понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02
ИНТЕРВЈУ: АНЂЕЛА ГЕОРГИЈУ, сопран

Радујем се наступу на Бемусу

Када помислим на вашу земљу прво што ми падне на памет је одличан баритон и пријатељ Жељко Лучић, са кoјим сам певала у Бечу и Метрополитену у Њујорку
Аутор: Биљана Лијескићчетвртак, 03.10.2019. у 20:20
(Фото: ЦЕБЕФ)

Чудесна је, да баш тако Анђелу Георгију, једну од највећих оперских уметница данашњице описују подједнако славне колеге. Нама је част што баш ова музичка звезда отвара овогодишњи 51. Бемус, 6. октобра у 20 часова у Коларчевој задужбини у Београду. Поред сопранисткиње Георгију наступиће и тенор Чарлс Кастронов, са Симфонијским оркестром РТС, који ће предводити маестро Бојан Суђић.

Анђела Георгију је дебитовала на међународној сцени 1992. у „Боемима”, на сцени Краљевске опере Ковент гарден у Лондону и исте те године у Метрополитен опери у Њујорку и Бечкој државној опери. Критичари су тада једногласно закључили: „Звезда је рођена”. Од тог тренутка, Анђела Георгију гостује у водећим оперским кућама и дворанама широм света и има статус једне од највољенијих оперских звезда. Рођена је скромној, неуметничкој породици у Румунији, а њен таленат је био улазница за успешну светску каријеру. Њен брак са тенором Робертом Алањом изазвао је велику пажњу јавности, гостовали су заједно широм света и урадили бројне снимке за чувене дискографске куће. Усвојили су двоје деце и када се чинило да је све складно одлучили су да свако крене својим путем.

Анђела Георгију је добитница бројних признања, између осталог „Црвене медаље града Париза”, „Витеза реда уметности и књижевности” у Француској и престижне награде „Пучини” за 2018. годину, коју сваке године додељује Фестивал „Pucciniano”. У ексклузивном разговору за „Политику” прво је нагласила следеће:

– Радујем се наступу у Београду, први пут ћу бити у Србији и срећна сам што после дуге и плодоносне каријере још могу да дебитујем, баш као сада у Србији! Не знам много ствари о вашој земљи, али рада сам да упознам нове људе, традицију и храну. Србија нема тако широку традицију са оперским певачима, али када помислим на вашу земљу у контексту опере прво што ми падне на памет је одличан баритон и пријатељ Жељко Лучић, са којим сам певала у Бечу и Метрополитен опери у Њујорку. Има предиван глас и веома ми је драг колега, један до мојих омиљених Скарпија  у „Тоски”. Наш програм који ћете чути састоји се из арија и дуета великих опера, веома је леп и садржи Чилеа, Пучинија, Гуноа. Надам се да ћете уживати. Срећна сам што ће ми се Чарлс Кастронов придружити на овом концерту.

Срећна сам што после дуге и плодоносне каријере још могу да дебитујем, баш као сада у Србији

Завршили сте Музичку академију у Букурешту, а ваша родна Румунија је позната по добрим музичарима, певачима, виолинистима. Како то објашњавате, да ли је реч о добром образовању или о неким другим факторима?

Реч је о образовању, између осталих ствари – бар за мене је то било тако, али потребан је и прави таленат, као и добар инстинкт да се направе најбоље могуће одлуке у датом тренутку. Румунија је земља латинских корена – језик и друге традиционалне вредности веома су корисне музичарима, поготову оперским певачима. Образовање је било важно, јер иако сам била спремна да изађем на сцену још на првој години универзитета, ипак сам била и добро поткована знањем. Године у средњој музичкој школи као и на Националном музичком универзитету биле су најбоље за мене, уживала сам у сваком дану и била сам тужна када се све завршило, после дипломирања.

Дебитовали сте деведесетих у Ковент гардену и то вам је променило живот. Како успевате да носите све обавезе које велика каријера подразумева и да ли имате неки посебан начин релаксације ? Да ли чезнете за неким улогама које још нисте отпевали и која оперска дела су ваш фаворит?

Толико много питања у једном! У мом случају, то је мој инстинкт који ме је водио и води ме и даље кроз моју каријеру – где певати, са ким, када, коју улогу и тако даље. Увек сам имала то нешто што не могу да објасним, али то није правило, постоје различити певачи и свако од њих има свој пут, своју сопствену причу, ум, начин размишљања, за мене је то био инстинкт, али не могу да кажем како је код других. Волим да се одмарам између наступа, када имам времена, у природи, планинама, са добрим књигама, уз добру музику или храну, све ме то опушта. Још желим да певам улогу Манон Леско, у истоименој Пучинијевој опери и овај композитор је увек имао специјално место у мом срцу – проналазим се у његовој музици, обожавам његове ликове и начин на који је компоновао и осмислио све јаке женске ликове. Увек највише волим оперу у којој играм у том тренутку.

Наступали сте са великим звездама. Ко вам се од њих допао и на којим сценама сте се осећали најбоље?

Не бих могла да именујем само једну особу, то је немогуће. Била сам срећна што сам певала заједно са Лучаном Паваротијем, он има посебно место у мом срцу, али ту су и Роберто Алања, Пласидо Доминго и одскора Рамон Варгас, Марчело Алварез, Јонас Кауфман и Пјотр Бечала, све велики уметници, како бих и могла да изаберем. Са Робертом Алањом сам имала многе предивне наступе и плоче, то су све биле референтне и водеће улоге у свету опере. Ројал опера хаус у Лондону ипак заузима мало веће место у мом срцу, с обзиром на то да је то сцена где сам имала свој деби када сам била јако млада и где сам певала у најлепшим продукцијама направљеним само за мене. Постоји специфична атмосфера у Ковент гардену, не могу то описати речима. Али увек ћу волети и Метрополитен у Њујорку, потом Беч, Милано или Париз.

Шта вас данас мотивише да будете одлични у свом послу и да ли сте пожелели да се бавите педагогијом?

Не знам да ли су мотивација и посао праве речи за мене... Рођена сам да певам, за оперу, то је била моја судбина од када сам била дете и ја сам је само пратила ! Могу да кажем да је опера изабрала мене! Осим инстинкта, који сам већ поменула, потребна је воља, издржљивост и јака личност, као и да се обрати пажња на сваки, па и најситнији детаљ, увек сам тако радила и не могу бити другачија. Још не мислим на педагогију, није време за то, али када буде било препознаћу тај момента. Мој савет младим певачима јесте да увек буду опрезни, да успоре, да граде своју каријеру корак по корак. Не може се певати све, сваки пут и стално, убрзавати ствари. Ако глас или његова лепота нестану, не могу се повратити, физички је то немогуће. Глас је благо са којим је потребно бити опрезан и пажљив и увек га штитити и чувати.


Коментари3
00c61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olivera
Ne mogu da shvatim da takva zvezda ne poznaje ni jednog naseg operskog pevaca sem Zeljka L. a toliko ih je pevalo po svetskim kucama, jer kaze da nemamo opersku tradiciju.
Andjela
Jedva čekam koncer! Velika zvezda Angela!
Срба
Комерцијала. Уосталом, ко зна и оде- чуће (поготову ако је школован музичар- и поготову вокално). Мајушан глас на заласку каријере.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља