уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Делез: „Макси” није продат компанији из Турске

Белгијски трговац демантује најновије спекулације са друштвених мрежа да је највећи малопродајни ланац у Србији променио власника
Аутор: Јелица Антељ - Ивана Албуновићнедеља, 06.10.2019. у 12:37
(Фото Д. Јевремовић)

Компанија „Делез Србија” је демантовала информацију објављену на друштвеним мрежама да је ланац супермаркета „Макси”, у власништву овог белгијског трговца, продат једној турској компанији.

Уочи посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и делегације привредника из прехрамбене, текстилне, дрвне и ауто-индустрије, на „Твитеру” се проширила вест да је договор „Делеза” и неименоване турске компаније о преузимању највећег малопродајног ланца у Србији наводно већ постигнут, као и да та пословна трансакција тек треба да буде објављена. Међутим, како у „Делезу Србија” кажу за „Политику”, ова информација о продаји „није истинита”.

– Компанија је део међународног ланца „Ахолд Делез” и као највећи трговински ланац у земљи послује одговорно и транспарентно – наводе у тој компанији и истичу да са више од 12.500 запослених и 430 продавница у Србији континуирано настављају да улазе у процесе производње и ширење малопродајне мреже.

Није први пут у последњих неколико година да се спекулише о продаји „Максија”. Тако је 2016. године на сличан начин „процурела” информација да Мирослав Мишковић планира повратак у малопродају управо куповином овог ланца (који је продао „Делезу” за 932,5 милиона евра), али да би сада та трансакција била знатно мања. И ове незваничне информације „Делез” је категорички демантовао.

Ипак, јасно је да би малопродаја у Србији у наредном периоду могла да очекује веће промене, посебно после доласка „Лидла” на домаће тржиште. Познаваоци истичу да су аквизиције и нове инвестиције сасвим извесне када коначно буде решено питање „Агрокора” на западном Балкану.

Посебно у Србији, јер „Агрокор” овде има доминантне компаније. Као следећи велики играч који би могао да дође на тржиште већ дуго се помиње „Шпар”. Усред кризе са „Агрокором” та компанија је још прошле године помињана као озбиљан кандидат за куповину „Меркатор С”, у чијем саставу послују „Идеа” и „Рода”, али то никада није потврђено.

Међутим, недавно је „Шпар интернешенел” најавио продорнији улазак на тржиште Косова кроз оснивање конзорцијума партнера у велепродаји, а медији у Србији су пренели да је у плану да у наредних пет година отвори 35 продавница.

Последњи пресек тржишта малопродаје Србије рађен је прошле године. Секторска анализа Антимонополске комисије ( за период 2014–2016), показала је 10 највећих трговинских ланаца који учествују са 55 одсто у укупном промету у малопродаји, док сви остали учесници појединачно имају мање од један одсто тржишног учешћа.

Према нивоу прихода, највеће учешће имали су „Делез” са 21 одсто и „Меркатор С” са 16 одсто. Преосталих осам великих ланаца појединачно су држали мање од 3,5 одсто тржишта. На скупу је констатовано да се може очекивати долазак нових играча, али и да је потребно решити бројне изазове на тржишту. Међутим, још не постоје подаци о делу тржишта који је у међувремену заузео „Лидл”, отворивши до сада више од 30 продавница.

Представници комисије констатовали су да је анализа показала како грађани тешко мењају навике у куповини и најчешће се снабдевају у мањим објектима. На годишњем нивоу у малопродаји просечно потроше око 60.000 динара. Просечна куповина на нивоу Србије износи свега нешто више од 450 динара, док је у Београду за четвртину виша и износи око 600 динара.


Коментари2
12db2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Nikolić
Gde ima dima ... slab promet, pregaženi od strane Lidla, osiromašena ponuda proizvoda a cene više, nezadovoljni i neljubazni zaposleni, iz menadžmenta otišao svako k'o je valjao, ucene i pritisci na proizvođače, ... ko bi to želeo da kupi?
феликс1956
Све гарнитуре власти после 5. октобра 2000. год. стихијски су препуштале тржиште Србије страним компанијама. При томе је занемарена политика заштите интереса и Србије, као државе, интереса народа а, тиме, и интереса појединца. Компанијама из бивше заједничке државе допуштено је да овде развију посао, купују постојеће домаће фирме, шире тржиште. А при томе се ћутке прелазило преко тврдог одбијања власти у, бившим, "братским републикама" да отворе своје тржиште за српске компаније.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља