недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
КАКАВ НАМ ЈЕ САЈАМ КЊИГА ПОТРЕБАН

Смањити прегрејани вашарски елемент

Последњих година фигуру писца потиснула је најпре фигура продавца као најдоминантнијег лица Сајма књига, да би пре две-три године и она пала у други план пред фигурама селебрити стварности
Аутор: Гојко Божовићсреда, 09.10.2019. у 17:00
Сајам књига треба да се позиционира као кључни регионални сајам за простор између Беча и Истанбула (Фото: А. Васиљевић)
Гојко Божовић (Фото: Селман Тртовац)

Одговор на питање које се све чешће поставља: „Какав нам је Сајам књига потребан” прилично је једноставан. Али ако је одговор једноставан, пут до таквог сајма није лак, што не значи да треба одустати или се приклонити трендовима. Сајам има важне ресурсе, има одличне епизоде у својој историји, има навике публике које треба охрабрити, има искусне професионалце у својој организацији. Не треба заборавити ни да су ту издавачи које су околности тржишне борбе и избрани програмски циљеви учинили отпорним на најразличитије изазове.

Потребан нам је, дакле, Сајам књига који ће бити у интересу свих, који ће подстицати и укључивати, који ће показивати  разноврсност стваралачке и издавачке сцене. Неопходан нам је Сајам књига који ће поново бити место велике промоције савремене српске књижевности и место сусрета са другим културама, а не само прост збир продајних тезги. Потребан нам је сајам који ће поново бити место на коме ће заинтересовани читаоци различитих очекивања, укуса и погледа на литературу и на свет моћи да виде, на једном месту, све значајне књиге које се, код различитих издавача и у различитим жанровима, објаве на српском језику у току једне године, па макар због тога звезде јавне сцене изгубиле једну тачку властите промоције.

Београдски сајам књига у годинама и деценијама свог постојања био је, између осталог, и највећи домаћи фестивал књижевности. Важан део свог утицаја и привлачности Сајам књига стекао је управо из тог разлога. Последњих година фигуру писца потиснула је најпре фигура продавца као најдоминантније лице сајма, да би пре две-три године и та фигура пала у други план пред фигурама селебрити стварности. Те промене фигура указују на промене у самој природи Сајма књига. Изгубио је програмску и излагачку димензију, опстаје још у одређеној мери продајна димензија, а све више добија на селебрити димензији која нема никакве везе са књигама. Отуда су писци данас на Сајму књига невидљиви, а понекад изгледа и непотребни, књижевни догађаји су рутински и непосећени, без праве промотивне снаге, док је сајам изгубио и медијски утицај као годинама најбоља платформа за промоцију књига. Укратко, вашар је већ свуда око нас, па би утолико пре било потребно да се смањи тај прегрејани вашарски елемент у корист књига које имају све мањи јавни простор.

Издавачи о сајму
У серији написа „Какав нам је сајам књига потребан”, која почиње данас у нашем листу, српски издавачи говоре о томе шта замерају нашој највећој манифестацији посвећеној књизи, дају предлоге и сугестије како да она, не занемарујући ново време и промене које оно доноси, ипак остане првенствено окренута књизи, читаоцима и писцима.

Београдски сајам књига мора најпре да обнови програмску и излагачку димензију. То би повећало посећеност, учинило би га модернијим и прегледнијим, истовремено одличним местом за публику и још бољом пословном приликом него што је сада. Тако би и продаја на несумњиво била боља. Нипошто није добро сводити Сајам књига на само један укус, једну боју, један садржај, један жанр. Тако ће се само сужавати јавни интерес и мењати тип публике која га посећује. Неопходно је да писци поново буду заштитно лице сајма, јер већ ионако постоји мноштво медија и догађаја који припадају селебрити стварности. Сајам књига треба да се позиционира као кључни регионални сајам за простор између Беча и Истанбула, јер ће тако постати привлачан у много већој мери него што је сада и за стране издаваче, литерарне агенције, стране медије, напокон за стране писце. И, наравно, мењају се околности, мењају се и читаоци, па је потребно да сајам прати, изражава и наслућује нове медије и технологије. Издаваштво је један од послова који су се највише мењали у протеклих четврт века. А те промене нису завршене, оне су пред нама и нема разлога да их игноришемо.

Главни уредник издавачке куће „Архипелаг”


Коментари2
cfe0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Odlican tekst ! Otkrivam i prethodne clanke u rubrici "Kakav nam je sajam knjiga potreban"(Hamovic, Babic) ; pozdrav i Gojku i njima. Hvala im na brizi da sacuvaju KNJIGU i sve oko knjige. I na trudu da oplemene mesto gde se jedanput godisnje srecu i druze svi koji cene REC.
Дека
Садашњи сајам је одлично организован. Његова највећа слабост су издавачи који су запоставили савремену спску књижевност писану азбуком.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља