre i kuvanjem hrane pracovek je iz hrane dobijao mnogo vise hranljivih materija nego iz sirove hrane sto je dovelo naglog razvoja mozga i nastanka danasnjeg coveka.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља