среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:32

Ветропаркови су ветар у леђа странцима

петак, 04.10.2019. у 12:11
(Фото Анђелко Васиљевић)

У тексту „МК Финтел винд отворио ветроелектрану ’Кошава’”, објављеном у„Политици” 25. септембра, говори се о пуштању у рад ветропарка „Кошава 1”, инсталисане снаге 69 мегавата, вредности 118 милиона евра, која може да производи струју за 45.000 домаћинстава. Сада је у погону 400 мегавата из енергије ветра, као и 500 мегавата из других обновљивих извора, а планирају се ветропаркови код Сомбора снаге 600 мегавата, што је доказ да разумемо шта се дешава у свету у борби против климатских промена.

Похвално је разумевање за свет, али је неразумно што су наше термоелектране без одсумпоравања и са неуређеним депонијама пепела.

Градимо ветропаркове снаге хиљаду мегавата вредности две милијарде евра, који ће радити 2.500 сати годишње и производити 2.500.000 мегават-сати струје само кад дува ветар, а нисмо завршили ТЕ ТО Колубара Б, електро-снаге 2x350 мегавата и топлотне снаге 2 x380 мегавата, која би, радећи 6.000 сати годишње, производила 4.000.000 мегават сати струје и грејала добар део Београда.

Захтеве из ЕУ да 27 одсто струје буде из обновљивих извора испуњава наша постојећа производња термоелектрана од 4.000 мегавата и хидроелектрана од 3.000 мегавата, али нама недостаје поуздана производња струје, а за то је најповољнија ТЕ ТО Колубара Б, која се може завршити за 1,2 милијарде евра. Од обновљивих извора требало је градити електране на ветар, сунце и биомасу, које би се допуњавале. Од енергије ветра и сунца користи имају странци који граде електране и наплаћују производњу кад је има, тј. кад ветар дува и сунце греје. Кад тога нема, онда су струја и грејање наш проблем, па их увозимо.

Треба организовати градњу наших енергана, јер имамо и земљу и људе. За енергану електро-снаге 12 мегавата и топлотне снаге 15 мегавата, која би радила 4.000 сати годишње, потребно је 200.000 тона биомасе, произведене на 4.000 хектара, што је посао за 400 радника. Да ли ћемо се бавити оваквим пословима и рачуницама, или ћемо чекати да нам странци продају наш ветар и наше сунце, остаје наш проблем. Држава располаже са 200.000 хектара који се нерационално користе, а има и доста необрађеног приватног земљишта. Да ли ћемо искористити необрађено земљиште и упослити незапослене раднике и организовати корисне послове, или ћемо пустити да расте коров, а радници да одлазе са земље, наш је проблем.

Прекопани површински копови и депоније пепела покривају 10.000 хектара који су еколошки проблем, али се не уређују и од њих треба почети производњу обновљиве енергије.

Миољуб Станковић, 

дипл. маш. инж,


Коментари9
ba6c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Храбрости, храбрости....
Оће ли неко да стисне три петље и каже колико ће стотина динара да кошта такав kWh. И да ли ће радити три недеље или три месеца годишње. То има сврхе само на удаљеним, усамљеним острвима. Све остало је шарена лажа.
Mile Ć.
Nisam imao dovoljno karaktera da ljucki završim priču. Dakle, cifre su neumoljive i one govore da područja u Holandiji na kojima se ne planira gradnja vetrenjača jer, po njihovim standardima, nemaju dovoljno vetra,vetrovitija su od lokacija u Srbiji sa najviše vetra kao što je Vrška Čuka ili Južni Banat. Šta je to briga Nemce ili Holanđane, oni hoće da prodaju svoju vetrenjaču pa neka je mi kasnije vrtimo dizel motorima!
миран
Браво али како када смо већ окупирана земља јер ово што имамо је само имитација Слободе!
Ismail
Tih prekopanih 10.000 hektara površinskih kopova i deponije pepela su za Srbiju nepremostiv ekološki problem i čuveni srpski ekološki stručnjaci se uopšte ne oglašavaju. Na žalost strani tajkuni su ih vrlo lako, na čudan način, angažovali da dižu graju oko hidroelektrana na malim vodotokovima, iako su napr. samo u Austriji izgradili preko 1.600 megavata na malim vodotokovima. Iako je ekološka šteta od prekopanih površinskih kopova gigantska, to srpske ekološke stručnjake ne interesuje.
Леон Давидович
Male hidroelektrane ne bi bile nikakav ekološki problem kada bi minimalni vodotok iz perioda suša stalno proticao. Ali eksploatatori hoće da iskoriste i poslednju kap vode i tako korita u delovima ostanu suva.
Препоручујем 15
Draskone
Dobar tekst. Sektor rudarstva i energetike u našoj zemlji je olako predat strancima za profit ili ti rentu od nekoliko procenata. Strani ulagači imaju višesrtuko veću korist nego naša zemlja. O tome se mudro ćuti pod izgovorom da mi za to nemamo para. Mislim da su rudarskoenergetske koncesije gore nego one za vreme Kraljevine Jugoslavije. Zabluda je da alternativni izvori (promenljive snage) mogu u potpunosti da zamene izvore konstantne snage, a to su trenutno nuklearke, termo i hidro elektrane.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља