уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Багерисање Марине Абрамовић

Они који покушавају да једну од највећих светских уметница са собом увуку у политичку каљугу, увериће се да ће морати да роне још дубље, испипавајући где је дно. Приликом тих смешних покрета, Марина их неће држати за руку
Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 07.10.2019. у 19:00

Ко год од 99,9 одсто Срба, а толико је њих који не разумеју уметничку величину Марине Абрамовић, то покуша да објасни без муцања, а да при том не држи шипак иза леђа, нема чега да се стиди. И моја маленкост се у њене перформансе разуме као у узбекистански пилав, али због тога нисам посумњао да имам проблем с два унутрашња органа: малим и великим мозгом. Тeк када посетим изложбу видећу да ли ћу бити импресиониран или ћу осетити како ми расту уши. Прогнозирао сам, међутим, следећи феномен и зато ми дозволите да тријумфујем. Предложио сам да посматрамо лицемерни Београд наредних месеци, како одлази на Марининине сеансе и враћа се с њих. Она ће учинити све, рекох, да свако ко уђе у Музеј покаже своје право лице, ма коју маску носио. Покушавајући да прочисти себе, прочистиће све око себе. То је била њена идеја.

И тако и би! А изложба „Чистач” у Музеју савремене уметности тек је почела. Колико ћемо лелекања још слушати до јануара, докле њена маратонска ретроспектива перформанса треба да потраје.

Ко год је последњих дана покушао да једну од највећих светских уметница са собом увуче у политичку каљугу уверио се да ће морати да рони још дубље, испипавајући где је дно, али да их приликом тих смешних покрета Марина неће држати за руку. Те појединце гледаће с површине.

Није проблем у томе што карикатуристи Душан Петричић и Предраг Кораксић Коракс њену уметност сматрају кичем, празнином која зјапи или, да поједноставим, млаћењем празне сламе. Овде је реч о њиховој идеолошкој острашћености, јер не схватају да тиме што је проглашавају за Вучићевог бота кандидују себе за дублере племенитих животиња које је некада Марина хипнотисала. Наиме, на једном од перформанса, гледала је у магарце, па ко дуже издржи. Шта, без сумње, велики карикатуристи не разумеју? Марина Абрамовић је глобални суперстар и толико уважавана и славна, попут Новака Ђоковића у свету спорта, да је уверење да би њоме могао да манипулише председник Србије и евентуално јој, уместо органске хране, у тањир стави сендвич, и Владимира Ђукановића Ђуку, као десерт, једнако веровању Палме да ће заиста довести Бетовена у Јагодину. Само да се Лудвиг Ван ослободи неколико тезги из бечких дискотека. Било би духовитије да су се кладили ко ће бити у већој кондицији, Марина или Вучић, док седе за столом и гледају једно друго у очи. А онда, ко први спусти поглед бежи на Тибет.

Драган Стојановић

Значи ли то да јавно багерисање Марине Абрамовић, како би то концептуално формулисао Веља Илић, подразумева да сваки великан у Срба не сме да крочи овамо док је Вучић на власти? Истина је да је држава делом финансирала њену монументалну изложбу, као и да је у Београд позвала Ана Брнабић, али по тој карикатуралној логици уметнички директори чувеног њујоршког Музеја модерне уметности, Бијенала у Венецији и највећих светских галерија, где је Марина излагала, истичу кандидатуру за чланове главног одбора СНС-а или кустосе путујућег напредњачког циркуса.

Мудри професор Ратко Божовић је, иако оштри критичар власти, рационално објаснио како му се у свеопштем лудилу – мислио је човек на ово наше, аутентично – Марина чини као једина нормална жена. Чак и кад хорски заурла с више хиљада својих обожавалаца.

Разумем зашто је Иван Тасовац разобличио колективни транс квазиморалне резигнираности. Пре уласка у Дачићеву владу, Вучић је тада био ППВ, Тасовац је изгледао као као да је ставио прст у покварени штекер, а онда отишао да фенира косу у кади препуној воде, у коју је сипао и литар антифриза. Али, његова екстраваганција била је само спољашња манифестација бунтовног, трофазног генија, који је препородио Београдску филхармонију. Док није постао министар културе био је једна од икона самозване грађанске елите, човек који је учинио немогуће: да нацији, чије ћерке сањају да проживе живот с дигитроном Наташе Беквалац, продаје, као алву, Вивалдија и Штрауса. Када је пре петнаестак година преузео директорску фотељу Београдске филхармоније затекао је 39 меланхоличних и аутистичних годишњих претплатника. Ваљда су се људи склањали од кише.

Хајде, замислите сада земљу у којој виолинисте и виолончелисте на отвореном слуша више Срба и осталих припадника етничких заједница, него Звезду и Партизан заједно? Шта је то него подвиг сличан одвикавању Срба од страха од промаје. Али, чим је постао министар, поставши за власт исто што и Страдивари за Кремону, пролази кроз топлог зеца од исте оне елите која га је до тада уздизала. Што га, примећујем, толико секира да је постао промотер антидизајна: изгледа као будиста из Студенице, али изузетно инспирисан да оштро полемише с некадашњим друговима из другосрбијанске уметничке школе.

Ако је Маринин постулат да уметник мора осетити бол, усамљеност и опробати своје лимите, како би изашао из зоне удобности, ипак не верујем да ће се Тасовац замонашити. Комфор је, дакле, непријатељ уметности, а Марина производи бол у уметничким галеријама како би посетиоце ослободила од страха и унутрашњих немира. Док они посматрају њену патњу, ослобађају се своје! Ако се умори од уметности и прочисти или, што би рекли клинци, врати на фабричко подешавање, Марина Абрамовић може постати сјајан психотерапеут. Можда је то прави разлог зашто се, после више од четири деценије, вратила кући!


Коментари33
cb6eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prekobarac
Prvo i najbitnije postovanom komentatoru ili mozda kriticaru moderne umetnosti (ako takva persona danas uopste i postoji) postavio bih jedno vrlo prosto pitanje: Koja je vasa definicija umetnosti !? To je vrlo vazno jer bez socijalno sveopste prihvacene definicije umetnosti bilo kakav kriticni komentar o istoj je potpuno nevazeci i kao takav trebalo bi da bude drustveno odbacen. Esteticko ocenjivanje bilo kakvog umetnickog dela je neophodno i mora da je takodje drustveno dostupno i prihvatljivo.
Berislavci
Cenjeni sociolog kulture prof. dr. Ratko Bozovic po svom ubedjenju uvazava performanse M. Abramovic, dok slavni Dado Duric,ne mnogo impresioniran njenom umetnoscu, kaze da Marina "predugo razgovara sa magarcem"! Dakle, ovo su umereni sudovi o predmetu diskusije. Medjutim, sto se tice onih koji, s jedne strange,velicaju performanse M.A., i onih koji ih,s druge strane, kude, pokazuju koliko nisu razumeli Marininu umetnost. Marina ponire u tajne ljudskog duha i istrazuje neistrazene sfere (Sokrat).
zeljko
Наш народ је одавно рекао ''Лако је бити другачији, буди бољи!''. Дотична је само другачија!
tja
Da je autor hteo da napise ozbiljan clanak kako i koliko je Marina Abramovic slavna u svetu i kojom se ona "umetnoscu" bavi onda bi otisao na internet i nasao sve clanke u kojima se pominje Marina i njena umetnost. On to nije ucinio a iz njegovog apologetskog teksta o Marini nije tesko naslutiti i zasto. U svetskoj stampi nigde necete naci da je ona slavna umetnica niti da je umetnica. Ona je najcesce anti-umetnica, okultist, vracara, zabavljac, osoba koja vise izaziva sazaljenje nego zabavu.
Miloš
U pravu je, G. Apostolovski. Ni ja se kao većina Srba ne razumem u njenu umetnosti, bez obzira na naše socijalne i političke poglede. Za mene je to kič. Dok sa druge strane, činjenica je da imamo umetnika svetskog renomea, ali to više govori o svetu kao takvom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља