четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.10.2019. у 21:30 Ана Вуковић

Прошла опасност од амброзије

Сузбијање овог корова мора да почне већ од априла. – Хемијска метода је само корективна, најефикаснији начин уништавања је кошење
Крајем августа забележена је највећа дневна вредност полена амброзије од када постоје мерења – од готово 1.000 зрна по метру кубном ваздуха, а граница је око 60 (Фото Л. Ковачевић Јовановић)

Обришите сузе, доста сте плакали – опасност од амброзије за ову годину је прошла, кажу резултати мерења Агенције за заштиту животне средине који показују да је вредност овог алергена само по неколико зрна полена дневно по метру кубном ваздуха. За недељу дана било их је једва тридесет.

Али, то не значи да можемо да се уљуљкамо и заборавимо на овај опаки коров који великом броју грађана у току летњих месеци у потпуности загорчава живот. Баш сад требало би размишљати о томе како се против амброзије борити оштрије, упозорава Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.

– Требало би направити стратегију уништавања ове биљке које мора да почне већ од априла. Сада смо у периоду године када се креирају буџети и ту не сме да се поставља питање о сузбијању амброзије већ морају да се ураде финансијске конструкције за решавање овог проблема од априла до јула кроз различите акције. Ако се то добро уради, ефекти би могли да се виде тек за три године, а ако пропустимо тиме да се позабавимо, идуће године нас чекају још катастрофалнији резултати – наглашава Митровићева подсећајући да је крајем августа забележена највећа дневна вредност полена амброзије од када постоје мерења – од готово 1.000 зрна по метру кубном ваздуха, а граница је око 60.

Овај коров се, додаје она, мора упорно сузбијати и то не само локално, него и много шире, на државном нивоу. Јер чак и да смо у Београду успели да уништимо сваку биљку, што је немогуће, ако суседна места не реше тај проблем, до нас ће летети зрна са њихових поља и опет ће стварати невоље.

Недавно, због тога што још није почео да се примењује њихов закон о борби против амброзије, протестовали су Румуни. Исти проблем постоји и у многим другим деловима Европе, али оно што, нажалост, нас издваја, јесте што су други њега свесни, а код нас се све то „трпа под тепих”.

– Постоји уредба Министарства пољопривреде у којој се наводи да је сваки власник дужан да сузбија амброзију на свом поседу. То значи да морају да се спроводе агротехничке мере попут заоравања стрњишта, дубоко преоравање земље, сађење култура попут луцерке које спречавају развијање корова... До проблема долази када се не зна ко је власник парцеле, а чак и када се власништво утврди недостају оштре реакције локалних инспекцијских служби – упозорава Митровићева и наглашава да оне морају деловати брзо и да казнена политика мора да буде оштрија.

Када би се, рецимо, уништило приватно поље под амброзијом а затим се несавесном власнику за то испоставио рачун, уз казну због неодговорног понашања, многи би догодине, одлучили да им је јефтиније да овај коров униште сами. Нажалост, они који би требало да реагују, то пропуштају. Дешавало се, наводи Митровићева, да се инспекција на некој пријављеној локацији појави тек у децембру и то само да би констатовала да ту нема амброзије. А, наравно да је нема у децембру јер се осушила, док су надлежне еколошке службе чекале да прођу јун, јул, август, септембар... када ју је било.

Агенција за заштиту животне средине, како каже Митровићева, контролор је успешности свих спроведених мера на сузбијању амброзије јер обавља мониторинг концентрације поленових зрна у ваздуху. Ове године град је издвојио двоструко више средстава за борбу против ове биљке. Ако питате алергичне – борба је била апсолутно неуспешна. Незадовољна је и Митровићева која наглашава да досадашњи метод – хемијско уништавање, никако не може бити главни већ само корективни вид рата са овим коровом. Додатна невоља је, каже она, што се хемијско сузбијање ради на високим температурама, па средство испари пре него што дође до биљке, или се ради само неколико сати пре кише која анулира дејство.

– Главно је кошење. Ако се биљка покоси три или четири пута пре цветања, решено је 90 одсто проблема. Ако је ове године уништавана на више површина и са већим буџетом, а имали смо максималне вредности, стручна јавност би морала да се запита шта то не ваља. Слажем се са тим да се, ако се не може приступити неком камењару, за неколико жбунова, треба користити хемијска метода. Али, хектаре и хектаре уништавати на овај начин, то нити је финансијски оправдано, нити показује резултате – закључује Митровићева.

Коментари1
c88e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Opasnost prosla sama od sebe !? A sta je konkretno uradjeno na terenu ? I naravno za koliko novca ? Ovako, agencija, podseca na agenciju za bezbednost u saobracaju...!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља