петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Судар цивилизација

среда, 09.10.2019. у 13:17
(Драган Стојановић)

Сједињене Америчке Државе деценијама, од 1. октобра 1949. године, кад је основана Народна Република Кина, која је управо навршила седамдесет година постојања, оптужују најмногољуднију нацију на свету због њеног једнопартијског система. То чине до дана данашњег, уз нове прозивке – од неслагања око климатских промена, Северне Кореје, пута свиле, трговинског, па до својеврсног дигиталног сукоба. Узроци све учесталијих вашингтонских атака према све моћнијем супарнику на светској сцени нису само дневнополитички, идеолошки и економски, већ и нешто што представља непремостив јаз – судар две бескрајно удаљене цивилизације, боље рећи судар светова.

У политичко-економским лавиринтима који из године у годину отварају нове коридоре, Вашингтону је, ипак, све теже да објасни својим грађанима како то да проказана једнопартијска држава као што је означена Народна Република Кина, у свом незадрживом економском и војном расту преузима примат у светским пословима. Понеки циник би можда могао да предложи да и САД постану једнопартијска држава не би ли се супротставила нарастајућем џину са Далеког Истока. То би било лако изводљиво, с обзиром на то да већ више деценија имају двопартијски систем са забетонираном политиком супремације над свим и свачим, у којем се та два табора не разликују (осим у персоналним променама) оснивањем, рецимо републиканско-демократске коалиције, уместо што се међусобно оптужују, нарочито пред предстојеће председничке изборе, не би ли се одупрли све успешнијем моделу који спроводи Народна Република Кина.

Западна страна, међутим, никако да схвати и прихвати – ту предњаче Сједињене Америчке Државе као најмлађи члан ове групације основане пре непуна два и по века, 1776. године – да наспрам себе имају земљу са више од пет хиљада година цивилизације, која се ослања на свог највећег мудраца Конфуција (рођен 28. септембра 551. пре нове ере, у бесмртне висине отишао са навршене 73 године). Из хиљада његових изрека које ће важити док је света и века, овом приликом ваља цитирати само једну: „Није битно колико се споро крећеш све док не стајеш.” Његових око милијарду и четири стотине хиљада сународника то следи и стигли су где су стигли, а тек ће стићи. Па ко од садашњих и будућих светских главара то на време схвати и прихвати, биће боље и за њих, али и за цивилизацију коју би требало да представљају.

Борислав Комад,
Земун


Коментари5
42a36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba car
Pitanje je da li su civilizacija i kultura identični pojmovi. Možda je to sudar kulture (Kina) i "civilizacije" (USA). Civilizacija se može zasnivati i na obožavanju novca. Termin "civilizacija" koji se uglavnom podrazumeva su uveli kolonijalisti koji su druge narode "civilizovali" toliko da su svi želeli da ih se oslobode.
Бранислав Станојловић
Бесмислен наслов! Ту је само ЈЕДНА цивилизација. Јуче рођени колонијалци нису цивилизовани, немају ни историју ни културу, завиде онима који их имају и из комплекса мање вредности мрзе их.
Бранислав Станојловић
Исто као што римска "црква" мрзи Православље.
Препоручујем 9
Леон Давидович
Лако је било Америци када је у Другом светском рату увелико повећала своју економску моћ док су многи други били разпрени, а након рата приграбила бројне повластице у међународним економским односима. То се последњих година све више топи, а Кина заузима све моћнији положај. Иначе Кина никада није била једнопартијска држава, макар симболично имала је увек и неколико малих партија.Кина своје успехе постиже великим радом и добром организациом друштва.
dusan
Divim se NR Kini kako se ubrzano industrijski razvija uprkos svon komunistickom uredjenju Da ih Sloba i Mira nisu "zapatili", kod nas u Srbiji ne bi imali gde da se obucemo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља