четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:18
РАДЕ ШЕРБЕЏИЈА О НОВОЈ ПРЕДСТАВИ

Кад си радио са Жиком и Маком, шта је онда Холивуд

Раде Шербеџија се, после 27 година, враћа пред београдску позоришну публику вечерас у представи „Ко се боји Вирџиније Вулф” у БДП Из представе “Ко се боји Вирџиније Вулф”
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 09.10.2019. у 19:00
(Фото: Дарја Штравс Тису)

„Ко се боји Вирџиније Вулф” је свевремен комад. На тачан и бриљантан начин говори о основним стварима које се дешавају између мушкарца и жене, о љубави, уз помало свађе, понекад и мржње, каже глумац Раде Шербеџија који се улогом Џорџа у драми „Ко се боји Вирџиније Вулф?” Едварда Олбија, у режији Ленке Удовички, после 27 година паузе враћа на позоришну сцену Београда. Београдска премијера драме „Ко се боји Вирџиније Вулф” је вечерас од 20 сати на сцени Београдског драмског позоришта. Уочи саме премијере велика сцена ове театарске куће званично ће добити име „Оливера и Раде Марковић”.

Представа „Ко се боји Вирџиније Вулф?” урађенa је у копродукцији са позориштем Улисис са Бриона где је премијера овог дела изведена 29. јула на тврђави Минор. Драматург је Жељка Удовичић Плештина, костимограф Бјанка Аџић Урсулов, композитори Најџел Озборн и Давор Роко, кореограф Матија Ферлин, сценограф Стефано Катунар. Лик Олбијевог Џорџа Шербеџија је тумачио у БДП-у давне 1991. године у култној поставци Душана Јовановића.

Онако како је својевремено уживао играјући ову Олбијеву драму са Мирјаном Карановић у улози Марте, сада, како каже Шербеџија, ужива да игра уз Катарину Бистровић Дарваш, глумицу Загребачког казалишта младих. Млађи брачни пар у представи „Ко се боји Вирџиније Вулф?” играју у алтернацији Милан Марић, Љубомир Булајић и Мартин Грђан делећи лик Ника, док ће се Ромина Тонковић и Ника Иванчић смењивати у лику Хани.

– Увек сам највише волео праву интеракцију између глумаца. Да не замере редитељи, али мени је у театру најважнији тај партнерски однос. Као некада у „Ослобођењу Скопља” или „Карамазовима”, уз мог пријатеља Миодрага Кривокапића Брика – рекао је Шербеџија уз напомену да је јако волео да игра у Београдском драмском позоришту и додао:

– Сваки театар је посебан. То је неки инстинкт. Као да речи глумаца који су некада играли остају у том простору. Као да сам слушао Радета и Оливеру Марковић, Љубу Тадића, Пепија Лаковића… Свака сцена има неку своју енергију. Битна је енергија и акција коју сада води нови директор БДП-а Југ Радивојевић, који је дошао на идеју да радимо копродукцију која је важна и због Улисис театра, који је од почетка отворен за сарадњу и доводи глумце из различитих средина. Код нас је Небојша Глоговац направио божанствене улоге. То даје праву енергију и зато публика то воли.

Упитан зашто се догодила толика пауза када је реч о његовом дружењу са београдском позоришном публиком, Шербеџија је казао да се театру посвећује само на Брионима током лета, јер се иначе бави филмом.

– Има ту и других разлога. Уморио сам се од театра, не могу замислити да излазим на сцену свако вече – рекао је Шербеџија, духовито додајући да преферира кафану, односно да је одрадио своје у театру.

Што се тиче утисака из Холивуда, Шербеџија је навео да је много тога снимао, али и да то искуство не сматра претерано великим успехом.

– Кад си једном радио са Живојином Павловићем и Душаном Макавејевим, шта је онда Холивуд? Наравно, имао сам среће да сарађујем са ауторима као што су Стенли Кјубрик, Клинт Иствуд, Гај Ричи, Франческо Роси, али Жика и Мак, то је за мене био врхунац – казао је Шербеџија.

Улисис театар познат је по томе што у амбијенту Бриона углавном ради велике комаде, али је по речима редитељке Ленке Удовички дело „Ко се боји Вирџиније Вулф” изузетак јер се дешава у једној соби, са четири лица.

– Било је ризично, али Олби је показао своју снагу, исто као и глумачка екипа, па је то профункционисало. Мислим да ће одлично бити и овде. Драго ми је што се тај комад враћа у БДП, где је игран када је управница била Борка Павићевић – навела је Ленка Удовички која је, како тврди, била у дилеми да ли да временски измести радњу, али се ипак одлучила за крај педесетих година 20. века, када је драма и написана.

– То је време после Другог светског рата када је кренуо прогрес у Америци и он проблематизује статус породице, шта је успешан мушкарац, шта је успешна жена, цела та маркетиншка машинерија продаје америчког сна. Насупрот томе у драми су два брачна пара са свим својим рањивостима, проблемима, унутрашњим конфликтима, неуспесима. Мислим да је тај моменат битан. Дошло је до еманципације жена док су мушкарци били на фронту. Онда долазе педесете, мушкарци су се вратили и жене поново морају у кућу. Оне се и образују, али су опет стиснуте, да буду украс, да гаје фамилију, да се посвете успеху мужа. Није све то данас тако, али није ни толико далеко – приметила је Ленка Удовички.

Комад „Ко се боји Вирџиније Вулф” биће игран у БДП-у у блоковима. Прва реприза је сутра увече, а најављена су и три извођења крајем новембра.


Коментари2
26edb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša Stojčić
Može, zato što je Živojin Pavlović režiser i pisac vrhunskog dometa
iva
Kako moze tako nesto da izjavi, kad je radio sa Kjubrikom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља